Дејвид Рокфелер: Како је „принц капитализма“ преговарао са лидерима СССР-а?

Рокфелер је познат по својим многобројним контактима са политичарима из целог света. Сматра се да се он лично састао са преко 200 лидера из најмање 100 земаља. Та чињеница, као и чињеница да је учествовао у деловању затвореног Билдерберског клуба и основао Трилатералну комисију, и да је деценију и по био на челу Савета за међнародна питања, погодно је тло за приче о умешаности Рокфелера у некакву светску владу у сенци. Међутим, његове везе са Совјетским Савезом илуструју оно чему је заиста тежио представник једне од најбогатијих америчких породица.

Дејвид Рокфелер је интензивно контактирао са совјетским лидерима током 1960-их и 1970-их, када је као наследник богатства оснивача нафтне компаније Standard Oil био на челу Chase Manhattan, једне од највећих америчких банака. У својим успоменама објављеним под насловом „Банкар у 20. веку“ Рокфелер је писао да је у циљу раста банке на међународном плану било потребно сарађивати са режимима који су били „противници демократских принципа и деловања слободног тржишта“, али су контролисали значајан део планете. У такве режиме је милијардер убрајао и СССР. Он је успео да успостави сарадњу са совјетским лидерима, тако да је Chase прва америчка банка која је отворила своје представништво у Совјетском Савезу.

Дартмутске конференције

Представништво Chase је отворено 1973. године у самом центру совјетске престонице. Томе је претходило преко 10 година прилично регуларних контаката овог милијардера са представницима совјетског друштва и функционерима СССР-а.

Ти контакти су били у формату такозваних Дартмутских конференција, које су почеле да се организују у САД и СССР-у још на иницијативу председника Двајта Ајзенхауера. Њихов циљ је био да подстакну сарадњу двеју суперсила у условима Хладног рата. Најпре су у сусретима овог формата већину чинили друштвени радници, али затим је, како пише Рокфелер, акценат ипак стављен на експерте.

Дејвид Рокфелер / Getty Images

Оштар разговор са Хрушчовом

Идеја о сусрету Дејвида Рокфелера и совјетског лидера Никите Хрушчова, по сећању америчког милијардера, потекла је од генералног секретара УН У Танта. Сусрет је одржан 1964. године када је Рокфелер дошао у Лењинград на једну од првих Дартмутских конференција. Хрушчов је позвао милијардера да са ћерком посети московски Кремљ. Описујући сусрет „принца капитализма“ са „царем целе Русије“, Рокфелер у својим мемоарима каже да је неколико година пре тога у СССР-у објављена књига о њему и његовој породици која је носила наслов „Увек у крви до колена, увек газећи по лешевима“.

По Рокфелеровим речима, сусрет са Хрушчовом је био необичан. Био је „оштар, повремено ратоборан, па чак и непријатељски“. Рокфелер је прекорео Хрушчова за организовање смене режима у различитим земљама Латинске Америке и Азије помоћу тамошњих комунистичких партија. Совјетски лидер је љутито одговорио да револуције изазивају објективни разлози, а не нечије мешање споља. И поред оштрог разговора, после њега амерички банкар није осетио личну нетрпељивост код совјетског лидера. Рокфелер је отишао из Кремља „осећајући огромно поштовање према Хрушчову“, и са мишљу о томе да „совјетско руководство жели да прошири финансијске и комерцијалне везе са САД“.

Конгрес спречио нормализацију

Дејвид Рокфелер и Алексеј Косигин / Фотографија: Јуриј Иванов/РИА Новости

Рокфелер се залагао за нормализацију односа између САД и СССР-а, пише у својој књизи „Јастребови и голубови Хладног рата“ организатор Дартмутских конференција са совјетске стране, академик Георгиј Арбатов. Совјетски научник карактерише Американца као скромног човека и интелектуалца бистрог ума који брзо реагује.

Сам Рокфелер за себе каже да је припадао малој групи америчких банкара који су хтели да прошире трговину са Москвом и њеним источноевропским сателитима, рачунајући на повољне „политичке последице“ развоја трговинских контаката. Тај план је, међутим, како он каже, у великој мери осујетио Џексон-Веников амандман, који је Конгрес усвојио 1974. године и којим је забрањено да се Совјетском Савезу додели статус најповлашћенијег трговинског партнера.

Рокфелер је током 1970-их сваке године долазио у СССР, и неколико пута се састао са премијером Алексејем Косигином. Банкар је истицао економске успехе Косигинове владе. Рокфелера је навише фасцинирао московски метро тог периода: „Систем метроа је био право чудо. Био је савремен, чист, удобан и јефтин“. Косигин је хтео да прошири економске контакте двеју земаља предлажући кораке који се чак и данас могу третирати као револуционарни. Рокфелер у својим мемоарима помиње идеју совјетског премијера о томе да америчка страна финансира изградњу нуклеарне електране у Совјетском Савезу, с тим да САД и СССР буду заједнички власници.

Горбачов и конвертовање рубље

Михаил Горбачов и Дејвид Рокфелер / Фотографија: Вјачеслав Рунов/РИА Новости

Збогом, Лењине: Спектакуларна бекства из СССР-а

Рокфелер се састајао и са Михаилом Горбачовом, који је оставио на њега снажан утисак својим шармом и лежерним манирима. У сусрету је банкар питао генералног секретара као он мисли да „отвори“ совјетску економију и хоће ли конвертовати рубљу, али није добио никакав одговор од новог совјетског руководиоца.

Амерички банкар се састајао са Горбачовом неколико пута, између осталог и 1992. године, већ после распада Совјетског Савеза. Неколико година пре тога срео се и са Борисом Јељцином. Будући председник Русије је 1989. године први пут посетио САД, где је имао излагање у Савету за међународна питања. Затим је организована вечера, којом је „председавао“ Рокфелер. По сећању Лава Суханова, саветника првог руског председника, он је ставио Јељцину на располагање свој лични авион за летове у САД. Дејвид Рокфелер је био у постсовјетској Русији 2003. године. Званичан циљ посете је била презентација његових мемоара на руском језику.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!