Четири егзотичне медаље совјетског периода

Ветерани државног пољоприведног добра „Петропавловски“ награђени медаљом „За култивисање необрађене земље“ /

Ветерани државног пољоприведног добра „Петропавловски“ награђени медаљом „За култивисање необрађене земље“ /

Борис Клипиницер/TACC
16. фебруара се навршава 60 година од увођења совјетске медаље „За спасавање дављеника“. Поред ове, у Совјетском Савезу је постојало још неколико необичних награда.

Као и у свакој земљи, у Совјетском Савезу су постојали ордени и медаље које су добијали хероји у рату, истакнути јавни радници и ударници. Готово све оне су биле везане за комунизам. На пример, највиша награда је био Лењинов орден (генерални секретар КПСС-а Леонид Брежњев био је познат по својој слабости према ордењу; он је имао 8 Лењинових ордена), а одмах за њим по важности је био Орден Октобарске револуције. Међутим, било је и других ордена и медаља, посвећених необичним ситуацијама.

1. „За спасавање дављеника“

„Спасавање дављеника је брига самих дављеника!“ – тако гласи фраза из сатиричног романа Иље Иљфа и Јевгенија Петрова „Дванаест столица“, која је касније постала крилатица. Тај иронични израз је још увек популаран у Русији, мада је совјетска власт, наравно, била далеко хуманија када се радило о помоћи онима који се даве у води. Доказ је специјална медаља која је уведена 1957. године. Добијали су је људи који су испољили „храброст, одважност и пожртвованост“ приликом спасавања људи из воде.

На предњој страни медаље приказан је пливач који „сече“ таласе, а на полеђини – срп и чекић. „За спасавање дављеника“ је награда коју нису добијали само професионални спасиоци. Ако је неко са обале угледао човека који се дави и ускочио у воду и спасао га, могао је рачунати на ову награду.

Медаља „За спасавање дављеника“ је уведена 16. фебруара 1957. / Михаил Кулешов/РИА НовостиМедаља „За спасавање дављеника“ је уведена 16. фебруара 1957. / Михаил Кулешов/РИА Новости

2. „За култивисање необрађене земље“

Ова медаља је везана за историју СССР-а. Од 1955. до 1965. године совјетска држава је тежила да повећа производњу житарица и у ту сврху је прилагођавала необрађене површине за обављање пољопривредних радова. Медаљу „За култивисање необрађене земље“ (уведену 1956. године) добијали су углавном радници колхоза и партијски радници, који су се активније од осталих ангажовали на култивисању необрађене земље.

Додуше, поменуто правило је имало и изузетке. На пример, ову медаљу је добио Јуриј Гагарин, совјетски космонаут који је први боравио у космосу. Штавише, то је прва награда коју је он добио после лета у космос, и то директно на аеродрому „Енгелс“. Рекло би се да Гагарин није имао никакве везе са култивисањем необрађене земље, али награђивање у Совјетском Савезу често и није било везано за неку конкретну ситуацију. „Посетио сам пионире и постао сам почасни пионир. Посетио сам раднике колхоза и постао почасни радник колхоза. Јуче сам посетио душевне болеснике. Очигледно ћу постати и почасни душевни болесник“, писао је 1933. године о таквим случајевима Максим Горки.

Медаља „За култивисање необрађене земље“ је уведена 20. октобра 1956. / Д. Чернов/РИА НовостиМедаља „За култивисање необрађене земље“ је уведена 20. октобра 1956. / Д. Чернов/РИА Новости

3. „Мајка херој“

У Другом светском рату Совјетском Савезу је нанета огромна демографска штета. Погинули су милиони совјетских грађана. Власти су већ 1944. године увеле систем медаља и ордена за мајке са много деце, са циљем да на тај начин подстакну рађање.

Што је мајка имала више деце, већу је награду добијала. На пример, за петоро деце је добијала Медаљу материнства другог реда, за шесторо исту такву медаљу, али првог реда, док је за седморо деце добијан орден „Мајчина слава“ трећег реда итд. Највећа награда је било звање „Мајка херој“, тако се звао и орден. Ове ордене су добијале мајке које су родиле и васпитале десеторо и више деце.

Највиша награда „Мајке хероја“ дељена је све до распада Совјетског Савеза. За то време је ову награду добило око 430.000 совјетских мајки, углавном из Средње Азије.

„Мајка херој“ / Свердлов/РИА Новости„Мајка херој“ / Свердлов/РИА Новости

4. „Поводом 100. годишњице од Лењиновог рођења“

„Лењин је увек жив, Лењин је увек с тобом“, певало се у Совјетском Савезу. Хрушчов је могао да замени Стаљина, а Брежњев Хрушчова, али „вођа светског пролетаријата“ увек је био главни симбол комунизма, непогрешиви ауторитет и „најчовечнији човек“. Није чудо што је на 100. годишњицу његовог рођења (1970. године) уведена специјална медаља.

Постојале су две формулације са којима је она уручивана: „За војничку храброст“ (намењена војницима) и „За самопрегорни рад“ (намењена свима осталима). Списак људи који су заслужили ову медаљу био је повелики: „радници, колхозници, стручњаци за народну привреду, службеници државних институција, научни и културни радници који су показали пример другима“.

Поводом ове Лењинове „округле годишњице“ власти су биле посебно дарежљиве и заиста су наградиле многе људе, укључујући и 5.000 странаца. Укупан број носилаца ове медаље премашио је 11 милиона, што се може, на пример, упоредити са становништвом данашње Белгије. Може се само претпоставити колико би јубиларних награда поделила совјетска власт поводом 150. годишњице Лењиновог рођења 2020. године, да се Совјетски Савез није распао.

„За војничку храброст“ / TAСС„За војничку храброст“ / TAСС

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.