Међу првима је у аутентичност фотографије на кули Кремља тада посумњао популарни фотограф и блогер Иља Варламов. „Тешко ми је и да замислим да је неко могао тако нешто учинити, с обзиром на ниво обезбеђења Кремља“, написао је Варламов, присетивши се сопственог искуства шетње унутар тврђаве (где су га пустили 2011. године).
„Све је пуно сензора и камера“, истиче Варламов, и поткрепљује своје речи фотографијом на којој се заиста види да су камере на зидинама Кремља постављене на сваких неколико метара. Поред тога, пролази кроз зидове су преграђени решеткама и оградама, тако да се не може тек тако изаћи на зидине и прошетати, да и не говоримо о пентрању на кулу.
Варламов такође пише да „на сваком кораку [на зидинама Кремља] стоје агенти Федералне службе безбедности (ФСО), који би одмах неутралисали сваког прекршиоца“. ФСО је специјална служба која се брине о безбедности највишег руковoдства земље, а Кремљ, као радна резиденција председника Русије спада у зону њихове одговорности.
Структура ФСО обухвата гарнизон Кремља, тј. Кремаљски или председнички пук. Како је за издање The Village наводно рекао један од припадника тог пука који је пожелео да остане анониман, у пуку служи 500 људи. Пук се састоји од 5 батаљона, од којих су два задужена непосредно за обезбеђење тврђаве. Такође постоје чете почасне страже која дежура на посебно важним местима – испред Вечног огња и Маузолеја, и учествује у парадама.
По речима извора издања The Village, уколико би на Кремљ био извршен напад или би се појавила опасност по људе који су у њему, ФСО има кога да позове у помоћ. То је чета оперативне резерве („локала специјална јединица“) и још једна моторизована чета са тенковима и оклопном техником која је базирана у Подмосковљу.
Фотографија: Максим Блинов/РИА Новости
Структура ФСО која обезбеђује Кремљ не своди се на један пук. Она обухвата и агенте који непосредно одговарају за безбедност највиших државника, као и страних гостију за време њихових посета Кремљу. Ти људи су специјално обучени. Према филму „Како функционише обезбеђење“, они редовно тренирају борилачке вештине и вежбају гађање, и то у условима када се претпостављени циљ налази у гомили и тешко га је погодити. Поред тога, специјална служба детаљно проучава све случајеве атентата на светске лидере, анализирајући понашање страних колега и симулирајући сличне ситуације.
Уочи званичних посета Кремљу, агенти ФСО посебну пажњу обраћају на безбедност председничке резиденције. Неколико дана пре посете број екскурзија у Кремаљски музеј се смањује, специјалне службе са псима неколико пута претражују сале Великог кремаљског дворца саграђеног 1849. године, где се обично одржавају сусрети, тражећи експлозив. А понекад ФСО организује на територији Кремља праве војне вежбе. На пример, 17. новембра 2016. године ова специјална служба је заједно са полицијом и Росгвардијом неколико часова увежбавала сценарио продора диверзаната у Кремљ, због чега је улазак посетиоцима у то време био забрањен.
У Кремљу није ограничен само приступ кулама и зидинама. Забрањени су и сви летови изнад Кремља, па и летови квадрокоптера, због чега се понекад туристи хапсе и кажњавају. На пример, 2015. године је Федерална служба безбедности задржала немачког сниматеља Холгера Фричеа, који је покушао да сними Кремљ из дрона. Морао је да плати новчану казну.
Како многи претпостављају, управо је за борбу против дронова везана аномалија са сигналима GPS и ГЛОНАСС, који се губе близу Кремља, а навигатори показују да се њихов власник налази на једном московском аеродрому. Додуше, представници ФСО званично негирају да намерно гуше те сигнале.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
