Како РФ, Иран и Турска виде послератно уређење Сирије

Министри одбране Русије, Ирана и Турске су у Москви 20. децембра размотрили заједничка дејства после ослобађања Алепа, другог по величини града Сирије. Стручњаци три поменуте земље сада раде на завршном документу под називом „Московска декларација о хитним корацима у правцу решавања сиријске кризе“, рекао је министар одбране РФ Сергеј Шојгу.

Па ипак, и поред жеље да се борбена дејства у Сирији што пре окончају, свака страна се придржава свог виђења решења кризе и даљег уређења земље, а њено уређивање ће, по свему судећи, почети ускоро.

Руси нису безбедни у Турској: Реакције у РФ на убиство амбасадора

„Борбена дејства ће трајати отприлике годину дана, после чега ће постати јаснији обриси будућег државног уређења Сирије“, рекао је за „Руску реч“ Владимир Јевсејев, војни експерт и заменик директора Института за проучавање змаља Заједнице независних држава.

По његовом мишљењу, у Сирији ће доћи до прерасподеле власти између председника и премијера, с тим што ће овлашћења премијера бити шира него сада. Поред тога, део територије ће добити већа права и аутономију. Највероватније ће у земљи бити задржано републиканско уређење, а не федеративно.

Став Русије

Москва жели да стабилизује ситуацију у региону и ограничи своје учешће у конфликту, сматрају експерти.

„Русија се залаже за одржавање избора по окончању кризе и за припрему плана за обнављање Сирије. Ми ћемо и даље укључивати насеља у мировни процес и стварати коридоре за излазак побуњеника“, рекао је Јевсејев.

Палмира поново у рукама ИД: Стратешки пораз или тактичка грешка?

Експерти се слажу да главни циљ Русије није само осигурање безбедности, него и економско обнављање земље. Међутим, Русија не жели све да ради самостално, него тежи да подели то бреме са другим државама.

„Ми такође желимо да учврстимо своје позиције у источном делу Средоземног мора. Сада у Сирији већ имамо ваздухопловну базу Хмејмим, а садашњи пункт за материјално и техничко опслуживање бродова у Тартусу временом може постати војно-поморска база“, додао је Јевсејев.

Став Турске

Током сусрета у Москви министар одбране Турске Фикри Ишик окарактерисао је операцију ослобађања источног Алепа од терориста као „веома успешну“.

Па ипак, многи руски експерти су скептични у погледу подршке Турске операцији у Алепу. Како је у интервјуу за лист „Взгляд“ рекао директор Центра за проучавање Блиског истока и централне Азије Семјон Багдасаров, у одбрани источног Алепа учествовали су протурски одреди и управо су Турци организовали противнападе из правца Идлиба и Хомса, као и покушаје пробоја обруча око Алепа.

Багдасаров је набројао основне циљеве Турске у сиријском конфликту: свргнути Башара Асада, створити квазидржаву са престоницом у источном Алепу под својом контролом и уништити компактну територију коју су формирали сиријски Курди. Он није искључио могућност да Москва у принципу прихвати појаву квазидржаве, али постоји бојазан да ће она стално бити у конфронтацији са Дамаском, „са свим проблемима који из тога произилазе“.

Годину дана интервенције у Сирији: шта Русија губи, а шта добија?

Тог мишљења се не придржавају сви руски експерти. Како је за „Руску реч“ рекао Сергеј Дружиловски, професор Катедре за оријенталистику Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО), став Анкаре се знатно изменио за протеклих пола године, после неуспешног покушаја државног преврата. Званичне турске власти су пронашле додирне тачке чак и са раније дијаметрално супротним ставом Ирана.

„Башар Асад представља алавитску заједницу у Сирији (око 10% становника), с тим што 12-15 милиона алавита живи на територији Турске. Унутрашњи конфликти су побудили Реџепа Ердогана да измени своју политику према Сирији и једном делу шиитског становништва своје земље“, истакао је експерт.

Став Ирана

Ирану је важно да опстане Асад, сматра Сергеј Дружиловски. „Сваки други председник ће нагло променити своју политику према Техерану“, објаснио је он.

Иран је осетљив на став Сирије према Израелу, објаснио је за „Руску реч“ Николај Сурков, доцент МГИМО и експерт Руског савета за међународна питања.

Ирану одговара Сирија која ће се борити против Израела и преко чије територије ће се слати оружје Хезболаху. Став Ирана је овакав: ако неко и дође на смену Асаду, тај човек мора максимално да сарађује са Ираном“, истакао је он.

Међутим, тешко да је могућ директан утицај Ирана на будућу политику у Сирији, сматра Владимир Јевсејев. „Иран је засад економски спонзор Сирије и у војном смислу он игра само помоћну улогу“, објаснио је руски експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.