Лоби на највишем нивоу: Може ли се за новац организовати сусрет са Путином?

Фуад Махзумиј, Франсоа Фијон и Владимир Путин на Санктпетербуршком економском форуму 2015. године.

Фуад Махзумиј, Франсоа Фијон и Владимир Путин на Санктпетербуршком економском форуму 2015. године.

AP
Руски експерти сматрају да гласине о томе како је француски председнички кандидат Франсоа Фијон организовао бизнисменима сусрете са Владимиром Путином не одговарају истини. Па ипак, стручњаци за лобирање сматрају да је у Русији сасвим могуће за новац организовати сусрет са политичарима највишег ранга.

Председнички кандидат француске Републиканске партије Франсоа Фијон (француски премијер од 2007. до 2012. године) нашао се у центру пажње поводом афере везане за Русију. Новине Le Canard enchaînéнаписале су 21. марта да је Фијон, наводно, за новац организовао сусрете либанског милијардера Фуада Махзумија и директора нафтне компаније Total Патрика Пујанеа са Владимиром Путином. Како тврди овај лист, Фијон је добио од својих „клијената“ 50.000 евра за то што их је упознао са председником Русије на Санктпетербуршком економском форуму 2015. године.

„Смешна сума“

Француски политичар је ову тврдњу окарактерисао као „срамну лаж“. И руске власти су скептичне према овој вести. На пример, Путинов портпарол Дмитриј Песков је рекао да вест „личи на дезинформацију“. Сви сусрети политичара са бизнисменима одржавају се у оквиру протокола, тако да је улога посредника у том питању искључена, истакао је Песков.

Сума коју је наводно Фијон добио за своје посредничке услуге такође је сумњива, сматра Дмитриј Орлов, генерални директор Агенције за политичке и економске комуникације. „Та прича ми делује као измишљотина, пре свега због тога што је у питању смешна сума. Човек који може некога да повеже са руским председником затражио би далеко више новца за организацију сусрета“, рекао је Орлов за „Руску реч“.

Он је такође објаснио да бизнисмени у оквиру Санктпетербуршког економског форума могу слободно да комуницирају са политичарима највишег ранга: „Ви се тамо потпуно легално региструјете, платите за учешће (прошле године се плаћало 290.000 рубаља (5.041 долар)), и комуницирајте с ким хоћете“.

Уобичајено лобирање

Постоји и другачије мишљење, према којем је Фијон заиста могао играти улогу лобисте, утолико пре што 2015. године он није био на званичној државној функцији, што значи да није кршио закон. Тако сматра Павел Саљин, директор Центра за политиколошка истраживања Финансијског универзитета.

„Сличним стварима се баве многи представници политичке елите, и они који су већ завршили каријеру, и они који су, да тако кажемо, у прелазној фази између две функције. Они користе своја познанства како би повезали особу А са особом Б“, рекао је Саљин за „Руску реч“. По његовим речима, у таквим случајевима особа са којом бизнисмен жели да се састане (у овом случају Путин) не зна да је то услуга која је учињена за новац.

Саљин је уверен да је у питању уобичајена пракса. „Ако за ту услугу новац не прима утицајни политичар (са којим се организује сусрет) или његово окружење, онда то није корупција него легално лобирање“. Политиколог каже да је слична пракса уобичајена у целом свету и не схвата зашто је у случају са Фијоном и Путином то изазвало скандал. „Мислим да је узрок томе извесна психоза која је тренутно обузела Запад, где нервозу изазива све што је везано за Русију“, сматра он.

Руска стварност

Слично лобирање, када бизнисмени плаћају посредницима за организацију сусрета са политичарима, постоји и у Русији. Руски закони не контролишу лобирање (парламенту се периодично подносе нацрти закона о регулисању лобирања, али су сви они одбијени). У сваком случају, помоћ у организовању сусрета је сасвим легална.

„Тиме се баве професионални лобисти. То су адвокатске фирме и пословни консултанти“, рекао је у емисији радио-програма „Коммерсант FM“ Павел Толстих, руководилац Центра за проучавање проблема узајамног деловања пословних кругова и власти. Толстих је објаснио да је сусрет само „шлаг на торти“, који означава склапање споразума. Главни посао лобиста се састоји у томе да убеди политичаре да донесу одлуку која одговара бизнисменима. Политичари при томе не морају знати да они заправо комуницирају са лобистима.

„У Русији нема закона о лобирању и зато се о овом питању не расправља отворено“, објашњава Толстих. Он предлаже да најутицајније лобистичке компаније преузму организовање сусрета свог клијента са Владимиром Путином. Такав сусрет би могао да кошта и до милион долара.

„Славна“ прошлост

Задатак лобиста би се, наглашава Толстих, састојао у томе да организују сусрет тако да председник не зна да је тај човек платио за сусрет са њим“, јер ће он, у противном, највероватније одбити да се састане. Лобисти дејствују пажљиво и скривено. Додуше, Дмитриј Орлов подсећа да је било периода када су пословни кругови за контакте са влашћу плаћали далеко отвореније, и то је више личило на нескривену корупцију него на лобирање.

„Током 1990-их су сасвим отворено ширене информације да се, на пример, може организовати потребно обраћање посланика органима извршне власти и да то кошта 5.000 долара“, каже Орлов. „И друге услуге такође нису скриване: толико кошта сусрет са [председником] Јељцином, толико и толико усвајање федералног закона...“ Орлов не искључује могућност да те гласине нису одговарале истини, али сама чињеница да оне колају сведочила је о озбиљној корумпираности елите. Од тада се много тога променило у квалитативном смислу – и у руском државном апарату и у механизмима утицаја на елиту, сматра Орлов, додајући да је сада ситуација по том питању много цивилизованија.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.