Министарство одбране Русије у наредних неколико година ће највећу пажњу посветити развоју војне инфраструктуре у Арктичкој зони и на Курилским острвима. То је у више наврата најавио министар одбране РФ Сергеј Шојгу. Између осталог, планирано је да се комплетирају две нове јединице обалске одбране дуж Северног морског пута.
Како пише лист „Известия“, њихов задатак је да обезбеде деонице овог пута и обалски појас уз њих. Претпоставља се да је планирано формирање нових војних јединица на Колском полуострву, на бази обалских трупа Северне флоте.
По мишљењу војног коментатора агенције ТАСС Виктора Литовкина, нове јединице обалске одбране могу имати различит састав у зависности од задатака и локације на којој ће бити размештени.
Једно је обалска одбрана на југу Русије где је чак и зими релативно топло, а друго је дивизија на Чукотки, каже експерт.
„Тешко је и замислити да јединица на Чукотки поседује тенкове, јер би они зими били покривени сметовима високим и по неколико метара и не би се могли кретати, а лети би тонули у тундри покривеној маховином. Исто важи и за самоходна или вучна артиљеријска оруђа и мобилне зенитне ракетне системе великог домета. За ову врсту технике је такође потребно створити одговарајуће услове за кретање локалним путевима, а тачније, беспућима“, сматра Литовкин.
Арктичка пешадија на вежбама у Амурском региону / Игор Агејенко/РИА Новости
Експерт сматра да ће се можда противдесантне и противдиверзантске јединице, подељене на батаљоне и чете, кретати тундром зими и лети на квадроциклима, продуженим моторним санкама или на лаким блиндираним вишенаменским транспортерима, који ће бити појачани митраљезима великог калибра, бацачима граната и пламена.
Системи противваздушне одбране малог домета такође треба да буду монтирани на моторне санке. Системи „Тор-М2“ и „Панцир-С1“ производе се у модуларним верзијама и могу се монтирати на свако транспортно средство.
Међутим, за зенитне ракетне системе С-400 су потребни стационарни лансери, као и за системе „Бал“ и „Бастион“.
„Задатак тих система је да покривају Берингов мореуз, и да тако спрече пролазак мореузом на запад туђих ратних бродова са системима ПРО и крстарећим ракетама великог домета“, сматра експерт.
По Литовкиновом мишљењу, отприлике исте такве задатке ће извршавати и јединице обалске одбране на Колском полуострву и суседним архипелазима Арктика, као и на појединим Курилским острвима.
Јавност је 2016. године сазнала да су на Курилским острвима Итуруп и Кунашир постављени противбродски ракетни системи „Бал“ и „Бастион“. Јединице наоружане тим системима су део 72. обалске ракетне бригаде Тихоокеанске флоте, формиране 2014. године. На Камчатки су борбено дежурство отпочели системи „Панцир-С1“ са својим посадама.
Ракетни систем „Бал“ / mil.ru
Обалски ракетни систем „Бастион“ има надзвучне ракете П-800 „Оникс“ („Јахонт“ је варијанта за извоз). Он може да уништава бродове различитих врста и типова. Један систем може имати 36 ракета и покрива преко 600 километара обалског појаса.
Систем „Бал“ је наоружан подзвучним противбродским нисколетећим ракетама Х-35 и може да уништава непријатељске циљеве на копну и на води удаљене до 130 километара. Ракета Х-35 уништава бродове депласмана до 5.000 тона. Она може да се примењује у повољним и неповољним метеоролошким условима, дању и ноћу, као и у условима непријатељских борбених и радио-електронских дејстава.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
