Руси све више рађају децу, без обзира на кризу

Стагнација у руској економији није утицала на „репродуктивно понашање становништва”. Породице су и у 2016. години наставиле да рађају децу, не обазирући се много на кризу. До таквог закључка су дошли стручњаци Института за социјалну анализу и прогнозирање Руске академије за народну привреду и државну администрацију у истраживању које је стављено на располагање „Руској речи”.

Према подацима које наводе научници, у првих шест месеци 2016. године у Русији је рођен отприлике исти број деце као у претходне две године. И подаци државног завода за статистику „Росстат” потврђују да је број рођених увећан за 1,6% у поређењу са истим периодом прошле године, с тим што би 15% грађана Русије одложили рађање деце уколико би остали без посла.

Главни узроци

„Садашња криза, као и финансијска криза 2008. године, није тако дубока да се одрази на жељу за рађањем деце у одређеном периоду”, објаснила је за „Руску реч” Ала Тиндик, ауторка истраживања и шефица лабораторије за истраживање демографије, миграције и тржишта рада на Институту за социјалну анализу и прогнозирање Руске академије за народну привреду и државну администрацију.

По њеним речима, већина породица се суочава са кризом само у виду раста цена и смањених прихода, али су се многи већ прилагодили тој ситуацији. Незапосленост је важнији фактор, али се он дотакао мањег броја људи, додаје научница.

„Становништво не сматра да је економска криза у акутној фази. Људи су се прилагодили садашњим условима”, слаже се Георгиј Вашченко, начелник управе за операције на руском тржишту хартија од вредности инвестиционе компаније „Фридом Финанс”. Штавише, држава, по његовим речима, није одустала од скупих мера пружања социјалне подршке породицама, укључујући и субвенције за стамбени кредит.

У Русији забележена дефлација – први пут после пет година

Тимур Нигматулин, финансијски аналитичар групе компанија „Финам”, сматра да је доступнији стамбени простор током протеклих година један од главних узрока повећаног наталитета. „Тај процес по правилу изазива раст наталитета у наредних неколико година независно од стварних прихода и актуелне економске ситуације у земљи”, каже он. По његовим речима, током 2013. године је у Русији изграђено 15,5% више стамбеног простора него претходне године, тј. укупно је обезбеђено 69,4 милиона квадратних метара, док је 2014. године тај показатељ порастао још за 14,9%, тј. укупно 81 милион квадратних метара. Тако је ниво наталитета сачуван, па чак и повећан, додаје он.

Раст сумарног коефицијента је обезбеђен и рађањем другог детета, каже Ала Тиндик. По њеним речима, тај процес траје од средине 2000-их и представља својеврсну рехабилитацију после дужег негативног ефекта током 1990-их. „Жене у просеку рађају друго дете са 30-35 година, а генерација у том узрасту је сада бројна”, објашњава Ала Тиндик, и додаје да ће данашње жене имати у просеку више деце од жена које су биле младе током 1990-их и почетком 2000-их.

Перспективе

Према подацима које износи „Росстат”, коефицијент наталитета који одражава просечан број деце у једној породици порастао је у 2015. години на 1,77, а после првог полугођа 2016. године он већ износи 1,83, изјавио је раније министар рада и социјалне заштите Максим Топиљин. 

Најнижи показатељи наталитета у Русији забележени су 1999. године, одмах после највеће кризе у историји савремене Русије. Тада је коефицијент наталитета износио само 1,157.

Мајка шесторо деце – нови дечији омбудсман у Русији

Додуше, експерти кажу да ни садашњи коефицијент није довољан за развој земље. „За просту репродукцију становништва број деце на једну жену треба да буде најмање 2,2. То значи да бројка 1,83 не обезбеђује потребну динамику”, каже саветник за макроекономију генералног директора компаније „Открытие Брокер” Сергеј Хестанов. Због тога, по његовим речима, у овом тренутку демографски прираштај становништва у Русији обезбеђује пре свега прилив миграната. „Када је коефицијент мањи од 2, то значи да је у питању сужена репродукција становништва и да ће природни прираштај становништва постати позитиван тек када почне да расте ниво расположивих прихода становништва. С обзиром на природно кашњење процеса, мислим да се то неће догодити пре 2020. године”.

У првом полугођу 2016. године у Русији је забележен негативни природни прираштај, тј. умрло је 32.200 људи више него што је рођено, али у поређењу са истим периодом прошле године тај број је двоструко мањи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.