Преговори о Сирији: Ни напред ни назад

После дводневних преговора у Астани, ни сиријска влада, ни представници наоружане опозиције нису потписали финални коминике. Саопштење су дали Русија, Турска и Иран, као три земље које посредују у организовању сусрета у Астани.

Москва, Анкара и Техеран су саопштили своју намеру да одвоје наоружану опозицију од терориста и да створе тространи механизам контроле прекида ватре између регуларне армије и одреда опозиције (ступио на снагу 30. децембра).

Бурна дипломатија

Преговори су били бурни. Представници званичног Дамаска и они који против њега ратују први пут су сели за преговарачки сто, али ипак није дошло до директних преговора, јер су стране комуницирале само преко представника земаља-посредница.

Башар ел Џафари, стални представник Сирије при УН и шеф делегације сиријске владе називао је опозиционаре терористима и у знак протеста напуштао хотел у коме су вођени преговори. Опозиционари су одговарали истом мером. На пример, они су изразили незадовољство финалним коминикеом, јер у њему није одражена негативна (по њиховом мишљењу) улога Ирана у сиријским догађајима.

Башар ел Џафари. Илустрација: Reuters

Став Русије све мекши

Владимир Ахмедов, старији научни сарадник Института за оријенталне студије Руске академије наука, истакао је да се приступ Русије разликује од онога што су демонстрирали Иран и власти Сирије. „Раније смо ми заједно са Башаром Асадом и Ираном све опозиционаре третирали као терористе, а сада са њима разговарамо“, рекао је овај арабиста за „Руску реч“.

Русија тежи да заузме позицију посредника, а не ватреног Асадовог поборника. То су признали и представници сиријске опозиције. Мухамед Алуш, шеф делегације опозиције, у своме излагању на завршној конференцији за новинаре изјавио је да „Русија напушта позицију стране која игра непосредну улогу у борбеним дејствима, и прелази на позицију земље која пружа гаранције и може да утиче на Иран и Сирију“. Алуш је изразио наду да ће Русија и даље играти позитивну улогу у решавању сиријске кризе.

Заједно са Русијом умереније ставове почиње да заузима и Турска, која је раније беспоговорно подржавала опозицију, каже Владимир Ахмедов. Он је подсетио да је Турска недавно званично одустала од захтева да Башар Асад одмах напусти функцију председника Сирије. Експерт сматра да Русији и Турској полази за руком да утичу на Иран са његовим радикалнијим ставовима, и управо због тога формат „тројке“ посредника функционише.

Опозиција против терориста

У Астани нису потписани нови споразуми нити гаранције свеобухватног мира, али је то и у почетку било мало вероватно, истиче Антон Мардасов, руководилац Одељења за проучавање блискоисточних конфликата на Институту за иновациони развој. „Смисао таквог сусрета се састоји у томе да се учврсти успостављени прекид ватре“, рекао је Мардасов за „Руску реч“.

Примирје између режима и опозиције која је спремна да преговара, по Мардасовљевом мишљењу, омогућило је да се замрзну борбена дејства и да се одређене територије оставе под контролом опозиције, како би јој се омогућило да се и она самостално бори против терориста „Исламске државе“ и Ал Нусре. Раније је процес раздвајања група наоружане опозиције и Ал Нусре (данас је она променила назив и зове се Фатх аш Шам) био велики проблем.

„Данас, за разлику од претходних примирја која су постизана уз посредовање Русије и САД, заиста долази до раздвајања. Формирају се прави одреди Сиријске слободне армије који ратују против Ал Нусре“, каже Мардасов. Важну улогу у томе игра Турска, која за разлику од САД може директно да утиче на опозицију.

Представници опозиције. Илустрација: Reuters

У очекивању Женеве

И поред одређеног напретка постигнутог уз помоћ „тројке“, крај рата у Сирији још није на помолу. Опозиција инсистира да Башар Асад оде, а он, међутим, и не планира да напусти своју функцију јер је легитимно изабрани председник. Арабиста Леонид Исајев, старији предавач Катедре за политикологију Националног истраживачког института „Висока школа економије“, истиче да је режим прекида ватре добра ствар, али без политичког решавања кризе ситуација може поново да ескалира у ратна дејства између Асада и опозиције.

„У сиријском конфликту је већ било периода када је склапано примирје, и то је било везано за преговоре у Женеви, али је то примирје прекинуто после првог неуспеха у решавању кризе, након чега се рат поново разбуктао“, подсећа Исајев.

Нови сусрет у Женеви, где ће се у ширем формату наставити разматрање мирног прелазног периода, биће одржан 8. фебруара. На том сусрету, по речима представника опозиције, треба да се „заврши и допуни“ оно што је постигнуто у Астани.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!