Русија и Кина на мети америчког система Евро-ПРО

Елементи америчког система ПРО у Европи (Евро-ПРО), смештени у Пољској и Румунији, могу да пресрећу интерконтиненталне балистичке ракете, укључујући и оне које се лансирају са подморница, и то не само у средњој деоници њихове путање (као што тврде САД), него и на почетку лета. То су изјавили представници Генералштаба Руске Федерације 11. октобра, после нове виртуелне симулације борбених могућности европског елемента америчког система противракетне одбране.

И кинески војни стручњаци су дошли до истих закључака приликом анализе америчких противваздушних ракета „Стандард 3“ (Standard Missile-3, SM-3). По речима генерал-мајора Цаи Ђуна, заменика начелника оперативне команде Уједињеног штаба Централног војног савета Кине, Евро-ПРО директно угрожава безбедност Русије.

Министарства одбране Русије и Кине сматрају да могућности и потенцијал новог глобалног америчког система ПРО, као и његовог европског елемента, превазилазе одбрамбене потребе Вашингтона.

По речима Виктора Познихира, првог заменика начелника Главне оперативне команде Генералштаба РФ, Северна Кореја прави тек прве кораке на путу стварања балистичких ракета, док Иран, против кога је по тврдњама Вашингтона и усмерен амерички систем ПРО у Европи, не може представљати опасност после склопљених споразума о развоју нуклеарног програма Техерана.

„Под изговором да се ради о супротстављању севернокорејској и иранској ’ракетној опасности’ поставља се систем који је пре свега окренут против руских и кинеских ракета“, рекао је Познихир.

Узајамне оптужбе

Поједини руски војни стручњаци, међутим, сматрају да страховања руског војног врха нису оправдана. На пример, Алексеј Арбатов, академик Руске академије наука и директор Центра за међународну безбедност Института за светску економију и међународне односе, сматра да није ни вршена нова виртуелна симулација лета америчких ракета.

„То је само још једна у низу међусобних оптужби које Русија и Запад упућују једно другом“, рекао је он за „Руску реч“. По његовом мишљењу, систем Евро-ПРО у Румунији и Пољској не може да ограничи могућности нуклеарног арсенала Русије.

„У тим базама нису размештени најмодернији противракетни системи. У случају конфликта они се ни по брзини пресретања ни по домету не могу мерити са руским интерконтиненталним балистичким ракетама које лете преко Северног пола“, каже Арбатов.

Са њим се слаже и војни експерт листа „Известия“ Дмитриј Литовкин. „У овој технолошкој фази систем Евро-ПРО не представља нарочиту опасност по нуклеарне снаге Руске Федерације. Активна (почетна) фаза лета ракете система „Топољ М“ и „Јарс“ траје мање од 5 минута. Данашње противваздушне ракете за тако кратко време не могу стићи из Пољске до најближе базе где су размештене интерконтиненталне балистичке ракете, тј. до Саратовске области (835 км јужно од Москве)“, рекао је он за „Руску реч“.

Изјаве руског војног врха уследиле су неколико дана након оптужби које је 9. октобра НАТО упутио Москви, тврдећи да је она крива за ескалацију напетости у односима са Алијансом. Конкретно, реч је о пребацивању ракетних система „Искандер М“ у Калињинградску област. То су ракете које могу носити нуклеарне бојеве главе. Алексеј Арбатов сматра да је саопштење Генералштаба РФ политички одговор на критику НАТО-а.

Од чега страхује Русија и постоји ли решење?

Противваздушне ракете SM-3 размештене су у укопаним силосима универзалних лансирних рампи, у које се могу сместити и америчке крстареће ракете типа Tomahawk са конвенционалном бојевом главом.

„Све наше несугласице могао би да реши елементарни договор о провери која би се могла најавити непосредно пре доласка комисије. Само је потребно отворити силос и показати шта се тамо налази, јер чак и онај ко није стручњак може да разликује SM-3 од Томахавка“, рекао је за „Руску реч“ извор у војноиндустријском сектору.

Зашто НАТО-у смета руски „Искандер”?

„Искандер М“ је руска армија добила 2006, тј. пре 10 година. Његов домет је 500 км. Ракетама овог система се може управљати током читавог лета, од њиховог старта па све до циља.

По речима војних експерата, путања ракете је због тога непредвидљива, што отежава посао непријатељској противракетној одбрани.

Систем „Искандер-М” користи високопрецизне крстареће ракете Р-500.

Росијскаја газета. Сва права задржана.