Обама и Русија: После „ресетовања“ почео да „пада систем“

AP
Почетком свог првог председничког мандата Барак Обама се залагао за „ресетовање“ односа са Русијом, али због сукоба интереса и подозрења сви ти напори су се изјаловили. На крају Обаминог другог мандата руско-амерички односи су „на дну“, и поред сарадње по појединим питањима.

Барак Обама, 44. председник САД напушта Белу кућу. На својој последњој конференцији за новинаре 18. јануара Обама је рекао да је увек тежио конструктивним односима са Русијом. Међутим, крајем његовог другог председничког мандата односи су прилично лоши, чак су и руске дипломате протеране из САД под оптужбом да подривају светски поредак.

Сам Обама је у току протеклих година у више наврата оштро говорио о Москви, критикујући је за политику према Украјини и „подршку режима-убице“ Башара Асада у Сирији. Кремљ је одговарао констатовањем русофобије и неоправданих претензија на водећу улогу у свету.

Добре намере

Односи између Русије и САД за време Обаме нису увек били овако лоши. Када је 47-годишњи сенатор Илиноиса победио на америчким председничким изборима 2008. године, председник Русије је тада био Дмитриј Медведев, и Русија је тада дочекала Обамину победу са опрезним оптимизмом. Обама је тада говорио о плановима обнављања односа са Москвом, који су били у кризи после августовског рата између Русије и Грузије због Јужне Осетије.

Посебан значај је тада имало питање могућег размештања америчке противракетне одбране у Пољској и Чешкој, што је за Москву било веома болно питање, као и склапање новог Споразума о ограничавању стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ-1).

Илустрација: APИлустрација: AP

Противракетна одбрана – камен спотицања

Процес „ресетовања“ односа који су покренули Обама и Медведев у прво време је имао позитивне резултате. У априлу 2010. године председници Русије и САД су потписали споразум СТАРТ-3, којим су одређена нуклеарна „правила игре“ до 2021. године, а две земље су се обавезале да у том периоду смање број нуклеарних бојевих глава на 1.550, а ракета на 700. САД су такође, по Обаминим речима, допринеле уласку Русије у Светску трговинску организацију 2012. године.

Први озбиљан ударац „ресетовању“ је задао проблем „евро-ПРО“, сматра Јевгениј Минченко, директор комуникационог холдинга „Минченко Консалтинг“. „И поред успешно склопљеног споразума СТАРТ-3, Американци су најавили сопствени програм постављања противракетне одбране у Источној Европи, и то је био почетак захлађења односа“, рекао је Минченко за „Руску реч“. Тврдње Американаца да је „евро-ПРО“ усмерен против Ирана, а не против Русије, нису убедиле Москву.

То гледиште дели Алексеј Арбатов, председник програма „Проблеми неширења нуклеарног оружја“ у невладиној организацији „Московски Карнеги центар“. „САД су сматрале да су системи ПРО у Источној Европи неопходан услов за наставак дијалога са Русијом. Русија је због тога, напротив, блокирала дијалог“, објашњава члан невладине организације. У том контексту је Обама поступао прагматично руководећи се националним интересима САД, сматра Арбатов. Мало је тога зависило од његових личних особина.

Од Гадафија до „протеста у Болотној улици“

Уследио је низ догађаја који су се надовезивали једни на друге и погоршавали односе између двеју сила. То су „арапско пролеће“ и операција САД и европских земаља у Либији (2011). „Убиство Гадафија је у Русији изазвало буру негодовања“, подсећа Арбатов. Руске власти су доживеле грађански рат у Либији и њену дезинтеграцију као последице неодговорности и опасне политике коју воде САД.

Следећи важан догађај у деградацији билатералних односа су били парламентарни избори у Русији 2011. године и масовни протести који су уследили. „У време протеста 2011-2012. године власти су сматрале да се Американци прилично грубо мешају у унутрашње послове Русије“, каже Јевгениј Минченко. По повратку Владимира Путина у Кремљ 2012. године односи су још више захладнели. Арбатов истиче да је Русија почев од другог Путиновог мандата, први пут после 1991. године, одустала „од европског пута развоја“. Москва је почела да се позиционира као евроазијска земља која не зависи од мишљења Вашингтона и Запада у целини.

Илустрација: APИлустрација: AP

Облачно са повременим пљусковима

Односи између САД и Русије су се коначно покварили 2014. године после сједињења Крима са Русијом и почетка грађанског рата у Украјини, сматра Јевгениј Минченко. САД су подржале Украјину у њеном негодовању због губитка територије и увеле су економске санкције Русији, са циљем да на тај начин пруже отпор „руској агресији“. Председник Путин је, додуше, говорио да је „ресетовање“ односа пропало много пре Крима, тј. одмах после Либије.

Сиријска криза у којој Русија подржава председника Башара Асада, а САД опозицију, такође се негативно одразила на билатералне односе. Агресивна реторика је достигла максимум у јесен 2016. године после неуспелог покушаја да се реши конфликт. „У руско-америчким односима је почео да доминира дух ’хладног рата’ са наговештајима његовог могућег прерастања у ко зна шта“, писао је у октобру политиколог Фјодор Лукјанов.

Са друге стране, истичу експерти, чак и у време веома лоших односа Русија и САД показују да могу сарађивати по појединим питањима. „За време Обаме, већ у Путиновом периоду, радили смо заједно и на нуклеарном програму Ирана, и на извожењу хемијског оружја из Сирије. Та сарадња је, међутим, била селективна“, каже Алексеј Арбатов. „У целини, стране су се већ тада кретале у супротним смеровима“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.