По нашем схватању, право лидерство данас није у томе да неко измишља непостојеће опасности и да спекулише њима у покушају да потчини све остале, него у сагледавању стварних проблема и пружању доприноса уједињењу напора који државе улажу у решавање тих проблема. Управо тако Русија схвата данас своју улогу у светским питањима.
То је просто незамисливо, глупо и нестварно. Само Европа има 300 милиона становника, а све чланице НАТО-а, заједно са САД, укупно 600 милиона, вероватно. Русија сада има само 146 милиона становника. Смешно је чак и говорити о томе. Али ипак видимо да говоре, и да користе то за достизање својих политичких циљева.
Баш бих волео да имам такву пропагандистичку машину у Русији, али нажалост, то није тако. Ми немамо такве глобалне медије као што су Си-Ен-Ен, Би-Би-Си и неке друге. Засада немамо такве могућности.
Сви ми желимо да се смањи геополитичка тензија, али не тако да ми будемо сахрањени. Звецкање нуклеарним оружјем је последња ствар.
Зар неко озбиљно мисли да Русија може некако утицати на одлуку америчког народа? Зар је Америка некаква „банана република”? Америка је велика сила. Ако није тако, реците ми да знам.
Та идеја је убачена у свест америчког друштва у току председничке кампање у САД, и то, по мом мишљењу, само са циљем да се одбране интереси кандидата Демократске странке […]. Нама је у суштини мање-више свеједно.
Трамп је […] очигледно изабрао неки свој начин да се допадне бирачима. Он се, наравно, понаша екстравагантно. Али он представља интересе таквих једноставних људи.
Чак и у такозваним развијеним демократијама већина грађана не утиче на политичке процесе нити има директан утицај на власт. Грађани осећају да се њихови интереси све више и чешће разилазе са представама елите о томе да је њен изабрани политички курс једино исправан.
Најпре су многи пожурили да такве неповољне резултате прогласе за аномалију и случајност. А када је то почело да се понавља, кренула је прича да друштво не разуме оне који се налазе на власти, да није дорасло томе да може оценити тежње владајућих структура и њихову бригу о добробити народа.
Шта је ту питање? Питање је да ли оставити тамо терористичко гнездо, или минимализовати, тј. учинити све како би се избегле жртве међу цивилима, али ипак то гнездо дотући? Ако се стално будемо повлачили, увек ћемо губити битку.
Није имао ефекта чак ни мој лични договор са председником САД […]
Уместо да одвоје терористе, Ал Нусру, од здравог дела опозиције, наши амерички партнери су сами саботирали то примирје. Примирје је проглашено, чини ми се, 12. септембра, а већ 17. септембра је америчка авијација ракетирала сиријске трупе, после чега су јединице „Исламске државе“ прешле у офанзиву. Нама је речено да је тај напад извршен грешком, а то што је „Исламска држава“ прешла у офанзиву је случајност. Можда је то и тако, али примирје је прекинуто, и то свакако не нашом кривицом.
Људи не скривају страх од чињенице да је тероризам раније био некаква далека претња, а сада на њихове очи постаје свакодневница, да терористички напад може бити извршен у близини, у суседној улици, а можда и у њиховој сопственој улици.
Терористичке организације и даље неко наоружава, снабдева и обучава у нади да ће их искористити, као и раније, за достизање својих политичких циљева. А то је врло опасна игра, и желим још једном да се обратим таквим играчима: у овом случају су екстремисти лукавији, паметнији и јачи од вас, и упуштајући се у игру са њима увек ћете бити на губитку.
Ми смо својевремено ставили на располагање америчким партнерима информације о тој браћи Царнајев.
Затим је, нажалост, неколико месеци касније извршен терористички напад у Бостону […]. Да су између нас и наших партнера контакти и поверење били на неком другом нивоу, уверен сам да се та трагедија могла избећи.
Али, рецимо, […] током припрема за Олимпијске игре, овде у Сочију, Американци су нам заиста помагали. И ја сам им за то захвалан. Сви смо им ми за то захвални.
Генерално гледано, није све тако лоше, али би могло бити много боље.
Ако данас „светским моћницима“ одговарају некакви стандарди или норме, онда ти моћници приморавају и све остале да се тога придржавају. Али ако сутрадан такви стандарди почну да им сметају, они их одмах бацају у „корпу“, проглашавају их за застареле и успостављају нова правила, или покушавају то да учине.
Такве структуре као што је, на пример, НАТО, створене су још у доба Хладног рата и очигледно припадају прошлости. Сада се много прича о потреби да се те структуре прилагоде новим условима, али нема никаквих стварних корака у правцу адаптације.
Ми се обавезно морамо вратити на оно што пише у Повељи УН. Јесте се ситуација у свету изменила. Јесте да су и Уједињеним нацијама и Савету безбедности потребне реформе и реконструкција, али као што кажу у нашем Министарству спољних послова, то се може учинити […] на основу широког консензуса. Потребно је да се са тим реформама сложи огромна већина учесника међународног дијалога.
По том питању у свету не постоји консензус. Потпуно је извесно да је присутан дефицит стратегија и идеологија будућности. То ствара атмосферу неизвесности која директно утиче на расположење друштва.
Ми видимо како се жртвује слобода трговине и како се користе такозване санкције за вршење политичких притисака, и како се мимо Светске трговинске организације чине покушаји да се формирају затворене економске алијансе са чврстим правилима и баријерама, од чега највећу корист имају транснационалне корпорације.
Русија се залаже за хармонизацију регионалних економских формата на основу принципа транспарентности и узајамног поштовања интереса друге стране. У средњорочној перспективи, по свему судећи, наставља се тенденција у правцу регионализације светске економије, али регионални трговински споразуми треба да допуњују и развијају универзалне норме и правила, а не да их замењују.
Наш уважени модератор ми је пожелео да одем у пензију као што доликује. Ја себи исто то желим. То је потпуно исправно и потребно је то учинити, када дође време. Али засада ја још увек нисам у пензији, него сам актуелни руководилац велике силе и морам бити уздржан, и у својим изразима не треба да испољавам сувишну агресивност.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
