Умрети за живот без рата: Докторка Лиза

Када је председник Путин 8. децембра уручио Јелизавети Глинки једну од највиших награда Руске Федеације, Државну награду за заштиту људских права, чувена докторка Лиза је одржала кратак говор, и он није био нимало тријумфалан. „Сутра путујем у Доњецк, а затим у Сирију“, озбиљно је рекла она. И још је рекла да је рат „пакао на земљи“. „Ми никада нисмо сигурни да ћемо се вратити живи“.

И заиста се нису вратили. Авион Ту-154, у коме је докторка Лиза летела у сиријски град Латакију са лековима за универзитетску болницу, срушио се над Црним морем 25. децембра ујутро. Изгинули су сви путници и чланови посаде.

У миру

Смрт Јелизавете Глинке је потресла руско јавно мњење. Добротвори, колеге и познаници докторке Лизе пишу коментаре на интернету препуне туге и дубоког поштовања. „Она је била чудо. Она је као порука са неба која говори о врлини“, написао је у некрологу Михаил Федотов, шеф руског Савета за људска права.

Јелизавета Глинка је по занимању била реаниматолог. Током 1980-их се заједно са мужем преселила у САД, где се упознала са радом хосписа. У то време је на постсовјетском простору брига о неизлечивим болесницима била тек у повоју. По повратку из САД докторка Лиза је учествовала у раду московских хосписа. Основала је први хоспис у Кијеву. „Сваком човеку треба да буде омогућено право да умре достојно и у миру, када за то дође време“, говорила је она.

Глинка је 2007. године основала добротворну организацију „Праведна помоћ“. Фонд још увек дејствује, помаже неизлечивим болесницима, усамљеним старим људима, инвалидима и бескућницима. Сваке среде сарадници овог фонда одлазе на московске железничке станице, где бесплатно прегледају, хране и лече бескућнике, који не добијају никакву помоћ од државе и друштва.

Илустрација: Иља Питалев/ РИА Новости

У рату

„Глинка сматра да је праведна само она помоћ која се може пружити свакоме коме је потребна“, пише новинарка Катерина Гордејева, која је добро познавала докторку Лизу. Докторка и њен фонд су се заиста трудили да помогну свима. Они су 2010. године прикупљали помоћ за људе чија је имовина страдала у шумским пожарима, а 2012. године за оне који су остали без крова над главом после поплаве у Кримску. Када је 2014. године почео рат на истоку Украјине, Глинка није могла остати по страни.

Докторка Лиза се није бавила политиком. „Ја нисам ни на чијој страни, ја сам на страни слабе и болесне деце која су из неког разлога остала без помоћи“, рекла је она у интервјуу за „Коммерсант FM“. Рекла је и да би све политичаре који су изазвали рат одвела на одељење за реаниматологију где леже рањена деца из Доњецка и показала би им шта су урадили.

Илустрација: Сергеј Пивоваров/РИА Новости

Тамо где је најтеже

Јелизавета Глинка није правила разлику између људи који умиру у хосписима, бескућника и деце из Донбаса или Сирије. Она се трудила да помогне свакоме и да лично контролише цео процес пружања помоћи. „Она је била успешан лекар, вољена жена и жена која воли, срећна мајка тројице синова. Могла је и да не путује у Сирију недељу дана пре Нове године“, пише Гордејева. Али за Глинку је било важно да буде тамо „где је људима најтеже, где им треба помоћ и где је та помоћ могућа“. Управо зато је она и била у авиону Ту-154 тог судбоносног јутра 25. децембра.

Докторка Лиза је 8. децембра одржала говор поводом награде коју је добила, и у том говору је поменула ратне страхоте и страдање деце у Донбасу и Сирији, а такође је и нехотице предсказала своју смрт. Па ипак, она је тај говор завршила речима пуним оптимизма: „Уверени смо да доброта, састрадање и милосрђе функционишу моћније од сваког оружја. Хвала вам“.

Ту-154 пао у Црно море на путу за Сирију

Росијскаја газета. Сва права задржана.