Зашто Русија ратује у Сирији?

Русија спроводи операцију у Сирији од 30. септембра 2015. године. Ваздушно-космичке снаге ракетирају положаје терориста „Исламске државе“ и других терористичких организација које се супротстављају властима. Земље Запада оптужују Москву да је заштита Башара Асада њен главни циљ, и да она не ратује против терориста него против опозиције, те да њена дејства проузрокују смрт цивила.

Руски званичници као и увек одбацују те оптужбе наглашавајући да се управо Русија бори против терориста како треба и да је њена борба ефикасна, за разлику од западне коалиције. Али зашто је Русија, која нема заједничку границу са Сиријом, уопште послала своје снаге да ратују у блискоисточној земљи?

Сукобити се са терористима што даље од своје куће

Званично објашњење дао је председник Путин на сам дан почетка бомбардовања, 30. септембра 2015. године. Он је рекао да ће хиљаде наоружаних исламиста који ратују у Сирији „доћи и у Русију“ преко Централне Азије и Северног Кавказа ако не буду заустављени док су још далеко.

Владимир Ахмедов, старији научни сарадник Института за оријенталне студије Руске академије наука, истиче да је таква опасност заиста постојала, и да и даље постоји. „Имарат Кавказ“ [терористичка организација на Северном Кавказу] заклео се на верност „Исламској држави“ [у јуну 2015. године], а у редовима „Исламске државе“ је до 2015. године ратовало неколико хиљада људи који су тамо отишли из Русије“, рекао је Ахмедов за „Руску реч“.

Поред тога, „Исламској држави“ су се придружили многи држављани земаља Централне Азије са којима Русија има безвизни режим. Сами терористи су непријатељски настројени према Русији. „Исламска држава“ је у јесен 2015. године објавила видео-клип под називом „Ускоро“, где се на чистом руском језику руским „неверницима“ најављује „море крви“.

Питање престижа

Други разлог мешања у сиријски рат је да Русија поврати статус светске силе која утиче на глобалну политику, сматра Јевгениј Сатановски, директор Института за Блиски исток. „[Дејства Русије] омогућила су јој да ’осветла образ’ који је помрачен у постсовјетском периоду [када је Русија изгубила утицај који је Совјетски Савез имао у региону]. На Блиском истоку људи поштују само снажне и самосталне“, писао је Сатановски убрзо после почетка операције.

Поред тога, умешаност Русије у сиријски конфликт приморала је Запад да из новог угла посматра Русију, да са њом успостави дијалог, који је прекинут после сједињења са Кримом. „Наравно активна умешаност у један од највећих међународних конфликата данашњице, који у великој мери дефинише полтичку ситуацију, подиже углед земље на међународној политичкој сцени“, истакао је у разговору за „Руску реч“ политиколог Фјодор Лукјанов, главни уредник листа „Россия в глобальной политике“. Тежња да се активира дијалог са Западом није била једина, али је она била важан циљ сиријске операције Русије, сматра Лукјанов.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!