Руски експерти доводе у питање руско-турску сарадњу у Сирији

Реџеп Ердоган и Владимир Путин 9. августа у Санкт Петербургу.

Реџеп Ердоган и Владимир Путин 9. августа у Санкт Петербургу.

kremlin.ru
Руски аналитичари изражавају одређене сумње поводом улоге Турске у решавању кризе на Блиском истоку, тј. не прихватају тврдње турског амбасадора да Анкара игра кључну улогу у региону.

И поред тога што су руске и турске власти после сусрета Путина и Еродогана 9. августа у Русији предузеле кораке усмерене на рехабилитацију замрзнутих односа, између Москве и Анкаре и даље постоје одређена неслагања у погледу сиријске кризе.

Такав закључак изводе експерти Међународног дебатног клуба „Валдај”, аутори извештаја „Блиски исток у тешким временима: Трауме из прошлости и изазови будућности”, представљеног 19. септембра у дебатном клубу у Москви.

У извештају се говори о томе да Турска није одустала од пружања подршке регионалним снагама непријатељски настројеним према Москви, а међу њима и сиријским опозиционим снагама, као и појединим организацијама које Русија третира као терористичке. Са друге стране, Русија пружа дипломатску подршку курдским снагама у Сирији, а оне у овом тренутку контролишу већи део сиријско-турске границе и изражавају забринутост због турске војне операције која је почела 24. августа 2016. године.

„У овом тренутку је најважније да операција турске армије [у Сирији] не прерасте у продирање турских оружаних снага дубље на територију Сирије”, рекао је Виталиј Наумкин, председник Института за оријенталне студије Руске академије наука, саветник специјалног изасланика УН у Сирији и један од аутора извештаја у Међународном дебатном клубу „Валдај”.

Виталиј Наумкин (Фото: Valdaiclub.com)Виталиј Наумкин (Фото: Valdaiclub.com)

Један од разлога неповерења Москве, по мишљењу аутора извештаја, може бити „опортунизам” појединих земаља блискоисточног региона који може резултирати „балансирањем на ивици рата или отвореном војном конфронтацијом” у региону.

„У целини гледано, услед недостатка стратешке визије за овај регион, уз регионалне силе које првенствено желе да учврсте своје позиције, као и услед неспособности да се препознају ’црвене линије’ и прихватљиве границе опортунизма, настала је ситуација у којој се регионални актери углавном ослањају на војну силу [...] Ти процеси имају тенденцију да брзо ескалирају у политику балансирања на ивици рата или војну конфронтацију”, каже се у извештају.

Управо таквим терминима су описивани односи између Москве и Анкаре након инцидента у коме је турска авијација оборила руски Су-24М близу сиријско-турске границе 24. новембра 2015. године, после чега су дошла до изражаја дубља руско-турска неслагања по питању сиријске кризе.

Недипломатски потез

Амбасадор Турске у Руској Федерацији Умит Јардим, који је присуствовао на презентацији извештаја, напустио је дебатни клуб одмах по завршетку званичног дела, не сачекавши неформални разговор са експертима.

У званичном делу дискусије Јардим је позвао да се успостави тесан руско-турски дијалог, али руски експерти нису подржали апеле турског дипломате. Штавише, изразли су сумњу да је турска војна операцији на територији Сирије била у потпуности усаглашена са руским властима.

У своме обраћању амбасадор Турске није се дотакао теме турске војне операције на територији Сирије, коју је Анкара покренула 24. августа 2016. године уз подршку организације „Слободна сиријска армија”, а према неким информацијама, и поједине екстремистичке организације су јој помагале у ослобађању Џараблуса од терориста „Исламске државе”.

Са друге стране, амбасадор Јардим је нагласио кључну улогу Турске у решавању сиријске кризе. По његовом мишљењу, Анкара схвата срж проблема блискоисточног региона.

Експерти дебатног клуба „Валдај” нису директно оптужили Турску за подривање ситуације, али су били скептични према наступу турског дипломатског представника и његовом интересовању за закључке извештаја експерата.

„[...] потребно је укротити поједине своје амбиције и мислити о томе да у перспективи треба сачувати јединство сиријске државе”, рекао је Наумкин у реплици на говор турског амбасадора.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“