Борбе у Донбасу: Шта желе да постигну ДНР и Украјина?

Петар Порошенко.

Петар Порошенко.

Reuters
У Донбасу се воде интензивне артиљеријске борбе, има већ неколико десетина погинулих. У Аустрији је сазвана хитна седница Сталног савета ОЕБС-а. Како и зашто је конфликт на истоку Украјине поново прешао у „врућу фазу“?

За неколико дана ситуација на истоку Украјине се поново заоштрила. Представници Кијева и Доњецке народне републике (ДНР) су 29. и 30. јануара засули једни друге оптужбама за почетак ратних дејстава. Већ је погинуло неколико десетина људи, а околина Доњецка је без струје.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков је на конференцији за новинаре оптужио Кијев за агресију, рекавши да су украјинске оружане структуре „прешле линију раздвајања уз подршку артиљерије“. Министарство спољних послова РФ је објавило саопштење у коме се између осталог каже да је југоисток Украјине на граници хуманитарне и еколошке катастрофе, а све је то „директна последица чињенице да Украјина непрекидно крши обавезе које је преузела потписивањем споразума из Минска, које у Кијеву нико и не намерава да испуни“. Руско министарство је уједно позвало украјинске власти да одмах прекину са оружаним провокацијама у Донбасу.

Интензивна артиљеријска ватра почела је када је председник Украјине Петар Порошенко био у Немачкој. Он је хитно прекинуо ту своју посету и сазвао ванредну седницу контакт групе за решавање ситуације у Донбасу, и уједно се обратио генералном секретару УН. Као и увек, Кијев за ову ситуацију оптужује Русију: „Ми захтевамо од Руске Федерације да одмах прекине непријатељство и да се стриктно придржава прекида ватре“, каже се у обраћању представника Украјине у УН Владимира Јељченка. У Аустрији је 31. јануара сазвана хитна седница Сталног савета ОЕБС-а.

Појединци скрећу пажњу да се све догодило сутрадан након телефонског разговора између председника РФ Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, који је у више наврата изјавио како жели да се дистанцира од украјинског конфликта. У Русији влада мишљење да је активирање борбених дејстава један од начина да Кијев привуче пажњу јавности. Додуше, ДНР одговара истом мером и може тако да одговара још веома дуго... Замрзнути конфликт се наставља, а споразум из Минска се великом брзином топи.

Прихвата ли Трамп такву игру?

Ракетирана је територија између Авдејевке (близу ње пролази линија раздвајања) и Доњецка, главног града ДНР. Авдејевка је пре почетка ескалације била под контролом Украјине, али већ два дана касније се нашла у рукама доњецких устаника. Житељи Авдејевке су и даље без грејања, струје и воде, а у граду се, како тврде посматрачи ОЕБС-а, налазе тенкови и хаубице.

Износе се веома различити подаци о броју погинулих. Према оценама Кијева, само за 24 часа њихови положаји су ракетирани 71 пут, и за то време су погинула 3 војника.

Министарство одбране ДНР саопштава да су губици Украјине далеко већи, да је у борбама у Авдејевци погинуло најмање 78 и рањено 76 људи са украјинске стране. Украјинска армија је за 24 часа испалила 2.411 пројектила на територију ДНР, саопштавају власти републике, а такође је припремала терористички напад на доњецку војну јединицу, који је требало да буде извршен помоћу врбованог устаника.

„Нико не зна шта се тамо заиста догодило и ко је принео упаљену шибицу бурету са барутом. Тамо је ситуација све време била експлозивна. Ни једна ни друга страна нису поштовале споразум из Минска“, рекао је за „Руску реч“ руководилац фонда „Украјинска политика“ Кост Бондаренко. По његовом мишљењу, Авдејевка се пре или касније морала догодити, и то нема везе са жељом да се привуче пажња нове администрације Беле куће и ОЕБС-а. „Не бих рекао да има смисла повлачити такве паралеле. То није игра коју би Трамп прихватио. И Кијев то, наравно, зна“, сматра Бондаренко.

Пат-позиција

Међутим, многи виде разлог свих ових догађаја управо у жељи Украјине да се питање Донбаса поново врати на дневни ред. Други вероватан разлог је чињеница да Кијев не жели да испуни споразум из Минска. „Таква агресивна дејства уз учешће оружаних снага Украјине подривају циљеве и задатке везане за реализацију споразума из Минска. <…> Штавише, то веома личи на покушај да се на тај начин скрене пажња са веома нестабилне унутрашње ситуације у Украјини“, рекао је за „Коммерсант FM“ портпарол председника РФ Дмитриј Песков.

„Исламска држава“, Сирија, Кина и унутрашњи проблеми – то је оно што сада занима Сједињене Америчке Државе далеко више од конфликта у Донбасу, који је свима већ досадио, истакао је у разговору са дописником „Руске речи“ Андреј Суздаљцев, заменик декана Факултета светске економије и међународне политике Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“. „И у тој ситуацији се на необичан начин подударила Порошенкова посета Берлину са заоштравањем конфликта. То делује веома сумњиво. Порошенко има двоструки сценариј“.

Украјина је заиста у проблемима до гуше, сматра Борис Шмељов руководилац Центра за спољну политику Русије на Институту за економију Руске академије наука. Он истиче да су резултати реформи крајње скромни, економија је у најдубљој кризи, а Порошенко је изложен моћној критици. „Ако Кијев провоцира, Донбас одмах одговара. У овом тренутку нема никаквих услова за решавање конфликта, обе стране су у пат-позицији. Зато је с времена на време потребно ’повлачити неке конце’“.

Експерти сматрају да Украјина овим поводом ни Москви ни Вашингтону неће донети главобољу: „Донбас има довољно могућности да одбије сваки напад. Њихов задатак је да не попусте, а они неће попустити никада, него ће чекати да се Русија и САД без журбе договоре о заједничком притиску на Порошенка у вези са испуњавањем споразума из Минска“, каже Шмељов.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“