Сара Вагенкнехт: Конфликт са Русијом наноси штету Европи

Сара Вагенкнехт.

Сара Вагенкнехт.

DPA / Vostock-photo
Садашњу ситуацију у Немачкој карактерише социјално раслојавање и чињеница да су се људи уморили од политичара. О томе у ексклузивном интервјуу за RT са водитељком Софико Шеварнадзе разговара Сара Вагенкнехт, шефица посланичке групе опозиционе Левице у Бундестагу. По њеном мишљењу, време је да Немачка престане да се слепо придржава политике САД и да тражи тобожњу опасност која наводно прети од руских медија и конкретно од телевизије RT. Уместо тога треба обратити пажњу на стварне проблеме. Међу њима је немачка политичарка поменула тензију између ЕУ и Русије и деловање међународних терористичких организација.

– Канцеларка Ангела Меркел се кандидује за четврти мандат, али је њена Хришћанско-демократска унија (CDU) доживела пораз на регионалним изборима . Хоће ли Немци гласати за стабилност са Меркеловом или ће пожелети промене?

– Не може се рећи да Меркелова обезбеђује стабилност. Током њених мандата у нашој земљи се социјално раслојавање све време продубљивало. Има веома много људи који осећају да су их политичари оставили на милост и немилост судбине и који више не подржавају демократију. Проблем је, међутим, у томе што Социјалдемократска партија Немачке (СДП) нема јаког кандидата, и због тога заиста постоји опасност да ће госпођа Меркел остати канцеларка још четири године. Ја ипак мислим да већина људи у овој земљи не жели да стање остане овакво.

- У Немачкој све већу подршку ужива партија евроскептика „Алтернатива за Немачку“. Да ли су они добили стварно шансу да уђу у владу и утичу на политику државе?

– Ја не мислим да ће „Алтернатива за Немачку“ ући у следећу владу. Али ви сте у праву, та партија постаје све јача. Она је постигла добре резултате на последњим регионалним изборима, али не толико због безрезервне подршке ставова „Алтернативе за Немачку“ у народу, него пре свега, због тога што се народ разочарао у друге странке. Људима се чини да политичаре не занимају њихови интереси, и многи мисле да ће изразити свој гнев и очајање ако изаберу „Алтернативу за Немачку“. Та партија је за многе полуга помоћу које они желе да искажу колико су разочарани. Другим речима, не може се рећи да они безрезервно верују да ће „Алетрнатива за Немачку“ дефинисати политику земље.

– Лист Spiegel је написао да је током посете Берлину одлазећи амерички председник Барак Обама лично стао на чело кампање у корист Меркелове. Може ли се рећи да је Ангела Меркел наследница америчке политике у Европи?

– Она је увек била истакнути присталица америчке политике. Увек је сматрала да је њена функција признавање америчке хегемоније. Ми не знамо ни за један случај када би се госпођа Меркел бар једном успротивила америчкој политици, чак и када је реч о многим војним дејствима у којима је учествовао НАТО, али и оних мимо НАТО-а, тј. дејстава у којима је учествовала Меркелова, а самим тим и Немачка. Последњи такав пример је Сирија. Према томе, увек је постојала тесна веза између Ангеле Меркел и Барака Обаме, и нажалост, Америци никада није упућена никаква критика.

– Европски парламент је усвојио резолуцију о борби против руске пропаганде, оптужујући између осталих и телевизију RT за тежњу да „унесе раздор у Европу“. Хоће ли доћи до гушења руских медија у Европи? И зашто се алтернативно гледиште доживљава као опасност?

– Да, над тим се заиста треба замислити. Наравно, утицај на медије се врши. Постоји и доказани утицај Америке на европске медије. На пример, у Европи, и конкретно у Немачкој, постоје новинари који су у тесној вези са Америком. То се такође никада није разматрало нити критиковало. Због тога ја сматрам да није много сврсисходно говорити сада о проблемима са Русијом ако се то исто са Америком досада увек третирало као норма. Наравно, постоје медији који тесно сарађују са једном или другом страном. Али у условима демократије је важно да у медијима постоји плурализам, да не доминира само једна страна. Такво стање би требало да се чува. Ја лично више видим проблем у томе што су медији и у Немачкој концентрисани у рукама малог броја људи, и што издавачи (а они су приватници) припадају великим породицама милијардера, које, наравно, имају одговарајуће интересе и врше одговарајући утицај.

– Саро, мене пре свега интересује судбина моје телевизије RT. Зашто се алтернативно гледиште третира као опасност?

– Шта ја могу да кажем? Ја нисам у Европском парламенту, и није моје да објашњавам или чак оправдавам поједине њихове одлуке. Наравно, телевизији Russia Today су много ближи ставови Русије него, рецимо, интереси САД. И то је оправдано. То је канал који заузима одређену позицију међу плуралистичким медијима у Русији, али врло је спорна претпоставка да он цепа Европу. Ако бих ја делила мишљење да ваш канал може поцепати Европу не бих дала интервју за вашу телевизију.

– Па ипак је то по мом мишљењу прилично занимљива тема за разговор. Ви знате да се у истом документу Европског парламента осуђује медијско деловање „Исламске државе“ и Ал Каиде. Нису ваљда руски медији исто толико опасни као терористичке организације?

– Мислим да је потпуно апсурдно ту стављати знак једнакости. Ми заиста морамо обратити пажњу на оно што раде поједине исламистичке терористичке организације и на начин на који оне функционишу. Познато је да се из Турске пружа подршка исламистичким терористичким бандама и ја сматрам да је управо то права опасност. Код нас у Европи је било терористичких напада и заиста би се требало више бавити тиме, а не призивати несрећу разговорима о непостојећој опасности.

– Министар спољних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер каже да јачање НАТО-а на границама са Русијом нимало не доприноси већој безбедности Алијансе. Са друге стране, Немачка шаље војнике и тенкове у Литванију на руску границу. Коме треба војно заоштравање односа са Русијом?

– Ми увек критикујемо те потезе. Ми говоримо да тај пут не води ка стабилности и безбедности у Европи. Нама је потребна сарадња, потребан нам је повратак на принципе политике попуштања тензије. То значи да ја треба да поштујем интересе друге стране, да их озбиљно схватам и узимам у обзир независно од тога да ли их одобравам. Европа постоји заједно са Русијом. Русија је наш сусед, наш велики сусед. И ми, европске земље, желимо да живимо у миру са Русијом. Ја заиста желим да се најзад окончају ти неумесни маневри и гомилање наоружања уз звуке војних добоша. И желим да сви схвате да конфликт са Русијом наноси штету Европи.

– Трамп је обећао да ће променити спољнополитички курс САД према Русији и Сирији. Међутим, канцеларка Ангела Меркел не намерава да промени свој курс. Треба ли очекивати конфронтацију између Берлина и Вашингтона по спољнополитичким питањима?

– Најпре треба сачекати, као што сам ја већ говорила, јер Трамп још увек није у потпуности чак ни формирао своју администрацију. Мени би било веома драго ако тај политички курс не би више био усмерен на конфронтацију са Русијом. Ја сам за то да се заједно са њом предузму покушаји, на пример, изналажења мировних решења ситуације у Сирији. Ипак су у преговорима већ постигнути значајни резултати, било је успостављено примирје, али је оно затим саботирано, и то чак и са америчке стране. Према томе, ако би се поново могли наставити ти мировни преговори и та сарадња у тражењу решења мирним путем, то би била велика победа. Али као што сам већ рекла, ја још увек не знам да ли ће Трамп заиста кренути тим путем. Постоје одређене индиције, али ја нисам сигурна у то. Поготово што мислим да Трамп није довољно предвидљив. Са друге стране, не мислим да ће се Берлин одлучити за конфликт уколико се промени амерички спољнополитички курс, јер се Меркелова досада прилагођавала Америци.

– Говорили сте да Европа задржава чврст став према Русији због притиска САД. Али ево сада постоји шанса за попуштање тензије у односима између Москве и Вашингтона, а Европа наставља са антируском политиком. Значи ли то да амерички притисак ипак нема везе са тим?

– Хајде да ипак сачекамо. Нови председник САД још увек није ни ступио на дужност. Све је то још увек питање времена. Касније ћемо видети каква ће бити његова спољна политика. И Европа је такође подељена. Природно је што је антируски притисак од стране појединих источноевропских земаља увек био знатно јачи него притисак који су вршиле, рецимо, Француска или Италија. Другим речима, Европа је по том питању подељена и ми ћемо тек видети како ће се ситуација даље развијати и какав став ће на крају преовладати. Нажалост, Немачка досада у том конфликту није играла баш најпрестижнију улогу, али и ту ће временом све постати јасно. Догодине ће у Немачкој такође бити избори. Засада нико не зна каква ће бити нова влада, и нико не зна хоће ли Меркелова и даље руководити Немачком. Ја не мислим да све треба да остане исто као што је било до сада.

Оригиналну верзију интервјуа прочитајте овде. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.