Како ће Русија реаговати на чланство Црне Горе у НАТО-у?

"За Ђукановића је улазак у НАТО средство које ће гарантовати очување његове власти“.

"За Ђукановића је улазак у НАТО средство које ће гарантовати очување његове власти“.

ZUMA Press/Global Look Press
Откако је Сенат САД 28. марта одобрио улазак Црне Горе у НАТО, чланство ове балканске земље у алијанси је само питање времена. По мишљењу руских експерата, Црна Гора као чланица НАТО-а неће донети никаве промене у глобалном односу снага, али ће задати ударац интересима Русије у региону.

САД су подржале улазак Црне Горе у НАТО. Већина чланова Сената Конгреса САД гласала је 28. марта за придруживање ове земље Северноатлантској алијанси. Још је потребан потпис Доналда Трампа да би Вашингтон коначно ратификовао кандидатуру Подгорице, али ни ту неће бити проблема, судећи по томе што је представник Трампове администрације, државни секретар Рекс Тилерсон, раније позвао сенаторе да одобре документ.

Процес уласка Црне Горе у НАТО је покренут у мају прошле године. Шефови дипломатија земаља НАТО-а су потписали одговарајући протокол, после чега је, према изјави представника црногорске владе Веска Гарчевића, „земља фактички постала део блока“. Црна Гора ће званично постати 29. чланица НАТО-а када протокол ратификују све чланице алијансе. У овом тренутку је 25 од укупно 28 чланица НАТО-а већ ратификовало одлуку.

Министар одбране САД Џим Матис и министар одбране Црне Горе Предраг Бошковић. Илустрација: ZUMA Press/Global Look PressМинистар одбране САД Џим Матис и министар одбране Црне Горе Предраг Бошковић. Илустрација: ZUMA Press/Global Look Press

Ђукановићеви интереси

Руски експерти сматрају да улазак у НАТО није потребан толико народу Црне Горе колико њеном дугогодишњем лидеру Милу Ђукановићу (био је премијер до новембра 2016. године). „За Ђукановића је улазак у НАТО средство које ће гарантовати очување његове власти“, рекао је за „Руску реч“ Георгиј Енгељгарт, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.

Енгељгарт истиче да чланство у НАТО-у поред осталог гарантује Ђукановићу и да ће Црна Гора бити независна од Србије, и да ће просрпско расположење бити угушено, те да ће се после придруживања НАТО-у црногорско-српска граница чувати у складу са 5. чланом Северноатлантског уговора, по коме су земље алијансе дужне да пружају једна другој војну помоћ.

Са Енгељгартом се слаже и Тимофеј Бордачов, директор Центра за комплексна европска и међународна истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“: „Улазак у НАТО ће у очима Запада отписати све раније Ђукановићеве грехе, па и оне који су везани за кршење закона, укључујући и корумпираност власти у земљи“. Бордачов уједно наглашава да многи Црногорци не желе улазак у НАТО, судећи по испитивањима јавног мњења и реакцији народа у Црној Гори.

Демонстрација успеха НАТО-а

Придруживање Црне Горе, где живи нешто више од 620.000 људи и не постоји озбиљнија војна инфраструктура, ни на који начин неће представљати појачање за НАТО, сматра политиколог Фјодор Лукјанов, главни уредник листа „Россия в глобальной политике“. „То је демонстрација да је алијанса успешна и да се развија“, сматра Лукјанов. Са друге стране, експерт каже да је то само привидан развој, јер се може рећи да је НАТО у кризи, с обзиром да не излази на крај са глобалним изазовима и потресају га несугласице између Европе и САД.

Ширење НАТО-а на исток је заустављено када је на постсовјетском простору у случају Грузије и Украјине било суочено са интересима Русије. „Ту је почела конфронтација на таквом нивоу који земљама НАТО-а ни најмање није потребан. Они од таквог ризика немају никакве користи“, каже Лукјанов. „У том контексту алијанса механички увлачи у своје редове земљу која за војни блок нема никаквог значаја. Циљ је само да се демонстрира успех“.

Против савеза Русије и Србије

Руски званичници су од самог почетка без одушевљења реаговали на могућност уласка Црне Горе у НАТО. На пример, портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова је почетком 2016. године окарактерисала увлачење Црне Горе у НАТО као „понижење“ за ову земљу. Стални представник Русије при НАТО-у Александар Грушко је изјавио да придруживање Црне Горе може бити „нова грешка“ алијансе која у Европи успоставља ограничавајуће линије.

Стручњаци сматрају да је примање Црне Горе у НАТО убрзано због страховања од све већег руског утицаја. „Идеја о борби против руског утицаја на Балкану је засебна линија, која постоји сама за себе независно од реалних размера руског утицаја“, каже Геогиј Енгељгарт. Он допушта могућност да је важан елемент у подгревању атмосфере „руске опасности“ била прича о покушају државног преврата у Црној Гори у октобру 2016. године, иза које су, према изјави главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, наводно стајале руске специјалне службе (никакви докази нису предочени, а Русија негира умешаност у унутрашње послове Црне Горе).

Тимофеј Бордачов истиче да улазак Црне Горе у НАТО затвара Србији излазак на море и одузима Русији сваку могућност да у случају потребе појача војну сарадњу са Србијом. „Сваки терет из Русије се може брзо допремити у Србију само морем, преко Црне Горе“, рекао је Бордачов за „Руску реч“. „После уласка Црне Горе у алијансу читава заједничка руско-српска инфраструктура ће зависити од земаља НАТО-а“.

Могућа реакција

Црна Гора улази у НАТО заузимајући отворен антируски став, што наноси штету ауторитету Русије у региону, сматра Георгиј Енгељгарт. По мишљењу овог руског експерта, поред вербалних осуда, уобичајених за ове ситуације, Москва ће замрзнути све пројекте билатералне сарадње са Подгорицом. „Не може се рећи да у Црној Гори наступа период процвата“, каже Енгељгарт.

Са друге стране, Фјодор Лукјанов сматра да ће реакција Русије највероватније бити незванична. „Црна Гора је место где многи руски држављани улажу свој новац“, подсећа експерт. „Може се претпоставити да ће бити упућена неформална порука пословним круговима (нарочито оним који су везани за државне структуре) да у ту земљу сада не треба инвестирати“. Међутим, неких драстичних промена у односима неће бити, сматра Лукјанов, јер су они ионако на прилично ниском нивоу после медијског скандала око тобожњег покушаја државног преврата.

Стефан Ђукић, извршни директор Покрета за војну неутралност (Црна Гора)Иако је постојала одређена нада да ће нова америчка администрација водити другачију спољну политику која уважава реалност мултиполарног свијета, мислим да нико није претјерано изненађен одлуком Сената. Она је ипак индикативна по начину на који је донесена – током расправе, сенатори који су се залагали за ратификацију НАТО протокола са Црном Гором су чешће помињали Русију него саму Црну Гору. Тиме је ваљда свима коначно јасно да читава прича око увођења Црне Горе у овај војни савез нема пуно везе са нама, већ искључиво са односом између САД и Русије те да је црногорска власт свјесно одлучила да подреди наш суверенитет томе да постанемо јефтин „чип“ у борби између великих сила.Поред свега тога, на нама у Црној Гори је и даље да покушамо да се изборимо за референдум и да као грађани покажемо неслагање са чланством у једном војном савезу. Овај референдум је обећао и предсједник државе Филип Вујановић када се последњи пут кандидовао. Свака одлука у парламенту би била недемократска и подложна будућим преиспитивањима.Игор Дамјановић, покрет „Не у рат, не у НАТО“ (Црна Гора)Упркос малобројним гласовима разума, који су неколико мјесеци одлагали ратификацију Протокола о приступању Црне Горе НАТО пакту, Сенат САД синоћ је ипак ратификовао овај спорни документ. Над разумом су, нажалост, превагнула становишта сенатора Џона Мекејна.Актом насилног наметања чланства Црној Гори у НАТО алијанси, амерички Сенат је брутално погазио и властиту Декларацију о независности из 1776, у којој стоји: „Владе установљене међу људима, изводе своје законите моћи из сагласности оних над којима се влада“. Сагласности у црногорском друштву за улазак у НАТО пакт у овом моменту нема.Уколико власт буде истрајна да спријечи народни референдум о НАТО пакту, а бојим се да хоће, грађанима Црне Горе се као једини легитиман одговор оставља онај који су наши преци дали 27. марта 1941. Увлачење Црне Горе у НАТО, без слободног и демократског референдума њених грађана, испуњава све услове да буде сматран актом насилне анексије. Такође, право да се за слободан и демократски референдум о уласку у НАТО изборе свим цивилизованим средствима, грађанима Црне Горе гарантују и својеврсне библије западне демократије, поред горе поменуте Декларације о независности САД из 1776, ту је и члан 3. француске Декларације о заштити права човјека из 189. године: „Начела сваког суверенитета налазе се једино у народу. Нико, ниједна особа не може вршити ауторитет који не проистиче из народа“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.