Балкан уморан од евроинтеграције

Федерика Могерини и Јенс Столтенберг на 53. безбедносној конференцији у Минхену /

Федерика Могерини и Јенс Столтенберг на 53. безбедносној конференцији у Минхену /

Григориј Сисојев / Спутњик
Прошле недеље је у Европском парламенту речено да је Европска унија забринута због пораста „руског утицаја“ у Србији, а висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини прилично је хладно дочекана на Балкану када је средином марта посетила овај регион. О заинтересованости балканских земаља за алтернативу евроинтеграцијама и о напетој ситуацији у региону говори у интервјуу за портал „Евразия. Эксперт“ Георгиј Енгељгарт, научни сарадник Одељења за савремену историју Централне и Југоисточне Европе Института за славистику Руске академије наука. „Руска реч“ преноси главне тезе тог интервјуа.

Коментаришући изјаву шефа Одбора за спољнополитичке послове у Европском парламенту Дејвида Макалистера о порасту руског утицаја у Србији, Енгељгарт је истакао да се руско присуство на Балкану третира као опасност од новембра 2014. године, тј. од почетка украјинске кризе. Руски експерт сматра да се Макалистер једноставно придржава линије конфронтације у односима између Русије и Запада. „И Ангела Меркел је у више наврата наступала у духу те конфронтације. Многи западни политичари свако руско присуство у свету третирају као опасно и непријатељско, а заправо је Европска унија та која у протеклих 15 година спроводи на Балкану неодговорну политику“, изјавио је Енгељгарт.

„Најпре је балканским земљама као мамац показана ’сочна шаргарепа’ у виду евроинтеграције, а затим им је редом постављана гомила услова, и то не за евроинтеграцију него само за међуфазе на путу ка њој. Никакве стварне користи те земље нису имале“, рекао је Енгељгарт у интервјуу и истакао да су људи уморни од такве „евроинтеграције“ и незадовољни Европском унијом у свим земљама региона које још нису постале чланице ЕУ. Чак и градоначелник Приштине, каже експерт, упућује Европској унији исте прекоре као и Београд, приговарајући да ЕУ не испуњава обећања која стално даје.

„Са друге стране, још увек није угашено ниједно жариште или конфликт где је Европска унија преузела на себе решавање проблема. Сви ти проблеми су силом и притисцима гурнути под тепих, али самим тим нису нестали“, додаје Енгељгарт. Напротив, ситуација постаје напетија у 2017. години: видимо конфронтацију у Македонији, заоштравање око Косова, проблем у српско-црногорским односима, системске проблеме у Босни, пораст тензије између Србије и Хрватске и заоштравање бугарско-турских односа.

О незадовољству Европском унијом, по мишљењу руског експерта, сведочи и реакција на балканску турнеју Федерике Могерини. Њу је опозиција у неколико главних градова овог региона дочекала непријатељски. „А у Скопљу, где је отишла да ’издиктира’ услове за излазак земље из кризе, председник је јавно одбио да прихвати њен ’диктат’“, рекао је Енгељегарт.

Он је такође истакао да и у самој Европској унији „постоји велики замор од даљег ширења“. Нико у ЕУ не наводи конкретне рокове за пријем земаља балканског региона, тако да је њихова перспектива у том смислу сада прилично магловита.

„То иритира људе које је пропаганда убедила да ће се они у догледно време наћи унутар тог ’клуба изабраних и богатих’“, рекао је експерт.

Енгељгарт сматра да је сада ситуација на Балкану веома напета и опасна: „То је цистерна са бензином која може да букне од најмање искре“. А таквих „искри“ има много. То су и проблеми у односима Албанаца са свим њиховим суседима, и проблематичан статус појединих територија и граница, и крајње сиромаштво већег дела становништва, и неизвесност.

Предузимају се покушаји да се та ситуација некако измени. Почетком марта је Александар Вучић позвао ЕУ, САД и Русију да помогну да се спречи формирање регуларне армије на Косову. Георгиј Енгељгарт је у интервјуу овако прокоментарисао реакцију Београда: „Засада ми видимо да Београд реагује само реторички, тј. вербалним осудама и протестима. Међутим, ствар је у томе што процес формирања косовске армије није јуче почео. <…> Сада се ради на томе да се ’Косовски заштитни корпус’ трансформише у праву армијску структуру која ће, како ја мислим, добити тешко наоружање из арсенала армија САД и Турске“.

По мишљењу руског експерта, идеја о регуларној косовској армији је у складу са тезама Доналда Трампа да амерички савезници треба сами да се побрину за своју безбедност. Косовски Албанци су спремни, каже Енгељгарт, да ослободе НАТО од обавезе везане за чување њихове покрајине.

„Велико је питање у којој мери ће Србија протестима успети да заустави тај процес, и колико ће Русија моћи да подржи одлучнији став. Јасно је да то треба чинити, али је тешко рећи у коликој мери ће то бити ефикасно“, рекао је Георгиј Енгељгарт и додао да ситуација у региону деградира и има тенденцију даље дестабилизације.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.