Русија напушта споразум са САД о неутрализацији плутонијума

Сергеј Фадејчев/TAСС
Владимир Путин је поднео руском парламенту нацрт закона о престанку важења споразума са САД о рециклажи плутонијума, док Американци не укину Русији санкције и испуне низ других услова.

Председник Владимир Путин је 3. октобра поднео Државној думи нацрт закона о суспензији споразума између Русије и САД везаног за неутрализацију плутонијума. Нацрт закона је већ заведен у базу података доњег дома руског парламента.

У тексту документа се наводи да Русија може обновити споразум са САД уколико буду укинуте све санкције. Један од услова је и да се Руској Федерацији компензује штета „изазвана увођењем санкција”, „укључујући и губитке до којих је дошло због увођења изнуђених контрасанкција Сједињеним Америчким Државама”. Поред тога, саопштено је да ће Русија пристати на обнављање споразума ако буде укинут „закон Магнитског” и ако се редукује војна инфраструктура САД у земљама НАТО-а.

Суспензија споразума о рециклажи сувишног плутонијума предвиђеног за нуклеарно наоружање везује се за „угрожавање стратешке стабилности” и потребу Русије да одбрани сопствену безбедност. Како је изјавио портпарол руског председника Дмитриј Песков, одлука о обустављању дотичног споразума сведочи о томе да Русија више не жели сама да испуњава одредбе споразума.

Као узрок угрожавања стратешке стабилности наводе се „недобронамерна дејства САД и неспособност САД да обезбеде испуњавање обавеза преузетих потписивањем овог споразума”. Москва је још у априлу 2016. године констатовала да Вашингтон не поштује одредбе споразума.

САД желе да сачувају свој плутонијум

Русија и САД су се 2000. године договориле да неутралишу плутонијум који више није неопходан за одбрану. У складу са споразумом, обе земље су се обавезале да прераде по 34 тоне плутонијума предвиђеног за нуклеарно оружје и да од њега направе МОКС гориво (мешавина плутонијума и обогаћеног уранијума, mixed-oxide fuel). Тако прерађени плутонијум више није могуће искористити као материјал за нуклеарно оружје.

По речима политиколога Алексеја Арбатова, директора програма „Проблеми неширења нуклеарног оружја” невладине организације „Московски Карнеги-центар”, дошло је до извесних проблема у испуњавању овог споразума. „Русија је направила фабрику за прераду плутонијума у МОКС гориво за нуклеарне електране, а САД то нису учиниле”, рекао је Арбатов за „Руску реч”.

Америка званично тврди да је и даље привржена споразуму о рециклажи плутонијума. То је у априлу 2016. године агенцији ТАСС саопштио извор у администрацији председника САД. Проблем је, наводно, само у томе што Вашингтон жели да неутралише плутонијум на неки други начин, тј. да га не прерађује у МОКС гориво. Такав став Москви не улива поверење. Како је изјавио Михаил Уљанов, директор одељења за питања неширења нуклеарног наоружања Министарства спољних послова РФ, начин рециклаже о коме говоре Американци оставља могућност за враћање плутонијума у програм нуклеарног наоружавања.

Расте глобална опасност

Алексеј Арбатов из поменуте НВО истиче да је дијалог о рециклажи плутонијума заиста доспео у ћорсокак, и да његово формално обустављање нема много значаја, тј. да је условљено само погоршањем билатералних руско-америчких односа у целини. „То је формалност. То је нови гест Русије, која жели да покаже како јој није потребна сарадња са САД, када оне то већ не желе”, сматра представник невладине организације „Московски Карнеги-центар”.

Са друге стране, по Арбатовљевом мишљењу, свет постаје мање безбедан с обзиром на обустављање сарадње између Русије и САД у нуклеарној сфери. „Потпуно је прекинута сарадња између Русије и САД у области осигурања безбедности уранијума и плутонијума, тј. материјала за нуклеарно оружје. То је веома негативна и забрињавајућа појава”, каже Арбатов. Он сматра да сада, када у целом свету расте опасност од тероризма и од могућности да нуклеарни материјал доспе у руке екстремиста, одсуство дијалога између двеју највећих нуклеарних сила још више подрива глобалну нуклеарну безбедност.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“