„Многи ће морати да окају грехе“: Најупечатљивије изјаве Виталија Чуркина

Виталиј Чуркин.

Виталиј Чуркин.

Getty Images
Током 10 година рада у УН стални представник Русије, који је преминуо 20. фебруара, многима је остао у сећању по веома важним, а понекад и прилично оштрим изјавама.

Виталиј Чуркин, дугогодишњи представник Русије у УН преминуо је у Њујорку 20. фебруара од срчаног удара. Изразе саучешћа су његовој породици упутили и грађани Русије, између осталих и председник Владимир Путин, док је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова окарактерисала Чуркина као „великог дипломату и блиског човека“, а такође колеге-дипломате у целом свету.

На пример, бивша представница САД у УН Саманта Пауер написала је за Чуркина: „Дипломатски виртуоз и крајње пажљив човек који је учинио све што је могао да премости разлике између САД и Русије“. Стални представник Велике Британије у УН Метју Рајкроф рекао је за покојног руског дипломату да је он био „дипломатски горостас и изванредан човек“. Додуше, на седницама Савета безбедности УН нису увек падали у очи добри Чуркинови односи са западним колегама, јер је руски дипломата бранећи позицију Москве често давао врло упечатљиве и оштре изјаве.

„Као да је она мајка Тереза“

Одговарајући у децембру 2016. године на критику Саманте Пауер која је оптужила сиријске власти и Русију, која им је савезница, за погибију цивила у Алепу, Чуркин је рекао: „Представница САД говори као да је она мајка Тереза. Сетите се коју земљу ви представљате! Сетите се шта је све ваша земља учинила, па тек онда почните да размишљате са позиције моралне или неке друге супериорности. А ко је за шта крив – мислим да ће то најбоље одредити историја и Господ Бог“.

Уједињене нације нису ни црква ни позориште

После почетка сиријског грађанског рата Чуркин је често морао да одговара на критике својих колега. На пример, у октобру 2016. године заменик генералног секретара УН за хуманитарна питања Стивен О’Брајан, описао је ситуацију у Алепу (за коју су западне земље оптужиле Русију) и цитирао стихове средњевековног песника Роберта Бернса. Чуркин није одуговлачио са одговором: „Кад би нам требала проповед ми бисмо отишли у цркву, а ако бисмо хтели да слушамо стихове отишли бисмо у позориште. Од руководилаца секретаријата УН очекује се објективна анализа догађаја. Вама то није пошло за руком“.

Ко треба да се каје за Блиски исток?

Чуркин је често подсећао представнике западних земаља да су они по мишљењу Москве необјективни када упућују оптужбе Русији да је крива за смрт цивила у Сирији, док су управо за то криве и саме земље Запада. У октобру 2016. године он их је подсетио да су трупе међународне коалиције вршиле ваздушне нападе на цивилно становништво. „Према томе, поштоване колеге, многи ће морати да искупе своје грехе и за ситуацију у Сирији, и за ситуацију у Ираку, и за многе друге ситуације које су нама познате“, рекао је тада Чуркин.

Фолкландска острва, а не Крим

Као и други руски функционери, Чуркин се придржавао става да Крим, који је 2014. године сједињен са Русијом, представља неодвојиви део Руске Федерације. Одговарајући у фебруару 2017. године на позиве сталних представника Велике Британије и САД да Русија врати полуострво Украјини, руски дипломата је рекао: „У Уставу САД записане су ове дивне речи: ’Ми, народ’. Народ Крима је потпуно јасно изразио своју вољу на референдуму (16. марта 2014. године). Тада је 93% становника гласало за сједињење са Русијом“. Представнику Велике Британије Чуркин је предложио да „врати Фолкландска острва, Гибралтар“, и друге територије које је припојила, па тек онда да поучава Русију.

Томас Џеферсон у Украјини

Поред Сирије, још једна важна тема дискусија у Савету безбедности УН била је ситуација у Украјини. У априлу 2014. године, дискутујући о редоследу смене власти у Украјини (председник Виктор Јанукович је свргнут у државном преврату), Чуркин је иронично прокоментарисао оптимизам западних колега: „Из неког разлога поједине наше колеге мисле да ако је неки преврат оружани, онда то обавезно значи да ће демократе доћи на власт. Другим речима, Томас Џеферсон обавезно мора бити на челу свега тога“.

„Сами себи пуцали у ногу“

Коментаришући у септембру 2015. године одлуку Вашингтона да Валентини Матвијенко, председници Савета Федерације Русије којој су уведене америчке санкције, изда ограничену визу за наступ у њујоршком седишту УН, Чуркин је изјавио да САД злоупотребљавају своје привилегије домаћина и наносе штету сопственом имиџу. „Са гледишта пропаганде они су таквом одлуком сами себи пуцали у ногу“, рекао је стални руски представник.

„Комфорна зона“

Водитељка компаније CNN Кристиан Аманпур оптужила је 2014. године сталног представника Русије да он одбија интервју са њом зато што не жели да напусти „комфорну зону“ и одговори на њена непријатна питања. Чуркин јој је одговорио отвореним писмом: „Ја сам говорио у Националној катедрали у Вашингтону 1983. године, две недеље након што је совјетски ловачки авион грешком оборио јужнокорејски путнички авион, а затим сам сведочио у Конгресу САД у мају 1986. године после хаварије на нуклеарној електрани у Чернобиљу. Према томе, ја свакоме могу да објасним шта то значи ’изаћи из комфорне зоне’“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.