Трифковић: Огромна већина становника Крима види своју будућност у оквиру РФ

Руска реч: Какви су ваши утисци након ова два дана конференције?

Срђа Трифковић: Генерално не могу бити битно друкчији од претходне две посете. Први пут сам био овде у марту 2014. у време референдума, који је прошао у савршеном реду и миру, и где сам већ имао прилике да се уверим у раскорак између западне медијске презентације стања на Криму и реалности. Али, наравно, са искуством ратова на подручју бивше Југославије за такав третман западних медија сам био спреман. Нисам био изненађен.

Срђа Трифковић посаветовао кримске власти како да промене мишљење Запада

Други пут, у фебруару 2015. године већ сам видео да је процес интеграције добро поодмакао, да су институције већ постале функционалне и за мање од годину дана после  референдума. И тај је утисак сада додатно потврђен. Мислим да још увек преостаје много посла на пољу обнове инфраструктуре. Јер очигледно је да је у време украјинске власти Крим био запуштен, да није улагано и да предстоји још велики посао достизања економског и инфраструктурног нивоа развоја са остатком Руске Федерације. Али то је само питање времена.

Срђа Трифковић у саставу делегације европских политичара код споменика Стаљину, Рузвелту и Черчилу на Јалати, 19.03.2017. / РИА Новости

Руска реч: Прилазили су вам људи на шеталишту у Јалти и имали сте прилику да разговарате са њима. Да ли су се можда жалили на неке проблеме?

Срђа Трифковић: Не, напротив. Ја, понављам, нисам овде први пут.  Ја сам са обичним светом разговарао и претходно. Ја сам, рецимо, 16. марта 2014. био на пет гласачких места у Симферопољу и имао сам прилике чак и без присуства наших домаћина да разговарам са људима. Утисак је униформно исти био сва три пута, а то је да огромна већина људи види своју будућност у оквиру Руске Федерације. Испрва је то можда био више емотивни импулс, који је био потхрањен и хаосом у Украјини. Сувише се олако понекад користи придев „фашистички“, међутим у случају Украјине  то је врло адекватан придев. Дакле, испрва је тај импулс за поновним уједињењем с Русијом можда био више емотиван и због страха од хаоса у Украјини. Сада то има и своју савршено рационалну компоненту. Они желе да буду не само део државе којој културно, језички и идентитетски припадају, већ и држави која је једна савремена, плуралистичка и у сваком погледу у врху светске ранг листе сила. А не једна дисфункционална и притом атавистичком мржњом задојена држава као што је то Украјина.

Милован Бојић: Верујем да ће Крим доживети своје звездане тренутке у РФ

Руска реч: Да ли мислите да постоје шансе да се тај сукоб између Запада и Русије око Крима и Донбаса реши у најближој перспективи?

Срђа Трифковић: Не. Из простог разлога што западна русофобија није плод поступака Русије, већ је плод комбинације геополитичких и културолошких анимозитета. Пре свега, рекао бих да западна елитна класа не може да прихвати чињеницу да Русија одбија да измени свој идентитет у духу западне постмодерне и они доживљавају руску реафирмацију осећаја националног, духовног, верског и сваког другог идентитета у традиционалном руху као претњу, као облик негације сопственог посла уништавања сопствених народа , сопственог идентитета и чак демографске слике, као што видимо у случају Западне Европе. 

Руководилац Крима позвао српске предузетнике на Јалтински економски форум

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.