Русија и миграције: Једни одлазе, други долазе...

Артјом Геодакјан/TAСС
Аутори једног недавно спроведеног истраживања тврде да последњих година емиграција из Русије расте и поприма „све опаснији карактер“. Да ли је то заиста тако? Колико је озбиљан проблем одлива становништва с обзиром да је Русија и даље привлачна за милионе дошљака из суседних земаља, тј. из република бившег СССР-а.

Експерти из либерално оријентисане невладине организације „Комитет за неграђанске иницијативе“, на чијем је челу бивши министар финансија Алексеј Кудрин, припремили су извештај о емиграцији из Русије. У том документу они тврде да је за протеклих пет година број становника који напушају Русију знатно порастао. Према њиховим подацима, реч је о 500-600 хиљада људи који су током протеклих година отпутовали у земље Западне Европе, САД и Израел. Будући да су то већином солидно образовани људи, Русија се, како кажу аутори извештаја, суочава са озбиљним „губитком демографског, социјално-економског и интелектуалног капитала“.

У истраживању експерата поменуте невладине организације критикује се званична статистика и тврди се да су званични показатељи емиграције намерно приказани као да су 3-4 пута мањи од стварних. Није, међутим, ни спорно да статистика оперише умањеним вредностима када је реч о људима који напуштају земљу, јер постоје извесни проблеми у регистровању емиграната. Са друге стране, стручњаци скрећу пажњу на то да званична статистика можда и није прецизна, али ипак одражава динамику дешавања у тој сфери. „Не може се говорити да се динамика емиграције нагло променила. То није непобитна чињеница. Сатистика можда не бележи у пуној мери обим, али свакако бележи динамику [тог процеса]“, изјавио је за „Руску реч“ Владимир Мукомељ, директор Центра за етнополитичка и регионална истраживања Института за социологију Руске академије наука.

„Не постоји акутни проблем”

Неутешан закључак стручњака се састоји у томе што сада није могуће добити поуздане бројке везане за емиграцију. „Нико не зна колико људи заиста напушта Русију“, уверена је Викторија Ледењова, директорка Центра за проучавање миграционе политике при Руској академији за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС).

Па ипак, стручњаци нису склони да драматизују ситуацију везану за обим емиграције. По речима Ледењове, ту не постоји акутни проблем. Као доказ она наводи социолошко истраживање које је њена академија спровела прошле године. Испоставило се да само 1,5% испитаника планира да заувек напусти земљу (2013. године је таквих било 3,2%, што је двоструко више). Још око 6% испитаника је изразило жељу да отпутује, али нема ту могућност. Према томе, закључује научница, само је 7-8% оних који размишљају о напуштању Русије. У извештају поменуте НВО, међутим, проценат људи са „високим емиграционим тенденцијама“ креће се од 8% до 23%.

По Мукомељевом мишљењу, о порасту „емиграционих тенденција“ може се говорити само када је реч о једном сегменту руског друштва, конкретно о омладини, или бар једном њеном делу. То је повезано са представама појединих младих људи да у руском друштву нема довољно социјалне правде и да не постоје перспективе личног развоја, јер, по њиховом мишљењу, лоше функционишу такозвани социјални лифтови.

Нове дестинације

Емиграционо расположење је карактеристично и за неке друге сегменте друштва. По мишљењу Ледењове, међу онима који одлазе заиста има и солидно образованих људи узраста од 30 до 45 година, мада је тешко проценити колики је њихов број. Они напуштају Русију углавном из социјално-економских разлога: незадовољни су због ниских плата, високих пореза и корупције. Одређену улогу је одиграла и економска криза протеклих година. Научница, међутим, истиче и супротан тренд. Наиме, последњих година су у Русију почели да се враћају они који су је напустили после распада СССР-а почетком 1990-их.

Емигранти из Русије углавном бирају земље Западне Европе (нарочито је популарна Немачка), САД и Израел. Експерти истичу да су се тим традиционалним правцима руске емиграције придружиле и Аустралија и Нови Зеланд, тј. земље које су раније за Русе биле егзотичне.

Ко долази у Русију?

По броју имиграната Русија је на трећем месту у свету. У овом тренутку у Руској Федерацији, према подацима УН, стално борави 11,6 милиона имиграната.

Према процени Владимира Мукомеља, ти подаци су само делимично тачни. По његовим речима, 11,6 милиона обухвата све странце који се тренутно налазе у Русији – и туристе, и оне који су у транзиту кроз Русију. По његовим подацима, од тог броја је 6,5 милиона гастарбајтера, и та бројка може да варира, тј. да буде већа или мања за 500.000 људи.

То су углавном дошљаци из бивших совјетских република – Узбекистана, Таџикистана и Киргистана (из тих земаља у Русију долази преко 70% имиграната). Међу имигрантима има и доста Украјинаца. Ледењова истиче да у Русију долази доста житеља Молдавије, као и земаља Југоисточне Азије, на пример, Вијетнама.

То су углавном људи без високог образовања, али било би погрешно сматрати да су они потпуно необразовани само зато што углавном обављају послове за које није потребна квалификација. Према истраживању које су спровели стручњаци Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, око 17% имиграната има високо образовање, док четвртина има средњу стручну спрему. Што се тиче старосног показатеља, узраст 75% имиграната не прелази 40 година.

Росијскаја газета. Сва права задржана.