Легија странаца: Како Руси и Украјинци заједно служе после Донбаса?

Легија странаца у Бејруту, август 2006. /

Легија странаца у Бејруту, август 2006. /

Reuters
Око 35% припадника француске Легије странаца говори руски и пореклом је из Источне Европе. Има их доста из Русије и Украјине. У интервјуу за издање „Газета.Ru“ два легионара – Рус и Украјинац – причају о томе како су политички сукоби и рат у Донбасу утицали на њихове међусобне односе.

Француска Легија странаца је једна од најубојитијих јединица савремене армије Француске. Данас, према доступним подацима, око трећине свих легионара потиче из Источне Европе. Како је за лист „Газета.Ru“ саопштио извор упознат са ситуацијом, већина њих су из Русије, Украјине, Белорусије и Молдавије.

„Газета. Ru“ је разговарала са руским и украјинским припадницима Легије странаца о томе у којој мери је конфликт на југоистоку Украјине утицао на њихове међусобне односе. Имена, презимена и поједини лични подаци легионара су измењени на њихову молбу.

Никита Зверобојев, 21 година, из Балашихе, Московска област. Служи као минер годину дана и осам месеци. Сергеј Шпачик, 33 године, из Бердјанска, Запорошка област. Служи две године као митраљезац у пешадијском пуку.

– Има ли у вашој јединици људи из Украјине / из Русије?

Зверобојев: Да, три Украјинца.

Шпачик: Има Руса. Додуше, за Французе и представнике других националности сви смо ми „Руси“ без обзира да ли смо из Белорусије, Украјине или Русије, па чак и Молдавије. Ако говориш руски, ако си рођен у бившем СССР-у, значи да си Рус. Нико не улази у неке додатне детаље.

– Да ли су се ваши односи са украјинским или руским колегама некако изменили после почетка борбених дејстава у Донбасу?

Зверобојев: Нису се уопште изменили. Врло смо сложни, како у кругу јединице, тако и изван ње.

Шпачик: Не, нису се посебно изменили, утолико пре што су Руси из моје јединице дошли овамо тек када је почео тај хаос. Овде о политици нико не прича, и ако ћемо право, никога то посебно не занима.

Ево, на пример, имамо два момка из Украјине. И један и други су били на „Мајдану“, само што је један био у „Беркуту“, а други је такозвани „активиста Мајдана“. Другим речима, они су ратовали један против другога. У почетку, када су дошли на обуку, имали су одређених несугласица по том питању јер је сваки остајао при свом мишљењу, али касније су постали скоро најбољи другови.

– Да ли сте ви уопште разговарали о том конфликту?

Зверобојев: Да, наравно. Општи став Украјинаца које ја овде познајем може се свести на пар речи: „Није требало да наше власти све то покрену, јер обични људи и са једне и са друге стране конфликта немају од тога никакве користи“.

Шпачик: Као што сам већ рекао, скоро да нисмо.

– Ако дође до ситуације у којој ће вашем колеги из Украјине / Русије бити угрожен живот, и ако ви будете једини који му може помоћи, хоћете ли му помоћи?

Зверобојев: Наравно, овде уопште није важна националност.

Шпачик: Чак и ако не могу да га смислим, ипак ћу му помоћи да се извуче, и то не само у борбеним условима. То је основни принцип легије. На томе се све заснива.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“