„Драги наш Леонид Иљич“: Совјетски вицеви о Брежњеву

Совјетски политички вицеви су цветали у време Брежњевљеве владавине. Пољупци са политичарима, нескривена сујета и старци у Политбироу – све је то одражено у измишљеним смешним ситуацијама које су тихо препричаване у Совјетском Савезу.

Свевидећа партија

Власти СССР-а су могле својим грађанима приредити велике проблеме због политичких вицева, али ипак је народ и поред тога у доба „застоја“ збијао шале на рачун „апсолутне власти“ Комунистичке партије и њеног лидера Брежњева, „нашег драгог Леонида Иљича“. Пример:

КГБ, снајка, КГБ!

Палиш телевизор, а на првом програму говори драги наш Леонид Иљич. Пребацујеш на други програм – и тамо Брежњев. Пребацујеш на трећи – опет он. А кад пребациш на четврти – тамо није Брежњев него пуковник КГБ-а, који ти прети прстом и каже: „Много бираш канале“.

Било је вицева и о казнама које чекају оне који причају вицеве:

– Леониде Иљичу, имате ли хоби?

– Да, скупљам вицеве о себи.

– И колико сте успели да скупите?

– Два и по концентрациона логора.

Улога у историји

Понекад је Брежњев у вицевима поређен са претходним руководиоцима СССР-а: Лењином који је основао Совјетски Савез, Стаљином који је однео победу у Другом светском рату, и Хрушчовом који је запамћен по помпезним и често незграпним изјавама. Брежњев је у тим вицевима фигурирао као човек који је дигао руке од управљања земљом:

Лењин је доказао да државом могу управљати и куварице. Стаљин је доказао да државом може управљати један човек. Хрушчов је доказао да државом може управљати и будала. А Брежњев је доказао да државом може уопште и да се не управља.

Како је Крим постао део Украјине

У Лењиново време све је било као у тунелу: унаоколо тама, а у даљини светлост. У Стаљиново време је било као у аутобусу: један управља, половина седи [„седети“ у овом контексту значи бити у затвору – прим. прев.], а остали се тресу. У Хрушчовљево време је било као у циркусу: један прича, а сви се смеју. У Брежњевљево време је било као у биоскопу: сви чекају крај.

„Мала земља“

Брежњев је учествовао у Великом отаџбинском рату. Најважнији период у његовој војној каријери било је учешће у одбрани подручја које се звало „Мала земља“ код града Новоросијска (1.226 км јужно од Москве).

Борба за „Малу земљу“ у Другом светском рату није третирана као стратешки важна, али у првом тому Брежњевљеве аутобиографије (објављене 1978. године, када је Брежњев већ 12 година био на власти) та епизода рата је приказана као изузетно значајна. Књижевни критичар Константин Миљчин заједљиво пише да је Брежњев желео да прикаже како је управо он, тадашњи пуковник, „однео победу у Великом отаџбинском рату“.

Књига сама по себи није постала популарна у народу, али се зато појавило много вицева на тему велике улоге шефа партије у Великом отаџбинском рату:

Посвађала се два учесника Великог отаџбинског рата и један другоме каже:

Ред, рад и дисциплина – совјетска цивилна одликовања

– Док сам ја на „Малој земљи“ решавао судбину Другог светског рата, ти си вероватно хватао кривине у Стаљинграду! [Стаљинградска битка је трајала од јула 1942. до фебруара 1943. године и била је једна од најважнијих битака у Великом отаџбинском рату. Совјетски Савез је код Стаљинграда изгубио преко милион војника, али је зауставио офанзиву нациста.]

Уочи јуриша на Берлин, у мају 1945. године, Стаљин каже Хрушчову: – Добар вам је план друже маршале, али пре него што га одобрим морам се посаветовати са пуковником Брежњевом...

Страсни пољупци

Једна од најпознатијих Брежњевљевих навика је била да се љуби са светским лидерима са којима се састајао, и то најпре у оба образа, а затим у уста. Најпознатији је његов пољубац са Ерихом Хонекером, генералним секретаром Јединствене социјалистичке партије Немачке, који је овековечен на графиту Дмитрија Врубеља на остацима Берлинског зида.

Поред Хонекера, пријатељски Брежњевљев пољубац су искусили и председник САД Џими Картер, лидер Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат, југословенски лидер Јосип Броз Тито, премијерка Индије Индира Ганди и многи други. Међу лидерима који су избегли Брежњевљев пољубац су премијер Велике Британије Маргарет Тачер, кубански револуционар Фидел Кастро (прича се да је он намерно запалио цигару да га Брежњев не би пољубио) и румунски генерални секретар Николаје Чаушеску. Он је избегавање пољубца пријатељски настројеног лидера Совјетског Савеза објаснио гадљивошћу и страхом од бактерија. Тако је настао следећи виц:

Брежњев није много волео румунског лидера Чаушескуа. – Човек је одрастао, а још не уме да се љуби.

Власт стараца

Пред крај Брежњевљевог периода Политбиро централног комитета КПСС (који је управљао земљом) готово су у потпуности чинили старци. Просечан узраст члана Политбироа био је 70 година. И то је одражено у народном „фолклору“.

Шта има четири ноге и четрдесет зуба? – Крокодил. – А четрдесет ногу и четири зуба? – Брежњевљев Политбиро.

Росијскаја газета. Сва права задржана.