Да ли је на помолу нови сукоб Русије и Турске у Сирији?

На научном симпозијуму у Истамбулу 29. новембра је председник Турске Реџеп Ердоган неочекивано дао изјаву која је снажно одјекнула у јавности: „Ми смо дошли у Сирију [турска војска се налази на северу Сирије од августа 2016. године] да ставимо тачку на владавину суровог тиранина Башара Асада, који је организовао у земљи државни терор“. Већ 30. новембра увече из Ердоганове администрације је стигло саопштење да председникове речи не треба схватити буквално, али је било касно – изјава је већ изазвала реакцију.

Речи турског лидера посебно привлаче пажњу с обзиром на чињеницу да је Русија једна од главних савезница сиријског председника Асада. Односи двеју земаља су још увек у процесу „санације“ после инцидента од 24. новембра 2015. године када је Турска оборила руски авион Су-24, а сада већ прети нови сукоб око Сирије.

Реакција на смрт турских војника

Ердоган је први пут поменуо борбу против Асада. Раније је увек наглашавано да се Турска у Сирији бори против „Исламске државе“. Његов изненадни испад могао је бити последица недавне погибије тројице турских војника на северу Сирије, с обзиром на претпоставку да су ти војници изгубили живот у артиљеријском нападу сиријске војске, сматра Јуриј Мавашев, руководилац политичког одељења Центра за проучавање савремене Турске.

Турски војници су погинули у артиљеријском нападу на подручју града Ел Баб на северу Сирије, и то 24. новембра, на годишњицу напада турске авијације на руски авион Су-24. Русија је саопштила да није умешана у овај инцидент, а званични Дамаск ћути. По Мавашевљевим речима, за погибију својих војника Турска оптужује Сирију, и Ердоганова изјава је везана за ту оптужбу. „Ердоган у очима својих присталица не може да прећути тај инцидент. Он жели да их увери да све иде по плану, и да Турска неће одустати од својих ставова у погледу Сирије“, објаснио је Мавашев за „Руску реч“.

Милитантна реторика и „нервни слом“

Постоје и друге верзије разлога који су навели турског председника да помене свргавање Башара Асада. На пример, Владимир Аватков, директор Центра за оријентална истраживања, истиче да помоћу милитантне реторике Ердоган тежи да збије редове у своме окружењу и истовремено да изврши притисак на Русију и Иран као Асадове савезнике, желећи да их подстакне на одређене уступке по сиријском питању, сматра Аватков.

Турколог Виктор Надеин-Рајевски, водећи научни сарадник Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука, рекао је за „Руску реч“: „Ја бих ту изјаву окарактерисао као Ердоганов нервни слом, као његову жучну реакцију. Он је импулсиван човек“. По мишљењу Надеина-Рајевског, Ердогана су могли иритирати најновији успеси сиријске армије у Алепу, где губе битку побуњеници које подржава Турска.

Хоће ли Турска ратовати против Сирије?

Владимир Аватков подсећа да је Ердоган и пре изјаве дате 29. новембра критиковао Асада. „Турска се од почетка конфликта залагала за трансформацију власти у Сирији“, рекао је експерт за „Руску реч“. „Она је била једна од првих земаља које су изнеле став да је Асад тобоже диктатор и да мора да оде“. Према томе, Ердоганова изјава се не коси са политиком коју он иначе спроводи, утолико пре што су се сада сиријска и турска армија опасно приближиле једна другој на северу Сирије.

Са друге стране, Јуриј Мавашев сумња да ће Сирија и Турска озбиљно заратити. „Дамаск нема довољно потенцијала за ратовање против тако јаког противника каква је турска армија, али и Турци неће ратовати истовремено против ’Исламске државе’, Курда и Дамаска“, истакао је експерт. По његовом мишљењу, могући су само локални сукоби, али не и велики рат.

Реакција Русије

Руски званичници су уздржано реаговали на Ердоганове речи. Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова нагласила је да ова изјава није била упућена јавности, и уздржала се од коментара. Путинов портпарол Дмитриј Песков је рекао да је та „озбиљна“ изјава „нешто ново“ и истакао да то треба размотрити. И он се, међутим, уздржао од критике нагласивши да су Путин и Ердоган „у врло интензивним контактима пуним поверења“.

Турколози истичу да између Русије и Турске постоји одређени договор око Сирије. Русија подржава Асадове трупе на подручју Алепа, а Турска дејствује против „Исламске државе“ и Курда у пограничном појасу, и обе стране се труде да не залазе у туђу „зону одговорности“. „Ердоган не би требало да изађе из оквира тог договора, мада је приметна његова жеља да то учини“, сматра Виктор Надеин-Рајевски, али истовремено наводи да је понашање турског лидера понекад тешко предвидети.

По мишљењу Јурија Мавашева, у препуцавању између Дамаска и Анкаре Москва ће се потрудити да се уздржи од оштрих изјава и дејстава. „Русија ће чувати спољну неутралност и радије ће водити преговоре иза кулиса, како са једном, тако и са другом страном“, каже Мавашев.

Росијскаја газета. Сва права задржана.