Милорад Додик: Западу су потребни само полтрони и послушници

AP
Председник Републике Српске Милорад Додик је након одржаног референдума о Дану Републике дао ексклузивни интервју дописнику часописа „Эксперт“ Сергеју Белоусу. Објављујемо у целости српску верзију овог интервјуа.

Референдум о Дану републике је прошао врло успешно. Зашто је читав Запад против овог референдума?

Милорад Додик: Наравно да Запад и муслимани из Босне делују заједно већ две-три деценије у свим питањима, и то за нас није изненађујуће. Они су направили и централизовали Босну, и прекршили Дејтонски споразум, тај међународни уговор, путем високог представника и у том погледу су апсолутно манифестовали у низу наврата своју сарадњу са муслиманима против Републике Српске и Срба овде у Босни и Херцеговини. Тако да то данас није изненађујуће. У сваком случају наставља се традиција која тамо постоји.

А какви су ваши утисци о референдуму?

Милорад Додик: Референдум је протекао веома организовано и мирно. На референдум је изашло 55% од укупно уписаних бирача – то значи и Бошњаци, и муслимани, и Хрвати... Али на референдум је изашло 75% уписаних Срба. Дакле, то је две трећине оних који су гласали, а српске су националности, и они су гласали „за”.

Неки су ипак очекивали већу излазност па се сада говори и о „тихом бојкоту“ од стране опозиције.

Милорад Додик: То су шпекулације оних који су незадовољни чињеницом да се одржао референдум. Оно што је важно и видљиво то је успешност референдума по броју изашлих од укупног броја, а ми овде смо још задовољнији, јер је на овај референдум изашло две трећине Срба, односно 75%.

Ви сте једном најавили и референдум о интеграцији са НАТО-ом…

Милорад Додик: То ми најављујемо неколико година, и доћи ће једном време да се о томе одлучује. Ја мислим да је отпор овом референдуму био покушај да се спречи да дођемо у позицију да се изјашњавамо на ту тему. Али ми као политичари нисмо спремни да доносимо одлуке под притиском, него ћемо питати за то народ. Ако народ каже да се иде у НАТО, ићи ћемо, ако не каже, нећемо.

Са друге стране покреће се тема европских интеграција, јер често кажу да европске интеграције иду заједно са НАТО-ом.

Милорад Додик: Има земаља које су биле изван НАТО-а, а биле у Европској унији. Ми ћемо у оквиру тога пратити позицију Србије. Република Српска није спремна да уђе у НАТО и да НАТО направи границу на Дрини са Србијом. У том погледу наш став је веома јасан. Друга ствар: питаћемо народ. Народ који је бомбардован од стране НАТО-а пре двадесет и нешто година апсолутно има право да каже свој став.

А када отприлике планирате тај референдум?

Милорад Додик: То сада није на дневном реду. То је глобално питање. Бавићемо се тиме када се то буде тражило од нас и када то буде на дневном реду. Тада ће се референдум и одржати.

А када планирате референдум о суду и тужилаштву?

Милорад Додик: Настављамо са политичком борбом против неуставног суда и тужилаштва. Дакле, Босна и Херцеговина нема надлежност за судство и тужилаштво, али БиХ је то придобила себи зато што јој је то политичка моћ Запада дала и она стоји иза тога. Без обзира што се ради о неправној институцији, јер њу је наметнуо високи представник законом који није имао право да донесе, ми смо у ситуацији да немамо коме да се жалимо, немамо коме суду да се обратимо. Сваки онај ко зна шта су бонска овлашћења, зна да високи представник није имао право да намеће законе. А он је наметнуо закон о суду и тужилаштву којег нема у Уставу. И сада смо ми овде главни кривци што се бунимо против нерегуларности, и против неких неправних ствари, иако је то нормално у свим другим државама.

Ви сте ипак изјавили да је могућ референдум о независности ако се настави та политика Сарајева и Брисела. Како то може да се изведе, с обзиром да овде постоји мировни контингент Еурофор?

Милорад Додик: Независност и статус државе нису увек војно питање. То јесте везано и за ратове и за много шта друго, али има и примера када се то остварује мимо војних операција и присуства војних снага, као што су политички процеси који могу бити засновани на референдуму народа, како је то било на Криму, или како то жели Запад да прикаже као одлуку парламента о Косову, када је парламент својом одлуком прогласио независност. Али то не говори о томе да ли ви нешто подржавате или не. Ту се не ради о праву.

2008. године је донета резолуција парламента, према којој Република Српска излази из састава БиХ уколико већина држава ЕУ и УН призна независност Косова...

Милорад Додик: Јесте, та одлука стоји. Ми сада то изучавамо и наравно да морамо да водимо рачуна о реалном односу снага у свету.

Било је неких шпекулација око уједињења са Србијом након хипотетичког проглашења независности. Како бисте то коментарисали?

Милорад Додик: То сада није на дневном реду. Али ми верујемо да ћемо доћи у такву прилику, да ће констелација међународних кретања и односа афирмисати право народа на самоопредељење, и да ћемо ми моћи да искористимо то право. Ја не могу да лоцирам кад ће то бити, и када ће доћи до те констелације међународних односа. Али међународни уговор, Дејтонски споразум, срушен је од стране Запада.

Док је Запад вршио велики притисак, Русија је пружала Републици Српској велику подршку. Какви су ваши утисци од сусрета са председником Путином?

Милорад Додик: Ја сам веома сретан и задовољан што имам прилику да се у континуитету састајем са председником Путином и што тамо наиђем на пријатељски дочек и пријатељски разговор, разговор пун разумевања, али наравно и озбиљних процена могућности сарадње и кретања у свету. То је једна од важнијих, односно мени најважнија тачка у којој могу да спознам озбиљност одређених глобалних кретања, што је данас веома важно за ову малу заједницу. Русија, која је вратила своју снагу, Русија која се овде у БиХ показала као најпринципијелнији заговорник одржавања међународног права, од стране оних који у БиХ крше то међународно право се сатанизује и представља и покушава да се прикаже као неки глобални кривац. Али, као што то и сам председник Путин каже, увек ће правда победити. То можете мало да игнориште, можете да склоните привремено, али свакако човек мора да се руководи правдом и правичношћу како би могао да живи и да ради. Запад је масовно кршио међународно право овде у БиХ, кршио га је и на другим местима у свету. Оно што ја делим с Русијом дубоко, то је управо заштита међународног права. И, ако се свет не врати поштовању међународног права, можемо ући у хаос.

Има ли неких вести о неким новим руским инвестицијама?

Милорад Додик: Ми смо веома добре односе развили са Санкт Петербургом и господином Полтавченком, губернатором. Направили смо неколико група које су сада дефинисале све могуће правце. Желимо да научимо неке ствари, да се боље упознамо и да видимо на који начин то можемо да урадимо. Крајем ове године Република Српска ће учествовати на великом сајму у Санкт Петербургу, имаће свој простор за излагање и мислим да ће он покренути неке нове интересе и неке нове пројекте. А у наредних неколико седмица овде ће се одржати састанак земаља на промоцији културе која се организује у оквиру Санкт Петербурга, и ми одмах идуће седмице крећемо у озбиљне припреме везане а организацију тог догађаја.

Која би била ваша порука руским инвеститорима који би желели да уложе новац и развију овде посао?

Милорад Додик: Најбоље је да се информишу код нашег представништва у Москви и да се консултују са овде већ присутним руским улагачима који су нашли партнере. Република Српска има доста стимулативне односе. Код нас је, рецимо, порез на профит 10%, и можете слободно да располажете профитом. Ниска су и друга оптерећења што се тиче привреде, имамо и квалитетну радну снагу која може брзо да се прилагоди сваком облику рада, и наравно, једну сигурност која је потврђена последњих деценија у погледу пословања и стабилности.

Може ли се очекивати да попут Србије потпишете споразум са Русијом о зони слободне трговине?

Милорад Додик: Ми сад, нажалост, не можемо да то потпишемо као Република Српска. То може БиХ са својим међународним капацитетом. Разуме се, ми бисмо волели да се то деси. И то би био велики стимуланс и највећа могућа подршка нама. Међутим, није то само питање Русије, него и других земаља које се налазе у бесцаринској зони Русије, Белорусије и Казахстана. Наша је велика жеља да се то деси, али објективно постоји много формалних фактора и проблема који стоје томе на путу.

Познато је да Брисел од свих земаља у региону које желе да уђу у Европску унију захтева да уведу санкције Русији. Србија то није урадила. А шта се може очекивати од БиХ?

Милорад Додик: Босна то није учинила зато што Република Српска то није дала. А што се тиче муслимана, они би то увели пре него што је Запад увео. То је познато. Сарајево има један патолошки негативан однос према Русији, и у том погледу је готово неразумљиво њихово понашање. Они се утркују да буду испред свих формалних поступака на Западу. Они желе да буду први који би то урадили по жељама Запада. Ми смо јасно рекли да Република Српска не да своју сагласност, и Босна и Херцеговина то није могла да усвоји. На крају крајева, види се једно лицемерје код Бошњака, муслимана. Они су за то да се уведу санкције Русији, а пошто нису уведене сад би они да искористе све добробити неувођења тих санкција, и да извозе своју робу... То много говори о њиховом карактеру у пословном и политичком смислу.

Али ЕУ може да постави услов: санкције или одустанак од европске будућности…

Милорад Додик: Ми нећемо прихватити да се уведу санкције Русији, нећемо гласати за то. Док је ова екипа на власти у Републици Српској то се неће десити, таман нас Брисел и искључио из европског пута.

И сама је Европска унија сада у тешкој ситуацији: након референдума о изласку Британије, најављују се и други референдуми…

Милорад Додик: Ових дана је заказан референдум у Мађарској о томе да ли ће поштовати одлуке Брисела или неће. Драматичан референдум, и нико не реагује! Само су се овде навалили на малу Републику Српску. Невероватно! Једино смо имали разумевање Русије по том питању. Али немогуће је да не прикупимо солидарност оних који су у одбрани мањих и слабијих од арогантних и великих који игноришу било каква правила и желе да се вежбају на нама по том питању.

Како видите насталу ситуацију у Европи?

Милорад Додик: Европа је очигледно у проблему. Још увек се то држи у затвореним круговима, али очигледно је да у Европској унији ври. Имате само 18 политичких партија које су парламентарне у европским земљама, а у овом тренутку званично траже да њихове земље изађу из Европске уније. То говори о стању у ЕУ. Ми овде у Републици Српској кажемо: „Ми смо незадовољни кршењем Дејтона и кршењем међународног права. Ми не желимо да у томе учествујемо”. Они су сви спремни да на Републици Српској искале сав бес Запада само зато што ми покушавамо да одбранимо своја права, која су јасно написана у Уставу. Значи, ми ништа не тражимо осим онога што пише у Уставу и што пише у Дејтонском споразуму. Али, очигледно, Запад хоће само полтроне и послушнике, и оне који су спремни да слушају без обзира на право, без обзира на уставе, без обзира на законе, да се понашају тако како се понашају.

У Босни и Херцеговини постоји проблем „Беле Ал Каиде“...

Милорад Додик: Постоји пет стотина регистрованих људи! Они су учествовали у јединицама „Исламске државе” у Сирији и борили су се за идеју „Исламске државе”. То су само они који су регистровани, а ми верујемо да постоји још значајан број оних који нису регистровани. Овде су остали да живе и формирали породице преко хиљаду муџахедина, ратника ислама који су дошли у БиХ у време грађанског рата. И они шире своје заједнице. У БиХ имате простора, насеља у која цивилна власт уопште не сме да уђе! И ако улази, она мора да окупи хиљаде полицајаца да би смела само пола дана провести на том месту. То говори о томе да у Босни и Херцеговини расте екстремизам. Он је несумњиво огромних размера. Босна и Херцеговина је захваљујући муслиманима и исламистима једна од најопаснијих земаља у Европи и у овом региону, по том питању. И нема ниједног Србина у било којој терористичкој групи.

Последњи терористички напади су били делимично везани и за муслимански део БиХ. Било је таквих података. Значи ли то да таква политика прави проблем и самој Европи?

Милорад Додик: Прави, али Европа то не види и не жели да види. Када су овде долазили муџахедини, „свети ратници”, пролазили су преко европских земаља да би стигли у Босну и Херцеговину. То су знале њихове службе и њихове власти, али су окретале главу. А сада када им се нешто слично дешава, они то минимизирају, и своде све на неке приче, и брзо забораве ово што се дешавало у Паризу, у Ници и многим другим местима. Све се то на неки начин приписује појединцима, залуђеним, заблуђеним, али у суштини тај однос је организован. Ми располажемо подацима о десетинама оних који су организовани у групе са намером да делују.

Последње питање је везано за Украјину. Сада се тамо води грађански рат који многи пореде са ратом у Југославији, нарочито у Босни и Херцеговини. И многи нуде босанску опцију за Украјину.

Милорад Додик: Ако то нуди Запад, то је знак да хоће да преваре. Они би то понудили, смирили, успоставили нове институције, а онда путем уласка у процесе Европске уније они би потпуно умањили аутономију Донбаса, лидере би прогањали за кршење устава и много чега другог. Ако неко хоће мир на том простору, онда је јасно: мора се поштовати воља народа. Ништа друго.

Вас сада покушавају да прогањају. Може ли се десити да вас ухапсе?

Милорад Додик: Народна скупштина је донела одлуку о референдуму, а ја сам дан након референдума добио позиве да се као осумњичени за подршку референдуму појавим на тужилаштву. Невероватно! Али добро, то је судбина политичара, шта да радимо…

Неће вас ваљда силом ухапсити?

Милорад Додик: Мислим да би то мало теже било. Али то ћемо видети, наравно.

Верзија на руском језику на порталу часописа Эксперт

Росијскаја газета. Сва права задржана.