Шта чека руску армију у 2017. години

Алексеј Никољски/РИА Новости
Руска армија је доказала своју борбену готовост тиме што је спречила распад Сирије. У 2017. години јој предстоји суочавање са све већом претњом од стране НАТО-а и даља модернизација.

У четвртак 22. децембра колегијум Министарства одбране РФ сумирао је резултате постигнуте у години која се завршава. Владимир Путин је истакао успехе руске војске у Сирији и ниво обучености кадрова у оружаним снагама РФ, а уједно је поставио и нове задатке. Министарство одбране треба да настави са модернизацијом армије и морнарице, а такође да прати „све промене у равнотежи снага и војнополитичкој ситуацији у свету, нарочито дуж руских граница“.

Сирија

Руске ваздушно-космичке снаге извршиле су свој основни задатак и спречиле распад Сирије на мноштво држава, рекао је министар одбране РФ Сергеј Шојгу у свом излагању.

„Прекинут је ланац ’обојених револуција’, изазваних на Блиском истоку и у Африци. Покренут је процес политичког решавања кризе и помирења страна у сукобу. Од сада у циљу осигурања безбедности у региону непрекидно функционише авијацијска група ваздушно-космичких снага РФ у ваздухопловној бази Хмејмим, као и пункт за материјално и техничко опслуживање бродова у Тартусу, који ће бити модернизован и преуређен у војно-поморску базу РФ“.

По речима руског министра, у овом тренутку су потпуно ослобођени градови Хама и Хомс, а такође су уништени терористи у Латакији, у околини Дамаска и Алепа.

Односи са НАТО-ом

Шојгу је такође истакао да су многи потези оружаних снага РФ изазвани непријатељским односом НАТО-а.

„Уместо да уједини са Русијом снаге у борби против тероризма као заједничког светског зла, НАТО је прогласио Русију главном опасношћу и наставља са гомилањем свог војног потенцијала близу наших граница“, изјавио је министар.

Он је истакао да је војни буџет Северноатлантске алијансе повећан за 26 милијарди долара и сада износи 918 милијарди долара (руски буџет је смањен са 52 на 48 милијарди долара), а наредне године ће се појавити четири батаљона Северноатлантске алијансе у балтичким земљама и Пољској (у сваком ће бити 800-1.200 људи).

Забринутост руског војног врха изазвао је и систем противракетне одбране на територији Пољске и Румуније са универзалним лансерима МК-41.

„Могућности америчког система су такве да се после извесних додатних радова у лансирне силосе могу тајно сместити крстареће ракете Tomahawk, чији је домет 2.400 километара“, додао је Шојгу. Те ракете могу да стигну до територије Русије за мање од десет минута.

У вези са тим је руковдство Министарства одбране РФ донело одлуку да према Западу додатно размести три дивизије копнених трупа (у мирнодопским условима ће оне бројати 13.000 људи).

„У тенковским дивизијама ће се налазити најновије машине класе Т-72Б3 и Т-90. Мотострељачке јединице ће имати БМП-3 и БМП-4, као и самоходна оруђа типа „Коалиција“. Застарели тенкови ће временом бити замењени машинама класе „Армата“. Дивизије ће такође добити хеликоптере за подршку из ваздуха“, рекао је за „Руску реч“ пуковник у пензији и војни експерт агенције ТАСС Виктор Литовкин.

Планови за наредну годину

Према речима министра одбране, 2017. године ће бити појачане трупе на западу и југозападу земље, као и на Арктику.

Шојгу је наредио да се у наредној години армији испоручи 5 стратешких бомбардера – један Ту-160 и четири Ту-95МС, преко 900 тенкова и оклопних возила различитих модела, и да се у четири ракетна пука замене застарели системи противваздушне и противракетне одбране најновијим системима С-400 „Тријумф“.

Команда Министарства одбране РФ такође планира да и копнене трупе добију два комплета оперативно-тактичких система „Искандер-М“, и да се три дивизиона наоружају ракетним системима „Тор-М2“.

Проблеми модернизације

Током 2016. године већ је око 60% наоружања и технике модернизовано, али је даља модернизација повезана са одређеним потешкоћама.

„Програм модернизације Оружаних снага РФ, који кошта 22 билиона рубаља (око 365 милијарди долара), може у потпуности осигурати безбедност земље када буде окончан 2022. године. Међутим, постоји низ проблема које још треба решити“, рекао је у интервјуу за „Руску реч“ Виктор Јесин, генерал-пуковник у пензији и бивши начелник главног штаба Стратешких ракетних трупа РФ.

По његовим речима, највећи проблем је што Русија неће моћи да обезбеди замену увозне робе домаћим производима у неколико кључних области војне индустрије у току наредних година.

„Једно је модернизовати предузеће, а нешто сасвим друго је практично ’од нуле’ створити погон за производњу. Руска предузећа ће већ 2018. године моћи да праве моторе за бродове и авионе, које је Русија увозила из других земаља. Међутим, постоји много електронских система за те машине које наша земља не може самостално да произведе за тако кратко време“, истакао је Јесин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“