У Сирији примењено хемијско оружје? Ко је крив и шта ће бити даље?

Кан Шеикхоун, 4. април 2017.

Кан Шеикхоун, 4. април 2017.

Reuters
Најмање 72 особе су погинуле у сиријској провинцији Идлиб због наводне примене хемијског оружја. Сиријска опозиција и Запад оптужују за злочин власти Башара Асада, а Русија и званични Дамаск оптужују опозицију. Експерти сматрају да овај сумњиви инцидент подрива перспективе решавања конфликта у Сирији мирним путем.

Информацију да је у граду Кан Шеикхоун (провинција Идлиб, север Сирије) 4. априла извршен напад хемијским оружјем у коме су живот изгубиле најмање 72 особе прва је објавила лондонска Организација за заштиту људских права „Syrian Observatory for Human Rights“, која је иначе позната по томе што редовно пласира скандалозне дезинформације из Сирије. „Један рејон града Кан Шеикхоун је ракетиран пројектилима за које се верује да садрже гас који изазива гушење“, саопштено је на сајту ове организације.

Светски медији су брзо преузели и објавили снимке на којима се види како се цивили, а међу њима и мала деца, гуше и умиру од отровног гаса. Главни јунаци репортаже агенције Reuters опет су „Бели шлемови“ – једна у низу организација супротстављених Асаду, која се такође прославила серијом изрежираних репортажа из Сирије, и која је 2017. године награђена Оскаром Америчке филмске академије. Експерти су обратили пажњу на „чудно“ понашање „шлемова“ на лицу места.

„Хемијска супстанца се може задржати у ваздуху и дејствовати од неколико часова до неколико дана, у зависности од врсте“, објаснио је у интервјуу за RT директор Центра за проучавање земаља Блиског истока и Централне Азије Семјон Багдасаров. „Због тога се људи у контаминираној зони могу налазити само у специјалним заштитним костимима, а спасилачке акције могу да врше само јединице за заштиту од хемијског оружја са специјалном опремом“. Међутим, на снимцима које је објавила агенција Reuters видимо да „спасиоци“ неустрашиво додирују настрадале голим рукама и не задобијају никакве повреде. Дискутабилно је и оно што они раде на снимку: један полива настрадале водом спирајући са њих хемијске супстанце, а други даје детету вештачко дисање.

У саопштењу за јавност „Лекара без граница“ каже се да су настрадали могли бити жртве примене сарина и хлора. „У случају тровања хемијским супстанцама човека треба обрадити растворима за деконтаминацију. За сваку отровну супстанцу постоји одређени раствор“, објашњава Владимир Литовкин, коментатор агенције ТАСС и један од најпознатијих руских војних експерата. „Озбиљни лекари тако не поступају, то је нека импровизација. Тамо се не види осмишљено деловање против тровања. Исто је толико чудно и што се детету даје вештачко дисање. Стиче се утисак да су то изрежиране сцене“.

Кан Шеикхоун, 5. април 2017.  / ReutersКан Шеикхоун, 5. април 2017. / Reuters

Да ли је заиста у питању „брутално вараварство“ Дамаска?

Провинција Идлиб, а самим тим и Кан Шеикхоун, налази се под контролом одреда сиријске наоружане опозиције. Представници побуњеника су заједно са земљама Запада оптужили власти Башара Асада за овај напад. „Бруталан и бескрупулозан варваризам“ – тако је овај догађај окарактерисао државни секретар САД Рекс Тилерсон, позвавши Русију и Иран (земље које подржавају Асада) да утичу на свог савезника.

Оптужбама се придружила и Велика Британија. Премијерка Тереза Меј је изјавила да је недопустиво да Асад остане на челу Сирије. И власти Турске су оптужиле Дамаск, упозоривши Русију да слични инциденти угрожавају перспективу мировних преговора у Женеви и Астани.

Треба истаћи да је спољнополитичка ситуација током последњих недеља ишла у корист Дамаска и никако није упућивала на то да би Асад могао применити хемијско оружје. Бела кућа је преко свог портпарола изјавила да је приоритет САД у Сирији борба против „Исламске државе“, а не свргавање председника Башара Асада. Исти став су изнели и стална представница САД при УН Ники Хејли и државни секретар Рекс Тилерсон.

Да ли је ово нова дезинформација сиријске опозиције?

Сиријске власти, са своје стране, одбацују умешаност у напад на Кан Шеикхоун. „Чак ни у најгорим тренуцима сиријска армија никад не користи такво оружје“, каже се у поруци објављеној на званичној страници Сиријске арапске армије на Фејсбуку. Дамаск сматра да је овај напад исфабрикован и да су изгинуле особе жртве провокације коју је организовала опозиција. Сиријске власти уједно подсећају да је 2014. године хемијско оружје заједно са одговарајућим пројектилима евакуисано са територије Сирије или уништено, о чему је поднела извештај Организација за забрану хемијског оружја.

Москва дели мишљење Дамаска. Медије који пласирају мишљење да за овај напад кривицу сноси сиријска власт портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова окарактерисала је као „ангажоване“ и оптужила их за покушај да пребаце одговорност и на Русију. Према верзији које се придржава Русија, сиријска авијација је 4. априла заиста ракетирала подручје Кан Шеикхоуна, али не стамбене четврти, него фабричке хале у којима су терористи производили муницију са отровним хемијским супстанцама.

УН и Организација за забрану хемијског оружја су покренуле истрагу инцидента. Према информацији коју су ове организације изнеле, засада није могуће установити ко је и како ракетирао цивиле пројектилима са отровним супстанцама.

Руски експерти недвосмислено одбацују могућност коришћења авионских бомби са хемијским пуњењем. „Авионска бомба са хемијским пуњењем је најчешће тешка пола тоне“, прокоментарисао је ову ситуацију Багдасаров у интервјуу за RT. „Такве бомбе су страшна ствар. Да је у питању та бомба, била би контаминирана огромна територија од неколико километара“. По речима Михаила Ходарјонока, водећег војног аналитичара портала „Газета.Ru“, у таквом случају би, с обзиром да се ради о густо насељеном подручју, било на стотине, а можда и на хиљаде мртвих цивила“. Виктор Литовкин истиче да се на сценама које су приказали „Бели шлемови“ види мала јама од пројектила, док авионске бомбе напуњене хемијским супстанцама обично експлодирају још у ваздуху и не остављају траг у виду јаме на терену. А ако таква бомба (а она је тешка најмање 250 кг) падне на земљу, јама ће бити далеко већа од оне која се види на сцени коју је приказао Reuters. Такође је доста чудно што за протекла 24 часа није пронађен ниједан гелер од авионске бомбе, а то би помогло да се сазна одакле потиче пројектил, изнео је експерт своја запажања. „Морали су остати делови бомбе: реп са стабилизаторима, делови или зидови конструкције“, рекао је Литовкин у интервјуу за RT. „Чињеница да ништа није пронађено упућује на мисао да се ради о провокацији, тј. да је неко донео флашу или теглу са отровном супстанцом, разбио или просуо, и отишао“.

Ово није први пут да се у сиријском конфликту примењује хемијско оружје: „Ово личи на примену хемијске супстанце ручне израде: контаминирана је мала зона, а начин на који је то учињено је крајње једноставан и примитиван“, рекао је Семјон Багдасаров. „Нешто слично је било у Алепу“.

Кан Шеикхоун, 4. април 2017. / ReutersКан Шеикхоун, 4. април 2017. / Reuters

Коме све ово иде у прилог?

Са политичког гледишта Асад никада неће поступити на сличан начин. У садашњој ситуацији би примена хемијског оружја за њега била равна самоубиству, објаснио је у разговору са дописником RT Андреј Кошкин, шеф Катедре за политикологију и социологију Руског економског универзитета „Г. В. Плеханов“ и експерт Асоцијације војних политиколога. „То је и са војног гледишта немогуће јер је оружје са хемијским пуњењем потпуно ликвидирано“.

Са Кошкином се слаже и Константин Сивков, војни експерт, доктор војних наука и први потпредседник Академије геополитичких проблема: „Регуларне трупе су апсолутно надмоћне у погледу наоружања. Асадове снаге успешно напредују и без хемијског оружја, тако да је у том контексту бацање отровних супстанци на цивилно становништво у граду потпуно нелогично“.

По мишљењу Семјона Багдасарова, Трампова администрација се дефакто вратила на позиције које су традиционалне за америчку дипломатију када је реч о Сирији: „Како је раније планирано свргавање Асада, тако се и сада планира, само што се сада то ради на други начин“.

Владимир Литовкин је истакао да ова провокација служи као „демонстрација разлога из ког опозиција не може да сарађује са владиним делегацијама и не може да седне за преговарачки сто са ’убицом Асадом’. Опозиција поставља услов: Асад мора да оде. Главни задатак опозиције је да свргне Асада. Они морају да одраде оно за шта су добијали новац током шест година ратовања“.

Експерти посебно скрећу пажњу на следеће Трампове речи: „Ти ужасни поступци Асадовог режима се не могу трпети. САД заједно са савезницима у целом свету осуђују тај монструозни напад и све друге сличне монструозне нападе“.

Кан Шеикхоун, 4. април 2017.  / ReutersКан Шеикхоун, 4. април 2017. / Reuters

Пољуљано примирје

Ко год да је применио хемијско оружје у Сирији, по свему судећи је мировни процес у овој земљи дефинитивно пољуљан, сматра Владимир Ахмедов, старији научни сарадник Института за оријенталистику Руске академије наука. „Већ сада је јасно да ће опозиција оптуживати власти, а власти ће одбацивати све оптужбе и заузврат говорити о провокацијама терориста“, рекао је Ахмедов за „Руску реч“. „Било како било, губи се могућност постизања компромиса“.

По мишљењу овог експерта, режим прекида ватре између владе и опозиције у Сирији (званично успостављен 30. децембра 2016. године) сада се поштује само на папиру, јер се он сваке недеље све више крши и све је већи интензитет борби. У преговорима у Женеви не бележи се напредак (последња рунда је одржана 23-31. марта), а после тако великог инцидента какав је овај хемијски напад они могу бити потпуно обустављени, сматра Ахмедов.

Са њим се слаже Григориј Косач, професор Катедре за проучавање савременог Истока на Руском државном универзитету друштвено-хуманистичких наука (РГГУ). „На преговорима у Женеви засада није постигнуто зближавање ставова званичних сиријских власти и њених противника“, рекао је Косач за „Руску реч“. „А сада, када се обнављају борбена дејства, и поготову после примене хемијског оружја, и сама могућност преговора ће бити под великим знаком питања“.

Не заборавите да подесите титлове на српском 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“