Председник Владимир Путин је 3. октобра поднео Државној думи нацрт закона о суспензији споразума између Русије и САД везаног за неутрализацију плутонијума. Нацрт закона је већ заведен у базу података доњег дома руског парламента.
У тексту документа се наводи да Русија може обновити споразум са САД уколико буду укинуте све санкције. Један од услова је и да се Руској Федерацији компензује штета „изазвана увођењем санкција”, „укључујући и губитке до којих је дошло због увођења изнуђених контрасанкција Сједињеним Америчким Државама”. Поред тога, саопштено је да ће Русија пристати на обнављање споразума ако буде укинут „закон Магнитског” и ако се редукује војна инфраструктура САД у земљама НАТО-а.
Суспензија споразума о рециклажи сувишног плутонијума предвиђеног за нуклеарно наоружање везује се за „угрожавање стратешке стабилности” и потребу Русије да одбрани сопствену безбедност. Како је изјавио портпарол руског председника Дмитриј Песков, одлука о обустављању дотичног споразума сведочи о томе да Русија више не жели сама да испуњава одредбе споразума.
Као узрок угрожавања стратешке стабилности наводе се „недобронамерна дејства САД и неспособност САД да обезбеде испуњавање обавеза преузетих потписивањем овог споразума”. Москва је још у априлу 2016. године констатовала да Вашингтон не поштује одредбе споразума.
Русија и САД су се 2000. године договориле да неутралишу плутонијум који више није неопходан за одбрану. У складу са споразумом, обе земље су се обавезале да прераде по 34 тоне плутонијума предвиђеног за нуклеарно оружје и да од њега направе МОКС гориво (мешавина плутонијума и обогаћеног уранијума, mixed-oxide fuel). Тако прерађени плутонијум више није могуће искористити као материјал за нуклеарно оружје.
По речима политиколога Алексеја Арбатова, директора програма „Проблеми неширења нуклеарног оружја” невладине организације „Московски Карнеги-центар”, дошло је до извесних проблема у испуњавању овог споразума. „Русија је направила фабрику за прераду плутонијума у МОКС гориво за нуклеарне електране, а САД то нису учиниле”, рекао је Арбатов за „Руску реч”.
Америка званично тврди да је и даље привржена споразуму о рециклажи плутонијума. То је у априлу 2016. године агенцији ТАСС саопштио извор у администрацији председника САД. Проблем је, наводно, само у томе што Вашингтон жели да неутралише плутонијум на неки други начин, тј. да га не прерађује у МОКС гориво. Такав став Москви не улива поверење. Како је изјавио Михаил Уљанов, директор одељења за питања неширења нуклеарног наоружања Министарства спољних послова РФ, начин рециклаже о коме говоре Американци оставља могућност за враћање плутонијума у програм нуклеарног наоружавања.
Алексеј Арбатов из поменуте НВО истиче да је дијалог о рециклажи плутонијума заиста доспео у ћорсокак, и да његово формално обустављање нема много значаја, тј. да је условљено само погоршањем билатералних руско-америчких односа у целини. „То је формалност. То је нови гест Русије, која жели да покаже како јој није потребна сарадња са САД, када оне то већ не желе”, сматра представник невладине организације „Московски Карнеги-центар”.
Са друге стране, по Арбатовљевом мишљењу, свет постаје мање безбедан с обзиром на обустављање сарадње између Русије и САД у нуклеарној сфери. „Потпуно је прекинута сарадња између Русије и САД у области осигурања безбедности уранијума и плутонијума, тј. материјала за нуклеарно оружје. То је веома негативна и забрињавајућа појава”, каже Арбатов. Он сматра да сада, када у целом свету расте опасност од тероризма и од могућности да нуклеарни материјал доспе у руке екстремиста, одсуство дијалога између двеју највећих нуклеарних сила још више подрива глобалну нуклеарну безбедност.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу