Стефан Ђукић: У случају Крима народ је сам преузео судбину у своје руке

Стефан Ђукић /

Стефан Ђукић /

из личне архиве
У посети Криму на позив руске странке „Праведна Русија“ боравила је делегација страних политичара у чији су састав улазили посланици Европског парламента, као и политичари из земаља ЕУ, ЗНД и Латинске Америке. Међу делегатима је био и извршни директор Покрета за неутралност Црне Горе Стефан Ђукић који је у разговору са дописником „Руске речи“ говорио о утисцима које су на њега оставили отворени разговори са становницима Крима, о поукама које би Црна Гора могла да извуче из кримског референдума и борби за црногорску неутралност.

Руска реч: Какви су ваши утисци од посете велике делегације Криму?

Стефан Ђукић: Суштина је била да дођем и видим из прве руке каква је ситуација овде. Јер данас се медијима не може веровати, како на западу тако и на истоку. То је у суштини пропагандни рат. Ја нисам правник и те правне аспекте које су нам они објаснили ја не разумем и не могу да потврдим. Али што се тиче људске стране, што се тиче животне стране, утисак је јако позитиван. Народ је очигледно задовољан, не живи у страху и сматра да је донео добру одлуку на референдуму пре три године. Сматрам да је три године довољан период да човек каже, погрешили смо или нисмо погрешили. А чини ми се да је опште становиште да су људи задовољни. То је мој утисак. Драго ми је да је тако.

Руска реч: Људи на шеталишту у Јалти су могли да приђу странцима и да кажу шта мисле о свом животу. Да ли је било неких жалби?

Стефан Ђукић: Нормално је да су се људи жалили на неке ствари које су реалне. И добро је што су се жалили. Јер то је показало да нису дошли да као роботи издекламују неку ситуацију, као што је било раније у комунистичким временима и Совјетском Савезу, и у СФР Југославији. „Потемкиново село“ је руски израз, на крају крајева. Људи су причали да им смета скупоћа, смета им што имају проблем да добију папире. Чуо сам како се сада не може добити виза за ЕУ, за Сједињене Државе, за неке друге земље. Али многи људи света деле тај проблем. И свако би од нас волео да је куповна моћ већа, да цене не расту. И, наравно, када се упореди, испада да то није ситуација само на Криму. Ситуација је тако лоша и у Украјини, и у остатку Русије, и у Европи. У мојој земљи су исто цене много више него што су биле 2014. године.

Руска реч: Питамо вас као извршног директора Покрета за неутралност Црне Горе, коју поуку може ваш покрет и уопште црногорска опозиција да извуче из онога што се десило и што се сад дешава на Криму?

Стефан Ђукић: Оно чиме се ми тренутно бавимо и за шта се залажемо, као и добар део опозиције, чак и они који су за улазак у НАТО, је борба за референдум, односно за слободно одлучивање грађана о својој судбини. С тим што бих ја додао да се ми не залажемо само за референдум о НАТО-у, него за што већу директну демократију где би постојала законска одредба која би рекла, потребно је 5 или 50 хиљада, или није важно колико потписа. И референдум ће се расписати у било ком законском акту. Тога има у Холандији, у Словенији, у неким другим европским државама. Кримски случај нам показује да је народ сам одлучио, преузео судбину у своје руке. И ако им нешто смета, могу само себи да замере. Не могу да кажу да су их политичари преварили, да су увучени у нешто изван своје воље. А пошто су задовољни, а видели смо да је већина задовољна, онда могу само да буду политички срећни. Дакле, донели су очигледно исправну одлуку. Вероватно, када се упореде са ситуациојом у Донбасу, виде да су прошли најбоље могуће и да су сами одговорни за то своје дело. На крају крајева, тако народ може политички да расте. Јер ми не живимо у некој идеалистичкој Платоновој држави, где ће да нас воде аристократе и најбољи међу нама. Већ живимо у полуолигархијама, било да се то зове Сједињене Државе, Велика Британија, а претпоставља и да у Русији људи немају довољно могућности да сами одређују. Народ на Криму је одлучио, добро је одлучио. И они ће само политички расти. Ја се искрено надам да ће они да се залажу за што више будућих референдума, па било да је то дозвола пушења или неки, наводно, баналан разлог.

Руска реч: Како Русија треба да реагује на ово што стално чујемо последњих месеци од црногорских власти и да ли Русија реагује на коректан начин или се можда у Црној Гори очекује нека друга реакција?

Стефан Ђукић: Један део народа сигурно очекује неку оштрију реакцију, али ја нисам присталица тога јер сматрам да и руски званичници нису реаговали оштро зато што су свесни да су то неке изјаве за унутрашњу употребу, за међусобно разрачунавање власти са опозицијом. Последња карта власти је да покушају да се разрачунају са опозицијом преко руских људи. И наш покрет је више пута оптуживан да га финансира Русија, а ми на нашем рачуну имамо само чланарине грађана, чланова, донације које повремено трошимо на баналне ствари као што су закуп просторија и слично. Тако да су то изјаве за унутрашњу употребу. А доста Руса живи у Црној Гори, доста долази на летовање и верујем да они могу да дају реалнију слику тога какав је однос и сентимент Црне Горе према Русији од онога што говоре заправо бивши званичници сада. Јер најдиректнији, најбруталнији у изјавама је Мило Ђукановић, који тренутно не обавља ни једну државну функцију.

Руска реч: Има ли Црна Гора шансе да се избори за неутралност?

Стефан Ђукић: Ја сам сигуран да има. Доста зависи од страних фактора, што је штета. Али сматрам да ако дође до покушаја да се наметне улазак у НАТО, тако чврсто и без питања народа, сматрам да то може довести до јако великих проблема у црногорском друштву. Зато што по последњим истраживањима, подршка уласка у НАТО је пала на 39%. То је јако мало да се цео један систем промени, да се обавежете на одређену потрошњу (макар 2% БДП иде на оружје), да плаћате чланарину, да морате да браните било коју НАТО чланицу по аутоматизму, самим тим да улазите у сукобе са трећим земљама. Тако нешто је у реду да се донесе у парламенту ако се зна да је подршка 70%, 65%, нека макар двотрећинска подршка. А овако би био велики проблем. И, као што сам рекао раније, да је народ Крима напредовао сам са собом тако што је политички одлучио, народ Црне Горе би назадовао ако би му власт наметнула такву ствар. Притом сигуран сам да су уверени да постоји велика могућност нестабилности и сукоба, проблема. Ми сада тренутно имамо необичан склоп догађаја: она најсигурнија  подршка од Сједињених Држава тренутно је стала. И ако се тај тренд настави још пар месеци, врло је могуће да никад ни не дође до подршке. А да не спомињемо с друге стране да је неутралност једина логична геополитичка опција за Црну Гору.

Руска реч: Да ли ваш покрет или представници других покрета који се залажу за референдум против НАТО-а очекују неку јачу подршку Русије, рецимо нешто више од изјава господина Железњака или концепције Б4? Или подршка Русије може само да смета?

Стефан Ђукић: То је баш незгодна ситуација. Јер када Андерс Фог Расмусен каже да Црна Гора треба да уђе у НАТО, онда је то сасвим нормално, али ако Железњак каже да не треба, онда је то страшно мешање у унутрашње ствари. Тако да ту имамо двоструке стандарде. Ипак сматрам да би Русија морала да на неки начин делује и верујем да сами знају како то да ураде. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.