Крај велике пометње: Шта Русија слави 4. новембра?

Lori / Legion-Media
У Русији се 4. новембра обележава Дан народног јединства. Празник је посвећен ослобођењу Москве од страних интервената.

На празник почетком новембра грађани Русије су навикли још од совјетског доба. Све до 1991. године у то доба се у СССР-у обележавао један од најважнијих комунистичких празника – годишњица револуције 1917. године. Обележавана је широко и помпезно, са парадама, демонстрацијама и говоранцијом партијског руководства са трибине Лењиновог маузолеја. Међутим, све је то престало после распада СССР-а.

Народно јединство уместо револуције

Пет година касније, први председник Русије Борис Јељцин ипак је вратио седмом новембру статус празника и нерадног дана, с тим што је тај датум носио назив „Дан помирења и слоге”. Тако је било од 1996. до 2004. године Тај празник, међутим, није заживео, с обзиром да се 7. новембар ипак, асоцира првенствено са комунистима.

7. новембар 1986. на Црвеном тргу / Јуриј Абрамочкин/РИА Новости7. новембар 1986. на Црвеном тргу / Јуриј Абрамочкин/РИА Новости

„Ми сматрамо да 7. новембар као дан трагичне поделе Русије није постао дан помирења и слоге“, речено је у обраћању Међурелигијског савеза Русије (који је окупљао поглаваре традиционалних конфесија) упућеном руском парламенту 2004. године. Овај савез је предложио да се уведе нови празник – Дан народног јединства – и да се он обележава 4. новембра. Посланици су подржали ту иницијативу, тако да је 2005. године 4. новембар постао званичан празник.

Устаници ослобађају Москву

Дан народног јединства је посвећен ослобођењу Москве од пољских интервената 1612. године. Почетак 17. века је био тежак период за Русију. Када се 1598. године прекинула царска династија Рјуриковича Московска држава се фактички распала. За власт су се борили кланови бољара (аристократа) и самозванци који су се представљали као наследници Рјуриковича. Земља је била опустошена, а народ је гладовао. У историји Русије тај период је добио назив Смутно доба.

Целу ситуацију је отежала и инострана интервенција. Наиме, у Русију су тада продрле Пољска и Шведска. Московски бољари су пустили Пољаке у престоницу и признали пољског принца Владислава као новог цара Русије. Тек после тешких борби, у новембру 1612. године народни устаници су ослободили Москву под руководством кнеза Дмитрија Пожарског и кмета Кузме Мињина. Годину дана касније на престо руске државе устоличен је први цар династије Романов.

„Тада, у 17. веку, људи различите вере и различитих националности и сталежа ујединили су се да ослободе отаџбину од иностраних завојевача“, рекао је 2006. године патријарх Алексије II, предстојатељ Руске православне цркве. По мишљењу присталица празновања Дана народног јединства, добро је што се обележава дан који подсећа на збијање народних редова у тренутцима искушења.

Фото: Михаил Мецел/TAССФото: Михаил Мецел/TAСС

Све популарнији празник

Путин: Русија треба да одговори на изазове ослањајући се на традицију

Сваке године 4. новембра председник Владимир Путин полаже цвеће испред чувеног споменика Мињину и Пожарском на Црвеном тргу, и сваке године се одржавају званичне манифестације и литије (Дан народног јединства се подудара са празником Казањске иконе Пресвете Богородице). Овај празник је из године у годину све популарнији, мада либерално настројени представници руског друштва покушавају да умање његову важност. Тако је 2015. године невладина организација „Левада центар“ (којој је недавно изречена казна од 300.000 рубаља због одбијања да се у складу са руским законима региструје као страни агент будући да се за новац добијен из иностранства бави политичком делатношћу у Русији) објавила да 45% грађана Русије, према њеним сазнањима, не може тачно да изговори назив празника, док портал Superjob тврди да 47% његових испитаника доживљава 4. новембар као обичан нерадни дан и не асоцира га са празником. Додуше, исти тај показатељ на овом порталу је 2010. године био 60%.

Социолог Роман Абрамов, заменик шефа катедре за анализу социјалних институција Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ каже да се у Русији још увек нису формирали никакви обичаји везани за Дан народног јединства, јер већина становништва доживљава догађаје из 17. века као нешто далеко, нејасно и не много важно (за разлику, рецимо, од Великог отаџбинског рата). „Тај празник још увек није стекао потпуни идентитет јер га многи доживљавају као вештачку замену за 7. новембар и као нерадан дан“, рекао је Абрамов за „Руску реч“. Он сматра да ће се можда ситуација временом изменити, али ће за то бити потребне деценије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.