Како жена у Русији може да постане пилот?

Марина Лисцева / TAСС
У Русији има мало жена пилота, али их ипак има. Да ли особе женског пола то могу лако да постигну и да ли је то још увек првенствено „мушки посао“?

Боравак у пилотској кабини је необичан и помало страшан догађај посебно за време слетања, чак и ако се зна да то није прави лет.

– А где ћемо да атерирамо? Сад смо изнад некаквих шума...

– Ово је Шереметјево [Москва].

– Онда направите да буде излазак или залазак сунца, или ноћ. Дајте нека буде Дубаи ноћу!

Ми смо у тренажеру путничког авиона. Он са 99% веродостојности симулира пилотску кабину, а постављен је у затвореном хангару. Све је исто као и током правог лета, само што овде пилоти могу по жељи да подешавају услове лета и пејзаж који се види. Али ипак све делује врло реалистично. За време слетања кабина се помера напред, а писта се приближава тако брзо да посматраче који стоје иза пилота обузима хистеричан смех.

Пилотира Јекатерина Телепун, једна од најмлађих женских пилота компаније „Аэрофлот“. Она има 25 година и други је пилот породице путничких авиона Airbus А320. Њени прсти брзо притискају многобројну дугмад и повлаче полуге, подешавају центрирање, брзину и координате. Каћа је тако крхка, снебивљива и млада да у пилотској униформи више подсећа на студенткињу прве године. Поред тога, помало личи и на јунакињу руског блакбастера „Посада“ (2016.), другог пилота Александру, која је изабрала мушку професију и због тога је у филму стално изложена дискриминацији.

Јекатерина Телепун / RBTHЈекатерина Телепун / RBTH

– И ви сте то приметили? Ја сам помислила: „Ово је права дискриминација!“ Али тако је само у филму. У животу је све другачије...

Сада Каћа ретко гледа популарне филмове у којима су авиони на ивици катастрофе, а у последњем тренутку их спасава неки бивши агент елитних специјалних служби.

– Током студија сам често гледала „Air Crash Investigation“. Али ја сам то гледала да бих што више сазнала. Занимљиво је видети туђе грешке.

У пилотској кабини мора бити бар један мушкарац

Каћа лети већ две године, у просеку 20 летова месечно. У оваквом тренажеру сви пилоти вежбају сваких пола године, чак и они који већ одавно пилотирају путничким авионима. То је неопходно да се не изгуби рутина у нестандардним, поготово у ванредним ситуацијама.

– Ја сам живела у Кијеву и одмах после школе сам уписала пилотску академију. Била сам једина девојка на години. Узгред, нисам чула да је икада на једној години у Украјини или Русији студирало пет-шест девојака. Зашто? Вероватно то не желе. Или можда не знају да је то могуће. Често ме питају: „А зар то у Русији може тако?“ Нема ту никаквих препрека. Ја нисам била изложена никаквој дискриминацији. Једини је услов је да имате добро здравље.

Треба да прођете психолошки тест од 360 питања, лекарску комисију и тест на епилепсију. „Ставе те у фотељу у мрачној просторији и укључе лампе које веома снажно трепћу, а ти гледаш у њих“, прича Каћа.

Када седне на пилотско место у тренажеру сва њена снебивљивост ишчезне. Покушала је да изброји колико у њеној компанији има жена пилота. Испоставља се да их има нешто више од 20 [укупно у компанији ради 2.353 пилота], а међу њима петоро капетана, али Каћа лично не познаје ниједну од њих. Њихови путеви се укрштају понекад само на брифингу пре лета.

– Никада се на један лет не шаљу две жене. Можда је у питању некомпатибилност... Не могу боље да објасним, али једноставно се то не дешава. У Совјетском Савезу се дешавало, видела сам фотографију на којој су и пилот и копилот женског пола.

Већина становника Русије још увек доживљава жену пилота као нонсенс. То је нешто као жена тенкиста. Другим речима – егзотика. Стјуардесе причају Каћи како се путници ућуте када чују њено обраћање преко разгласа у авиону. Али досада нико није изашао из авиона, каже Каћа са осмехом.

„Жена стално мора да се доказује“

– Генерално гледано у Русији је однос према женама у авијацији више негативан него позитиван. Друштво размишља шаблонски. Не можете ни замислити са колико незгодних ситуација сам се суочавала, где је било и недоумице, и осуде, и сексизма, и дискриминације, и коментара пуних презира. На пример, неће да те приме на посао јер „ниси одговарајућег пола“. Поједини су изражавали и незадовољство. Кажу да им „не треба жена у авиону“. Ја сам феминисткиња, и морам то бити ако радим у овој сфери“, прича за „Руску реч“ 22-годишња Татјана Битјугина из Јекатеринбурга [1.788 км од Москве].

Татјана Битјугина / Лична архиваТатјана Битјугина / Лична архива

Њен професионални пут је био много трновитији него Каћин, али и Татјана као и Каћа, такође потиче из авијацијске породице, и такође није хтела да седи у канцеларији и да се бави „папирологијом“, и исто тако је била једина студенткиња на години. Пола године је успела да ради у путничкој варијанти хеликоптера Ми-8, са одговарајућим комфором и кожним фотељама за VIP путнике. И она признаје да је то било тешко јер је стално била на путовањима, живела је у службеном стану са посадом, у не баш најбољим условима, са мало слободног времена и без приватности у животу. Сада патролира дуж нафтовода (на истом таквом Ми-8, али у другој модификацији) са задатком да открије хаварију, изливање нафте и друге проблеме. Лети на висини од 50 до 100 метара. Примили су је на посао под условом да се додатно обучи за пилотирање овим хеликоптером.

– Теже је пилотирати хеликоптером него „лепим путничким авионом“, зато што је у хеликоптеру јача бука и већа вибрација, стално се осећа керозин, посао је тежи и „прљавији“, а плата мања. Понекад имам осећај да тај мирис не може изветрити и да сва миришем на керозин.

Татјана сматра да се девојка сто пута теже пробија у овој професији него мушкарац. Она стално мора да доказује да није лошија од мушкараца, и у суштини мора бити боља од просечног мушког пилота. Њему се грешке опраштају, јер се то „свакоме дешава“, а жени се обавезно каже: „Жена у пилотској кабини је исто што и мајмун с гранатом“.

– Па ипак, сада далеко више девојака уписује авијацију. Оне се угледају на жене пилоте у иностранству и размишљају овако: „Она је пилот, она лети. Зашто она може, а ја не могу? Ја нисам ништа гора од ње“. Једном ми је на аеродрому у Тјумењу пришла стјуардеса и замолила да се фотографишем са њом како би после свима причала и показивала фотографију доказујући да и жене могу бити пилоти.

Колико укупно има жена пилота у Русији и свету?

Према подацима Air Line Pilots Association (представништво пилота великих и регионалних авиопревозника САД и Канаде) у овим земљама има 5% жена од укупно 53.000 пилота.

У целом свету има 130.000 пилота. Од тога је само 4.000 жена, саопштава International Society of Women Airline Pilots.

У Русији има крајње мало жена пилота. Међу пилотима компаније „Аэрофлот“ (која обухвата четири авиопревозника) има их више него у другим авио-компанијама, тврде медији, али засад се у Русији по том питању не води званична евиденција.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.