Када су 8. децембра 1991. године шефови Русије, Украјине и Белорусије, тадашњих република Совјетског Савеза, потписали Беловјешки споразум, у коме се тврдило да СССР више не постоји, Марат (име је промењено) је имао само неколико месеци. Он у своме свесном животу није затекао Совјетски Савез, али ипак осећа носталгију према њему.
Марат сада има 25 година, ради у једном руском министарству, потпуно је задовољан платом и својим животом, али ипак сматра да је СССР-у било боље. „Бесплатно образовање, бесплатно лечење“, набраја он предности касног периода Совјетског Савеза. „Људи су живели скромно, али се држава бринула о њима. А сада је свуда најважнији новац и међу људима је невероватна неједнакост – ко је јачи тај је у праву. У совјетско доба није било тога“.
Многи се придржавају таквог става. Према подацима истраживања јавног мњења, преко 50% грађана Русије жали због распада савезне државе. Невладина организација „Левада центар“ (којој је ових дана изречена казна од 300.000 рубаља због одбијања да се у складу са руским законима региструје као страни агент будући да се за новац добијен из иностранства бави политичком делатношћу у Русији) објавила је у априлу 2016. године да такво мишљење дели 56% испитаника. Аналитички центар ВЦИОМ (Сверуски центар за проучавање јавног мњења) спровео је истраживање које је показало да би 64% грађана Русије данас гласало за очување Совјетског Савеза, ако би био одржан референдум сличан оном који је одржан 17. марта 1991. године, када су грађани Совјетског Савеза гласали по том питању (тада је за очување Совјетског Савеза гласало преко 75% становника, што значи да је поменути Беловјешки споразум био у супротности са вољом народа).
Представник поменуте НВО „Левада центар“ Карина Пипија тврди да је проценат људи наклоњених Совјетском Савезу већи међу становницима старијим од 55 година и међу становницима села, тј. у категорији социјално незаштићених становника. Чињеница је, међутим, да исто мисле и многи људи попут Марата, који не припадају тој категорији, тј. млади су и успешни, добро се сналазе у савременом друштву и нису живели у Совјетском Савезу. Међу омладином је таквих око 50%, каже за „Руску реч“ Михаил Мамонов, руководилац истраживачких пројеката ВЦИОМ-а.
Мамонов истиче да људи образлажу своје симпатије према СССР-у истим аргументима, тј. кажу да је у Совјетском Савезу постојала социјална заштита, држава је била снажна и у друштву је владала правда. „Плата није била велика, али је била гарантована. И радно место је било гарантовано“, каже социолог, и додаје да су људи данас, у доба оштре тржишне конкуренције, лишени такве могућности, те се зато окрећу прошлости, тј. добу када је таква могућност свима била на располагању.
Динамика активности поменуте НВО „Левада центар“ по овом питању показује да је носталгија за Совјетским Савезом достигла врхунац 2000. године. Тада је због распада савезне државе било „ожалошћено” 75% становника, а током 2000-их се ниво носталгије смањивао, и најнижу тачку је тај показатељ достигао 2012. године (свега 49%, како тврди невладина организација „Левада центар“), да би од 2013. године та тенденција поново почела да расте.
По речима Михаила Мамонова, тај тренд показује да је економска ситуација главни разлог наклоњености према Совјетском Савезу. Те 2000. године је становништво било најсиромашније, грађанима Русије је тада највише недостајала стабилност совјетског периода, објашњава експерт. Током 2000-их су приходи у Русији расли заједно са економијом, тако да је и „жал за прошлошћу“ био мањи. Међутим, с почетком економске кризе наклоност према Совјетском Савезу је поново почела да расте.
Нина Мечтајева има 65 година. Већину свог живота је провела у Совјетском Савезу. Она спада у ређу категорију људи тог узраста, тј. међу оне који не би желели да се врате у совјетски период. „Ни сада, наравно, није све идеално“, каже она. „Али они који причају како је у Совјетском Савезу било много лепо, заборављају како је тада заиста изгледао живот. Стално су били редови у продавницама и поликлиникама, стално се одржавали партијски састанци на којима се говорило оно у шта нико одавно није веровао. Земља је била изолована од света“. По њеном мишљењу, многи људи који би желели да се врате у СССР у ствари жале за сопственом младошћу, која је прошла у тој „бившој земљи”.
Михаил Мамонов такође сматра да се носталгична представа о Совјетском Савезу знатно разликује од тадашњег стварног стања. „Совјетски Савез се сада у великој мери идеализује. Сви позитивни моменти се посебно истичу, а негативни се или заборављају, или се не доживљавају као нешто битно“, каже експерт.
И поред велике популарности совјетског периода, који се асоцира са социјализмом, савремени руски левичарски политички покрети немају великог успеха. На пример, Комунистичка партија Руске Федерације (КПРФ, позиционира се као наследница КПСС) на парламентарним изборима 18. септембра добила је 13% гласова, док је 2011. године иста та партија освојила 19% гласова. То значи да популарност комуниста опада.
„Љубав према Совјетском Савезу се не одражава на успех савремених левичара, било да се ради о КПРФ-у или синдикатима“, уверен је Михаил Мамонов. „Они се у масовној свести не доводе у везу са Совјетским Савезом“. Поред тога, социолог истиче да „и поред све љубави грађана Русије према СССР-у, апсолутна већина (70-75%) сматра да се та епоха више никада неће вратити“.
У Русији се обнављају совјетски брендови
– У јулу 2016. године покренута је онлајн продавница спортских патика „Две лопте“ (на руском „Два мяча“) направљене по технологији 1970-их, са носталгичним совјетским дизајном. „То је израз поштовања према совјетском наслеђу и уједно носталгија за квалитетом“, каже се на сајту ове продавнице;
– У фебруару 2016. године постало је познато да се планира обнављање совјетског бренда фотоапарата марке „Зенит“. Корпорација „Ростех“ планира да направи „Зенит“ у скупоценој верзији по аналогији са брендом Leica;
– Многи други совјетски брендови после толико година и даље постоје у Русији. На пример, вотка „Столичная“, шампањац „Советское“, топљени сир „Дружба“, чоколада „Алёнка“... Сви ти производи су се појавили у СССР-у, али се још увек могу лако наћи у продавницама;
– Реалије Совјетског Савеза нису одражене само у производима. На пример, Владимир Путин је 2014. године обновио совјетски систем ГТО (рус. „Готов к труду и обороне“, што значи „Спреман за труд и одбрану“). То је систем по коме грађани свих узраста могу да полажу испит провере физичких способности према нормама које важе за 11 узрасних категорија. Према Путиновим речима, ГТО је враћен ради популаризације спорта и очувања здравља становништва.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
