Који су прави разлози Путиновог одласка у Берлин?

Чудо се заиста није догодило. После петочасовног разговора није потписан никакав документ.

Чудо се заиста није догодило. После петочасовног разговора није потписан никакав документ.

Reuters
Састанак „нормандијске четворке“ у Берлину 19. октобра, као што се и очекивало, није резултирао озбиљним напретком у решавању кризе на истоку Украјине. Руски експерти сматрају да „нормандијски формат“ засада не може било шта да измени, а да је Путин посетио Берлин ради разговора са европским лидерима, а не са Порошенком.

Берлински сусрет лидера Русије, Украјине, Немачке и Француске 19. октобра, од самог почетка није обећавао неки већи напредак. Русија и Украјина су једна другу оптуживале за неиспуњавање споразума из Минска, а Кремљ је тек уочи сусрета саопштио да ће Владимир Путин ипак у њему учествовати. Пре тога је председник Русије изразио сумњу у сврсисходност преговора.

Званични Кијев је такође био скептично настројен: пре почетка сусрета Константин Јелисејев, заменик шефа кабинета председника Порошенка, изјавио је да су мале шансе за напредак. „Не треба очекивати да ће се догодити неко чудо“, рекао је Јелисејев.

Засада нема излаза из ћорсокака у Донбасу

Чудо се заиста није догодило. После петочасовног разговора није потписан никакав документ. Стране су само изјавиле да ће током месеца бити припремљена нова „мапа пута“ за решавање ситуације у Донбасу.

Учесници сусрета су дали умерено позитивне оцене његових резултата. На пример, Путин је истакао приврженост свих лидера споразуму из Минска, а Порошенко је нагласио да „нормандијски формат“ нема алтернативу. Па ипак, експерти сматрају да у суштинским неслагањима Москве и Кијева није било никаквих промена.

„Русија и даље има затегнуте односе са Украјином. Москва би вероватно одустала од тог сусрета да се радило само о дијалогу са Кијевом“, сматра Сергеј Караганов, декан Факултета светске економије и међународне политике Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“. Караганов је уверен да Порошенко не може и не жели да испуни део споразума из Минска који се тиче одржавања избора у Донбасу и амнестије за „сепаратисте“.

Тимофеј Бордачов, програмски директор Међународног дебатног клуба „Валдај“, слаже се са Карагановом да Украјина није расположена за дијалог. „Украјинска страна отворено изјављује да чека долазак новог председника у Белу кућу и очекује да ће то бити Хилари Клинтон, што ће им омогућити да опет пређу на конфронтациони сценарио“, рекао је Бордачов за „Руску реч“.

Подршка Меркеловој, помирење са Оландом

Експерти су уверени да Путин није отпутовао у Берлин да би поразговарао са украјинским колегом. „Циљ тог сусрета није био разговор са Порошенком него са Европљанима, и то по многим питањима која се не тичу само Украјине, него и односа Русије и Европе, и Сирије“, истиче политиколог Сергеј Михејев.

Украјински политиколог Михаил Погребински у емисији радио-програма „Коммерсант FM“ изнео је мишљење да је један од циљева Путинове посете Берлину пружање подршке немачкој канцеларки која је организовала сусрет. „Путин је одлучио да не доводи Меркелову у непријатну ситуацију, у којој би се она нашла да јој покушај организације сусрета није успео. Очигледно му нешто [од Меркелове] треба“, истакао је Погребински.

Сергеј Михејев сматра да је то условљено значајем који Немачка има за Русију. „Немачка је најутицајнија земља Европске уније у економском смислу. Русија са њом има велики промет робе. Због тога је важно подржавати односе и не кварити их без потребе“, каже Михејев.

По његовом мишљењу, Путину је било важно и да поразговара са Оландом, с обзиром да је руски председник прошле недеље одустао од посете Француској. „Састанак ’нормандијске четворке’ добар је повод да се Путин и Оланд састану, да ублаже неспоразум који постоји међу њима“, сматра Михејев.

Сиријско питање

По завршетку сусрета са Порошенком, лидери Русије, Немачке и Француске су наставили разговор утроје. Немачка канцеларка и француски председник поново су осудили бомбардовање Алепа од стране руске и сиријске авијације и нису искључили могућност увођења нових санкција Русији. Русија је, са своје стране, објавила наставак хуманитарне паузе у Алепу и позвала Запад да разграничи терористе и опозицију.

Сергеј Караганов је скептичан у погледу перспективе дијалога о Сирији са европским лидерима, али позитивно оцењује саму чињеницу да је разговор одржан. „Француска и Немачка немају стварне полуге помоћу којих би могле утицати на ситуацију у Сирији, јер тамо кључну улогу Запада играју САД. Али могу да разговарају о томе – зашто да не? Не треба пропуштати шансу и одбијати дијалог“, рекао је експерт за „Руску реч“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.