Да ли Руси заиста много пију?

Јекатерина Лобанова
„Како вотка...“, „Зашто Путин...“ – тако отприлике почињу питања везана за Русију која корисници интернета често постављају на Гуглу и другим претраживачима. У серији чланака „Зашто је Русија...“ детаљно ћемо одговорити на најчешће постављана питања. Данас говоримо о томе зашто Русија важи за земљу у којој се много пије алкохол.

На интернету је 2011. године била популарна збирка одабраних забавних појава у Русији коју је направио и поставио неки Канађанин, предавач енглеског језика у Москви. Грађани Русије се нису слагали са појединим тачкама тог списка (на пример да Руси не говоре „хвала“ и „нема на чему“), али нико није имао примедбу на ставку бр. 17: „Руси пију много вотке. То није мит“.

Наклоност Русије према алкохолу се среће још у Старој Русији. Према Несторовом летопису из 12. века кнез Владимир је бирао у коју веру да обрати своје сународнике који су још увек били пагани, и том приликом је сазнао да ислам забрањује алкохол, те је одмах одбацио идеју да примора Русију на служење Алаху. „Руси се радују када пију: без тога не можемо“, рекао је кнез.

Истина, Руси тада нису пили вотку него вино и медовину. По мишљењу историчара, вотка се у Русији појавила најраније у 16. веку, али је брзо постала један од симбола Русије напоредо са медведима и матрјошкама. Совјетски писац Венедикт Јерофејев у поеми „Москва – Петушки“ чак је иронично препоручио да се граница између Русије и Европе повуче по показатељу потрошње алкохола: „Са једне стране границе говоре руски и више пију, а са друге, мање пију и не говоре руски...“

Генетика и историја

Зашто грађани Русије много пију? Доктор биолошких наука Светлана Боринска тврди да се један од разлога крије у генетици. Наиме, организам представника руског народа, као и других Европљана, споро прерађује алкохол у токсични ацеталдехид који изазива опијеност и друге непријатне ефекте. Код Јапанаца и Кинеза тај процес протиче далеко брже и због тога они углавном не могу да попију много алкохола. „Може се рећи да гени не приморавају Русе да пију, али им то омогућавају“, објашњава Боринска.

Други разлози су везани за начин на који је државна власт у Русији регулисала потрошњу алкохола. Како пише историчар Александар Пиџаков, цареви су у 16. и 17. веку увели систем државних крчми, чији су власници морали да плаћају у државну касу одређену суму новца независно од тога колико је продато и попијено вотке и вина, а то их је стимулисало да продају што више алкохола. Власти су добијале велики приход од продаје алкохолних пића у пивницама и гостионицама, а житељи Русије су постепено навикли на алкохол. „Власт је систематски навикавала народ на крчму“, тврди Пиџаков.

Временом је руска власт ипак схватила опасност од „алкохолизације“ земље. У 19. веку и почетком 20. века појавили су се покрети трезвених људи, а са почетком Првог светског рата 1914. године цар Николај II је увео потпуну забрану алкохола. Када су бољшевици преотели власт 1917. године они су задржали ту забрану, али само до 1923. године. Касније је совјетска држава неколико пута покретала кампање против алкохола, а највећа је организована за време Михаила Горбачова 1985-1990. Тада је продаја алкохола скраћена на 5 часова дневно, подигнуте су цене и чак су сечени виногради.

Пије се мање, али још увек много

Ако се вратимо у савремено доба можемо рећи да Руси још увек много пију, мада у последњих 5 година мање него раније. Према извештају Светске здравствене организације, 2010. године је у Русији просечна количина попијеног алкохола по глави становника износила 15,1 литар годишње, што је четврто место у свету – иза Белорусије (17,5), Молдавије (16,8) и Литваније (15,4). Према подацима које износи Федерална служба за надзор у сфери заштите права потрошача „Роспотребнадзор“, већ 2016. године је у Русији по глави становника попијено „преко 10 литара чистог алкохола“ (тачна бројка се не наводи, али је мања од 15 литара – „Руска реч“).

„Судећи по бројкама, Руси сада мање пију“, истакао је вински критичар Антон Обрешчиков крајем 2016. године у чланку објављеном у часопису Afisha. Он пише да је у периоду јануар-август 2016. продато 10,6% алкохолних пића мање него у истом периоду 2014. године. 42% промета отпада на вотку и коњак, 44-45% на пиво, 12-13% на вино. И главно је да је драстично смањена продаја вотке. За осам месеци 2016. вотка је у минусу од 13,4%. Критичар такође скреће пажњу на то да вотка није много популарна код младих до 25 година. Занимљиво је такође то да је све већи интерес за руским јефтиним винима. „Ипак, трговина вином се не развија, јер чим домаће вино доспе у руке дистрибутера, цена скаче, а државна подршка малих предузетника никако не прераста у озбиљан програм“, каже Обрешчиков.

„Роспотребнадзор“ се слаже са том констатацијом и наводи да је „потрошња алкохола мања у односу на 2009. годину“. Са друге стране, ова служба подсећа на упозорење Светске здравствене организације: конзумирање преко 8 литара алкохола годишње по глави становника је штетно по здравље нације. То значи да се и даље треба борити против пијанства, закључују руски функционери.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.