Зашто се за Москву каже да је Трећи Рим?

„Како вотка...“, „Зашто Путин...“ – тако отприлике почињу питања везана за Русију која корисници интернета често постављају на Гуглу и другим претраживачима. У серији чланака „Зашто је Русија...“ детаљно ћемо одговорити на најчешће постављана питања. Данас говоримо о томе зашто се престоница Русије пореди са старим Римом.

Илустрација: Варвара Гранкова Илустрација: Варвара Гранкова

У Русији постоји много имена и надимака за Москву. Има епитета у којима се изражава поштовање. На пример, Москва се зове „првопрестона“ зато што је била прва престоница младе руске државе. Зове се и „златоглава“ због златних купола московских храмова. Има и шаљивих надимака као што је „негумена“ (тј. није од гуме, што значи да чак ни у огромној Москви нема места за све који би желели у њој да живе). А понеки је зову и „велико село“. Један од најпознатијих назива Москве је „Трећи Рим“. Он потиче из средњег века.

Наследница Рима и Константинопоља

Израз „трећи Рим“ је за Москву први пут употребио православни монах Филотеј, који је 1523-1524. године писао посланице великом московском кнезу позивајући га да се бори против јереси. Московска кнежевина је, по мишљењу овог монаха, била последњи бедем истинске вере. „Сва хришћанска царства су доживела крај и стекла се у јединственом царству нашег владара“, тврдио је Филотеј у једној посланици. „Два Рима падоше, а трећи стоји, и четвртога неће бити“.

У Филотејевој терминологији је први Рим заправо прави Рим, главни град Римске империје под чијом влашћу су биле десетине народа. У 4. веку је хришћанство постепено постало доминантна религија у империји која је пре тога била паганска. Тако је Рим постао хришћанска престоница света. Њега је наследио Константинопољ, главни град Византијске империје, где се после раскола хришћанске цркве на католичку и православну (1054. године) укоренило православље. Са гледишта православаца, католички Рим је пао у јерес, а „нови Рим“ је постао Константинопољ, престоница истинског хришћанског света.

Када је у 10. веку Русија крштена, Руси су признавали ауторитет византијског императора као покровитеља свих хришћана, истиче историчарка Светлана Лурје. Међутим, неколико векова касније пао је и „други Рим“. Наиме, Османлијска империја је 1453. године освојила Константинопољ, који је тада био ослабљен због политичких криза, и преименовала га у Истанбул. Тада је Москва постала главна православна престоница, јер је она у 15. и 16. веку окупљала око себе распарчане руске територије.

Заборављена идеја

Како пише амерички историчар Маршал По, аутор рада „Москва – Трећи Рим: Извори и трансформације ’Основног момента’“, идеја „Трећег Рима“ се на Западу често користи да се објасни совјетска, а затим и руска спољна политика. Наводно се та политика темељи на експанзионистичким идејама о стварању империје попут римске. Аутор књиге сматра да то није тачно: „То [идеја о Трећем Риму] не говори ништа о трајним трендовима у руској спољној политици, или о руској националној психологији“.

Историчар објашњава да се значај концепције Трећег Рима преувеличава, а да је после монаха Филотеја, који ју је крајем 16. века изнео, та идеја три столећа била заборављена. Руска држава се ширила, али не због тежње њених владара да створе православну империју, него из природних разлога – због борбе за природна богатства, излазак на мора, итд.

Први пут је идеја о Москви као „Трећем Риму“ поново испливала на површину у другој половини 19. века, за време императора Александра II, када су Филотејеве посланице објављене у великом тиражу. Концепцијом „Москва је трећи Рим“ наоружао се руски покрет панслависта, који су сањали о уједињењу словенских народа под покровитељством Руске империје. Међутим, панславистичке идеје су се угасиле после револуције 1917. године и доласка комуниста на власт.

„Град на седам брежуљака“

Ако се изузме статус империјалистичке престонице који потиче из средњег века, Москва нема много заједничког са Римом. У главном граду Русије је потпуно другачија архитектура и далеко је оштрија клима. Постоји, међутим, једна заједничка црта о којој се често говори, а то је да и Москва, као и Рим, наводно почива на седам брежуљака.

Историчар и стручњак за Москву Александар Фролов каже да израз „град на седам брежуљака“ не одговара стварности, и објашњава да се у набрајању брежуљака у летописима помињу мале узвишице са благим падинама за које је тешко рећи да су брежуљци. Једини прави брежуљак је Боровицки, на коме се и данас налази московски Кремљ. Све остало Фролов третира као легенду која лепо звучи. „То је плод уобразиље романтичара“, каже историчар. „Имали су јаку жељу да назову Москву Трећим Римом“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.