Референдум је још пре одржавања подржао заменик секретара Генералног савета странке „Јединствена Русија“ Сергеј Железњак: „Поздрављам предстојећи референдум, који ће по мом мишљењу бити важан историјски догађај за Републику Српску и за цео српски народ. Први пут за двадесет година, колико постоји Република Српска као државни ентитет, њени грађани имају могућност да директно учествују у доношењу одлука о важном питању које се њих непосредно тиче. Предстојећи референдум треба да демонстрира уважавање културне, историјске и духовне традиције на којој се темељи национални идентитет српског народа. За Босну и Херцеговину, као уосталом и за сваку другу мултинационалну и мултиконфесионалну државу, узајамно уважавање националног идентитета и традиције различитих народа темељ је стабилности државе и успешног демократског развоја грађанског друштва. Према томе, противљење предстојећем референдуму како унутар БиХ, тако и од стране западних дипломата никако није у складу са демократском традицијом европске изборне праксе“.
Шеф руске дипломатије је током телефонског разговора са немачким колегом Франк Валтером Штајнмајером навео да не треба подизати тензије око Републике Српске, већ да босанске стране треба подстицати на конструктивни дијалог. „Руска страна је нагласила да референдум не представља никакву претњу територијалном интегритету Босне и Херцеговине и не крши принципе Општег оквирног мировног споразума у Босни и Херцеговини 1995. године“, наводи се у саопштењу, преноси Спутњик. Лавров је позвао да се не подстичу напетости око ситуације у Републици Српској, и да се треба фокусирати да се подстакне босанска страна на конструктиван дијалог о свим актуелним питањима процеса стабилизације у земљи.
Став Русије према референдуму одржаном у Републици Српској изнела је и портпаролка Министарства спољних послова РФ Марија Захарова, изјавивши да се Русија оштро противи политизацији новонастале ситуације. „Ми смо против вештачке политизације датог питања. Референдум који је одржан 25. септембра у Републици Српској сагледавамо у контексту реализације широких овлашћења овог ентитета која се тичу увођења и дефинисања празника и предвиђена су Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године. Позитивно је то да је плебисцит прошао без инцидената уз релативно високу излазност грађана РС са правом гласа (преко 55%)“, - истакла је Захарова.
Званични руски став нагласио је и амбасадор РФ у Сарајеву Петар Иванцов, рекавши да „становништво Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине, има право на слободно изражавање своје воље по питању које је за њега важно“. Грађани Републике Српске који се налазе у Русији имали су могућност да то право остваре у Представништву Републике Српске при градској управи Москве. Шеф представништва Душко Перовић саопштио је да се „плебисцит одвијао у пријатељској атмосфери“ те да је „у њему учествовало преко 200 грађана Републике Српске“.
Др Никита Бондарев, руководилац Балканског сектора Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), у ексклузивном коментару за „Руску реч“ истакао је значај референдума и његов утицај на односе између Републике Српске и Руске Федерације.
„Много се причало о томе да Додик губи подршку у Републици Српској, да су грађани уморни од њега, да је он сувише дуго на власти, те да је у таквим случајевима неопходна ротација кадрова. Тако су говорили и писали његови противници, али и поједине његове присталице и медији у Републици Српској, као и медији у Србији. Овај референдум је показао да власти Републике Српске у потпуности могу да се ослоне на своје бирачко тело.
Ако се питање постављено на референдуму постави како треба, тј. тако да се тиче будућности Републике Српске, онда људи долазе и гласају. Излазност преко 50% је за Републику Српску веома добра, јер се дешава да је народ тамо прилично пасиван у политичком смислу. Многи чак и не живе тамо, него су на привременом раду негде у Западној Европи, у Србији или Русији. И наравно, врло је упечатљив тај резултат са преко 99% гласача који су подржали идеју о Дану Републике. Нема сумње да је то велики поен за Додика. Милорад Додик је показао да људи према њему лично могу гајити и симпатије и антипатију, али када је реч о опстанку Републике Српске и борби Срба у Босни за свој ентитет, онда се народ лако покреће и врло је активан.
Треба још узети у обзир да је референдум одржан после Додикове посете Русији и његовог сусрета са Путином. Било је извесних ’инсајдерских’ информација везаних за тај сусрет, али ипак није познато о чему се разговарало. Међутим, за Додика велики и озбиљан поен представља и сама чињеница да га је Путин примио (и то не једном) као лидера ентитета, а не државе. Та два догађаја, тј. Додиков најновији сусрет са Путином и оволика излазност и резултат на референдуму, свакако иритирају непријатеље Републике Српске. Отуд и реакција Уставног суда БиХ и уопште сарајевских власти. Треба рећи да одлука Уставног суда, који је покушао да примора Србе у Босни да одустану од свог националног празника, свакако није уставна, и заправо је глупа и нелогична. Босну чине два ентитета и природно је да Срби у Републици Српској имају право да везују свој национални празник за онај дан који је значајан у српској националној историји, за дан када се слави српски светитељ. То је српски национални ентитет по дејтонским нормама. Теза да Срби унутар свог ентитета немају права да празнују свој дан независности управо тог дана, уз образложење да то вређа припаднике неких других националности унутар српског ентитета, супротна је здравом разуму, али и самом духу Дејтонског споразума. То треба да буде јасно“.
Коментаришући перспективе односа између Русије и Републике Српске после овог референдума, др Никита Бондарев је истакао да се „односи и без тога развијају прилично добро“.
„Додик се састаје са Путином редовно, неколико пута годишње. Одлично функционише трговинско-економски биро Републике Српске у Москви. Руски бизнис стално нешто инвестира у Републику Српску. Друго је питање што сада у њој једноставно није више остало много објеката погодних за крупне инфраструктурне инвестиције. Али руски бизнис је и даље заинтересован за Републику Српску. Мислим да ћемо ми одржати тај прилично висок ниво.
Веома је добро што постоји такво међусобно разумевање и таква обострана веза између руског руководства и руководства Републике Српске. Чини ми се да та повратна веза између Москве и Бањалуке у појединим ситуацијама функционише можда и боље него веза на нивоу шефова држава између Москве и Београда. Такав утисак стичем после читања дневне штампе и разговора са експертима. Друго је питање како и зашто је дошло до тога.
Са друге стране, јасно је да се не може очекивати нека велика финансијска корист од средстава која руски бизнис улаже у Републици Српској. Истини за вољу, ниједна руска нафтна или гасна компанија која сада ради у Републици Српској не послује са губитком. И вероватно се може рећи да је веза између Русије и Републике Српске, као и упорни покушаји руководства Српске да привуче бар неке руске инвеститоре, пре свега део политичке приче. Али ја заиста не видим ништа лоше у томе што Русија озбиљно и доследно ради са тако проруски настројеним регионом какав је Република Српска. Американци су присутни на Косову, где је проамеричко расположење веома изражено. Они су тамо веома активни и у економској сфери, мада тамо све финансијске операције крију у себи политички ризик. У Републици Српкој влада проруско расположење, и Руси то користе и подржавају. Не видим у томе никакво кршење важећих правила геополитичке игре“, истакао је познати руски експерт у ексклузивном коментару за „Руску реч“.
Ирина Рудњева, старији научни сарадник Центра за проучавање савремене балканске кризе на Институту за славистику Руске академије наука, изјавила је у ексклузивном коментару за наше матично издање, тј. за руски дневни лист „Росијска газета“, да референдум који је иницирао Додик у великој мери представља сигнал упућен званичном Сарајеву, а такође одговор на покушаје да се ограничи самостални развој Републике Српске у саставу БиХ. „Стално се покреће питање да ли је потребно укинути Републику Српску као самосталну федералну јединицу и створити хомогену државу. У том контексту референдум је имао за циљ да демонстрира међународној заједници како Срби намеравају да бране своје позиције“, оценила је руска научница. По њеном мишљењу, Милорад Додик највероватније неће иницирати постављање питања о самосталности Републике Српске, јер сваки покушај преиспитивања статуса овог региона, како у правцу његовог укидања, тако и у правцу стицања независности, прети да изазове ескалацију нестабилности, а можда и насиља, због чега је веома важно избегавати провокације“. Рудњева је нагласила да нови рат на Балкану данас никоме није потребан, и поред многобројних неслагања и сукоба интереса у региону.
Фото: Сергеј Белоус
Са друге стране, новинар „Росијске газете“ Александар Борисов говори, позивајући се на своје саговорнике у Сарајеву, о могућности покретања питања изласка Републике Српске из босанско-херцеговачке федерације. „На дан плебисцита појавила су се саопштења како су на граничним прелазима на територији БиХ људи почели да демонтирају све плакате са натписима ’Добродошли у Републику Српску!’, јер они, наводно, могу да збуне туристе. Срби страхују да ће Сарајево пре или касније покренути питање правоснажности самог назива ’Република Српска’. Нико не може предсказати како ће се у том случају развијати ситуација“, пише он.
О неизвесности у погледу последица које ће имати овај референдум говори и др Георгиј Енгељгарт, сарадник Института за славистику Руске академије наука. По његовом мишљењу, даљи развој догађаја зависи од реакције Сарајева и Запада. „Пре само недељу дана изгледало је да су шансе за одржавање референдума о одвајању Републике Српске равне нули. Међутим, реакција Срба на Изетбеговићеве изјаве јасно сведочи да сада све зависи од тога колико ће оштра бити реакција високих званичника Сарајева и Запада. Ако они не испоље стрпљење, него уведу оштре санкције, врло је вероватно да ће се организовати још један референдум“, изјавио је Енгељгарт. Што се тиче става Москве, експерт сматра да је он прилично јасан. „Чињеница да се Путин лично састао са Додиком говори у прилог томе да Москва свесрдно подржава садашње власти Републике Српске. Током протеклих десетак година, колико је на власти, Додик се показао као доследан и поуздан партнер. Кроз годину дана у Босни и Херцеговини ће бити одржани локални, а кроз две године парламентарни и председнички избори. Све три етничке заједнице у Босни са великом пажњом теже да сагледају чиме располаже Додик. Може ли он доказати да заиста има подршку Кремља, или ће га примати само мање значајни политичари? У том контексту сусрет са Путином, наравно, сведочи о много чему“, оценио је Енгељгарт.
Дарја Басова, политиколог портала РСМД, у својој анализи узрока референдума каже да се „они налазе како у сфери политичког ценкања, тако и у сфери даље ’борбе’ Републике Српске за опстанак као државотворног ентитета“. По њеном мишљењу, Додику је неопходна мобилизација становништва уочи локалних избора, а сам он се „још од 2011. године придржава тактике ’лаког потчињавања’ Републике Српске централним властима, док се подршка коју Додик ужива у друштву темељи углавном на његовој способности да се с времена на време побуни против одлука Федерације Босне и Херцеговине“.
Референдум је, по мишљењу Басове, показао и то да „ни ЕУ, ни Русија, ни САД не могу да понуде комплексну стратегију реформисања Дејтонског поретка. Изјаве светских лидера о жељи да се ситуација у Босни и Херцеговини стабилизује не материјализују се у виду конкретних дејстава, и у пракси изазивају још већу дестабилизацију. У таквим околностима Република Српска је принуђена да путем политичких маневара самостално решава своју судбину. Застрашивање западних лидера тврдњама да ће руководство Републике Српске предузети кораке у правцу њеног одвајања постаће уобичајена пракса у краткорочној и средњорочној перспективи, све док једна од страна не направи некакав ’нагли покрет’“.
Фото: Reuters
О пасивности Русије у вези са референдумом у Републици Српској говори Максим Саморуков, сарадник московског одељења америчког „Карнеги центра“, иначе познат по скептичном односу према политици Русије у овом региону. По његовом мишљењу, „сви потези Русије на Западном Балкану током последњих година показају да је Москва изгубила интересовање за овај регион и нема ништа против да Запад коначно реши постјугословенске конфликте, макар и путем уласка тих земаља у ЕУ и НАТО“. Подршка коју је Москва у овом случају пружила референдуму, како тумачи Саморуков, објашњава се тиме што Русија није имала разлога да га не подржи: „Због чега би Москва добровољно вршила притисак на Србе у Босни и наговарала их да се потчине централним органима власти? Није јој ваљда у интересу да Босна и Херцеговина што пре постане нормална правна држава и што пре ступи у НАТО? Москви, природно, више одговара да одложи то ступање, утолико пре што њу то практично ништа не кошта. Довољна је једночасовна посета председника Републике Српске“.
Дугогодишњи дописник листа „Коммерсант“ на Балкану Генадиј Сисојев сматра да одржани референдум прети да продуби конфронтацију између Запада и председника Републике Српске Милорада Додика. У случају таквог развоја ситуације у конфликт ће бити увучене и Русија и Србија.
„Дипломатски извори ’Комерсанта’ у Босни сматрају да се светска заједница нашла у тешкој ситуацији“, пише Сисојев. „Она не може да игнорише референдум, који је за њу својеврстан шамар, а строго кажњавање Републике Српске само ће изазвати још већу напетост у региону. Због тога се чини да је најреалнија варијанта изолација конкретне личности – господина Додика, и са друге стране пружање подршке његовим опонентима унутар Републике Српске који нису тако радикално настројени“.
По мишљењу овог новинара, иначе познатог симпатизера актуелних црногорских власти, Москва је избегла да пружи безрезервну подршку Додику, и поред његовог сусрета са председником РФ Владимиром Путином. Аутор тврди да је Кремљ издао само кратко саопштење о сусрету, где се не помиње ни референдум, ни подршка референдуму. „То може значити да се Москва, као и Београд, радије неће уплитати у непосредни спор око српског референдума и његових последица. Пружање подршке лидеру Републике Српске послужило би као нови повод за свађу Москве и Запада, а тиме би Русија заузела став који би био у већој мери просрпски него став саме Србије, коју Москва третира као свог најважнијег партнера на Балкану“, закључује Сисојев.
Сергеј Белоус, београдски новинар и хонорарни дописник популарних руских издања „Эксперт“ и „Русский репортёр“, био је у Бањалуци за време референдума. Специјално за „Руску реч“ он истиче:
„Подразумева се да прави значај овог референдума превазилази оквире националне симболике и датума прославе конкретног празника. Требало би истаћи следеће последице које ће овај плебисцит донети Републици Српској. Прво, после Дејтонског споразума Бањалука је апробирала и разрадила механизам свенародног референдума, који се убудуће може користити и по другим, далеко важнијим и судбоноснијим питањима, на пример по питању уласка у НАТО или признавању овлашћења централизованог суда и тужилаштва. Друго, заштићена је симболика српског ентитета, али је уједно обављен и мониторинг јавног мњења, и он је показао да власт слободно може одустати од даљих погубних уступака у корист Сарајева, и истовремено рачунати на значајну подршку народа, док су у случају даљих покушаја редукције овлашћења Републике Српске грађани спремни да гласају за њену независност (и зна се колико је грађана спремно, јер свакако излазност у том случају неће бити мања него на овом референдуму). Према томе, садашњи покушаји босанских власти да позову на одговорност председника Милорада Додика због ’неуставног’ референдума само доприносе већој тензији у српском народу и већој популарности Додикове партије уочи предстојећих локалних избора, и чине све вероватнијим потенцијални плебисцит о изласку Републике Српске из федерације БиХ. Што се тиче региона у целини, покреће се питање поузданости компромиса са Западом, јер у перспективи чак и споразуми који нису били много повољни могу под притиском Брисела, Берлина или Вашингтона постати потпуно неповољни за слабију страну (а у улози слабије, као што видимо, по правилу је, нажалост, била српска страна). То се може одразити на процес даљих преговора по читавом низу питања, посебно по питањима која се тичу различитих аутономија. Са друге стране, овај референдум је пружио Западу могућност да ’испипа’ актуелну политичку ситуацију на Балкану (конкретно, у погледу руског утицаја кога се Запад толико плаши – сетимо се речи генерала НАТО-а Петра Павела), а такође локалне политичаре, који се по правилу у јавности и личним сусретима такмиче у лојалности, али су у последње време почели све чешће да се „опасно додворавају“ Кремљу и трагају за другим центрима моћи, па чак иду дотле да траже и подршку Кине“.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
