Николић: Нећу дозволити да неко посвађа Србију и Русију

Генерални конзулат Србије у Санкт Петербургу

Санкт Петербург није само симбол јунаштва него и дипломатије. У том граду се у великој мери развила како руска, тако и европска дипломатија.

Како је на церемонији отварања рекао почасни конзул Србије Генадиј Тимченко, конзулат у Санкт Петербургу неће ограничавати своје деловање само на један регион, него ће покушати да своју мисију испуни на нивоу читаве Русије. И за Србију и за мене је то веома важно. Поред тога, Србија је на необичан начин везана за тај руски град захваљујући историји и угледним људима који су из моје земље дошли у Санкт Петербург и донели у њега своја знања. Овде сам већ трећи пут, и сваки пут ми се чини да овде проналазим један део Србије. Због тога ја први пут лично отварам наш почасни конзулат.

Русија брани интересе Србије

Када је Русија била у кризи, и Србија је била у кризи. А када је вашој земљи било добро, и нама је било добро. Србија никада није била ни на Истоку, ни на Западу, нити је икада била чланица неког блока. Ми смо увек имали изузетно добре односе са Русијом. То је земља која је и данас ослонац за Србију. Ја сам захвалан председнику Русије Владимиру Путину за начин на који ми сарађујемо у одбрани интереса моје земље. Нама је то досада бар два пута пошло за руком. Прошле године, када је Велика Британија у Савету безбедности УН иницирала резолуцију о Сребреници, ја сам замолио Владимира Путина да учини оно што чланови Савета безбедности обично врло нерадо чине, или уопште не чине: замолио сам га да Русија стави вето на ту резолуцију. И то је било учињено. Русија је такође бранила интересе Србије у Унеску, када је покренуто питање примања Косова у ту организацију. Москва нам је заиста помогла и много је учинила да убеди чланице Унеска да не прихвате кандидатуру Косова. Када су се после Другог светског рата посвађали комунисти Совјетског Савеза и Југославије, неколико година смо имали затегнуте односе, а у свим осталим периодима наши односи су били на високом нивоу.

Српски председник неће дозволити да се покваре односи Србије и Русије

Сада се свет ослања на економију. Србија свакако не мери пријатељство обимом промета робе, али тако мали промет са тако великим пријатељем какав је Русија, наравно, није природан. Према томе, у тој области ми треба да подигнемо обим руских улагања у Србију, и обрнуто.

Наше две земље треба да повећају обим извоза, односно увоза пољопривредних производа. Србија је спремна да понуди Русији оно што се не производи у вашој земљи, или да надомести производе за које је уведен ембарго. Према томе, у економској сарадњи ја видим основе за потврду чињенице да међу нашим земљама владају пријатељство и братство. Сматрам да данас многе земље, укључујући и оне које су уверене да код њих влада демократија, треба да се замисле јесу ли оне заиста тако демократичне, као што мисле, или ипак имају неког свог вођу. Један српски писац је написао повест о томе како је народ пратио свога вођу, а на крају се испоставило да је тај њихов лидер слеп... Ми смо положили испит који је показао да је ниво билатералних односа са Русијом висок. Да је Београд увео санкције Москви, као што су учиниле многе земље Запада, можда бисте ви много година касније признали да сте осетили њихов утицај, али са друге стране, уводећи санкције ми бисмо погазили све оно што смо чинили свих ових година и столећа, и то само зато што нам је неко наредио да их уведемо. Мојој земљи нико никада не може ништа наређивати. Ми имамо доказ руског пријатељства, а и Србија је доказала вашој земљи своје пријатељство. Данас многи о Русији говоре све најгоре, а не знају шта се заиста дешава. Многи тврде да постоји некаква опасност од Руске Федерације. Недавно су ми представници западних земаља изјавили да су забринути због утицаја руских медија на Србију. Ја сам их питао која њихова компанија је угрожена, да ли Би-Би-Си или Си-Ен-Ен? Истакао сам да се оне већ одавно финансирају из иностранства и да се нико никада није на то жалио... Дошло је до извесног захлађења односа између Русије и Европске уније. Али искрен да будем, не знам ко би имао користи од тог конфликта. Србија је окружена чланицама Европске уније. Ми испуњавамо њихове стандарде који се тичу права сексуалних мањина и миграната. Али ја сам уверен да управо захваљујући сарадњи са Русијом ја могу да обезбедим својим суграђанима бољи живот, и зато никада нећу дозволити да нас неко посвађа. Србија никада неће постати чланица Европске уније ако услов буде признање независности Косова и Метохије.

Важност Руског хуманитарног центра у Нишу

Они који се противе том центру противе се свему што повезује Москву и Београд. Ми сада изводимо заједничке маневре ратног ваздухопловства, а руски пилоти су дошли без авиона. Државе које се налазе између нас нису дозволиле да преко њихове територије прелете руски авиони. Али то није страшно, ми ћемо извести маневре на нашим авионима. Центар у Нишу гаси пожаре на територији целе бивше Југославије. За време поплава ми смо нудили целом Балкану сваку хуманитарну помоћ. Не знам зашто то некоме смета. Ми ћемо заједно са Русијом и даље развијати деловање тог центра.

Србија никада неће бити чланица НАТО-а

Пре 10 година Србија је потписала са НАТО-ом споразум о кретању трупа Северноатлантске алијансе преко њене територије гарантујући им неприкосновеност. Русија никада није прекорела Србију због тога. Европска унија не може да бира Србији пријатеље. А противљење руско-српском хуманитарном центру је још један покушај да се дестабилизују наши односи са Русијом. Србија такође неће никада бити чланица НАТО-а јер је НАТО војни савез, а нама то није потребно.

Балкан као „европско буре барута“

Уверен сам да је Србија једини фактор стабилности. И ми свима пружамо руку помирења. Ми можемо доћи до оне тачке када се може заборавити све што се дешавало, али се после тога, нажалост, све изјалови. Докле год постоје Уједињене нације и Савет безбедности УН ми нећемо разматрати признавање независности Косова и Метохије. Међутим, када седамо за преговарачки сто у Бриселу и не можемо око нечега да се договоримо, онда они (Косово и Метохија – ред.) све решавају са другим земљама и постају члан Међународног олимпијског комитета, покушавају да постану и члан Унеска... То је погрешан приступ. Ако они хоће да се одвоје од нас и да при томе воде са нама преговоре, онда не треба то да раде иза наших леђа. Ако на власт у балканским земљама дођу разумни људи, уверен сам да више нико неће помињати Балкан као „европско буре барута“.

Резултати председничког мандата и планови

Ја не спадам међу оне политичаре који су научени како да не одговоре директно на таква питања. Међутим, засада нема потребе да вам одговорим на то питање. До избора је остало још осам месеци и ја не бих хтео да се Србија узнемири због неке моје изјаве. Само ћу вам рећи да нема разлога да се не кандидујем за други мандат. Здрав сам, нисам се уморио, а осим тога нисам ни завршио све послове које сам планирао. Још много тога бих имао да урадим као председник. Пред мојом земљом има још много изазова које треба решити до председничких избора. Ја сам знао да у мом првом мандату нећемо решити све проблеме са Европском унијом, али ми смо почели преговоре. Додуше, сада ће се тај процес спорије развијати јер се Европа уморила од саме себе, а не од нових чланица. Такође, треба да се реши и миграциона криза... У току следећег мандата бих желео да видим расплет по питању чланства у Европској унији, тј. хоће ли Србија постати чланица ЕУ или неће. Време ће показати...

Интервју за наше матично издање „Российская газета“ прочитајте овде. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.