Само за ћерке војних лица: Школа Министарства одбране затвореног типа

Ученице 6 разреда. Прва лево Стасја Старожук.

Ученице 6 разреда. Прва лево Стасја Старожук.

Олга Иванова
Једна од најнеприступачнијих руских школа прима само ћерке војних лица, али и оне морају најпре проћи кроз строги одабир, укључујући и психолошко тестирање. Највеће шансе да упишу школу Министарства одбране имају ћерке хероја Русије и официра који су погинули у локалним конфликтима.

„Може ли се рећи да је ваша школа елитна школска установа?“

„Ако имате у виду то да наше девојке не пију, не пуше и не говоре рђаве речи, онда свакако може. Међутим, ми сматрамо да су добри манири норма које се треба придржавати. Ми смо нормална ’совјетска’ школа“.

Радница информативне службе војне школе која нас прати зове се Таисија, што је данас доста ретко име у Русији. Тако су се заиста звале учитељице совјетских школа. Наша Таисија је истовремено и срдачна и строга. Све у овој школи је у том духу: естетика и дисциплина се комбинују и међусобно допуњавају. Речи „нормална совјетска школа“ Таисија изговара са приметном носталгијом.

Оаза иза високе ограде

„Нормална совјетска школа“ заузима прилично велику територију. Налази се 5 километара северозападно од Кремља. Кад не би имала високу зидану ограду, пар портирница и забрану изласка изван круга без пратње одраслих, била би класичан школски камп (узгред, таква организација школског простора није била својствена совјетској традицији). Савремена зграда са учионицама, неколико зграда са спаваоницама, музичка школа, спортски терени, велики покривени манеж, базен и прелепи енглески парк – то је права оаза усред 12-милионског мегаполиса.

Фотографија: Олга Иванова
Фотографија: Олга Иванова
 
1/2
 

Женска школа Министарства одбране има статус средње војне школе, али се пре може рећи да она наставља традицију женских школских установа које су постојале још у царској Русији, а укинуте су после 1917. године. У сваком случају, школа је у потпуној хармонији са задатком који је царица Катарина Велика у 18. веку дала Императорском васпитном друштву девојака племенитог порекла, а који гласи: „дати држави образоване жене, добре мајке и корисне чланове породице и друштва“.

Срећна околност

Ученице ове школе имале су већином слично детињство: живеле су на крају света у војном насељу, школовале се у гарнизону и имале су неизвесну будућност. А онда је уследио неочекивани преокрет: у вестима су случајно виделе репортажу, или је тата дошао с посла и још на вратима рекао да има понуду која се не одбија.

Каћа Филатова је одрасла девојка, има шеснаест година. Видела је како прилазим прозору и узалудно покушавам да нађем домет. Одмах је извадила мобилни.

„Треба ли вам вај-фај? Можете искористити мој“.

Каћа иде у 10. разред. Још само годину дана и биће потпуно слободна. „Уписаћу новинарство“, рече ми и брзо ме одмери од главе до пете као да још једном жели да провери колико је њена одлука исправна. У војној школи се управо у 10. разреду бира професија. Стојимо у ходнику на спрату школске зграде поред огромног портрета руског императора Александра II.

„Ово је мало већа доза ’царизма’ за једну ’совјетску’ школу“, рекох Таисији. Она ме прекорно погледа.

„Овде је природни смер: биологија, физика и хемија“, упаде у реч Каћа да помогне Таисији. „А ми смо друштвени смер, ми смо на другом спрату“.

Час физике.\nФотографија: Олга Иванова<p>Час физике.</p>\n
Фотографија: Олга Иванова
 
1/2
 

Каћа је рођена на Колском полуострву у градићу Олењегорску изнад Поларног круга, 1.800 км северно од Москве. Поред војне јединице тамо се налази рудник гвожђа. Људи са севера немају много избора у животу. Руска влада је 2014. године уврстила Олењегорск у списак такозваних „моноградова“, где живот свих становника у потпуности зависи од успеха јединог предузећа, и како се наводи у одлуци владе, „постоји опасност од погоршања социјално-економског положаја“. Због тога је Каћу много обрадовала вест да је Министарство одбране у Москви отворило школу за ћерке војних лица.

Седам година као један дан

У школу се о државном трошку примају женска деца која су завршила основну школу. То је у Русији узраст од 10-11 година. Веома је велика конкуренција за упис. Таисија не жели да каже колико се девојака пријави сваке године (та бројка није за јавност), али када ја поменух да су ученице говориле о томе како за једно место конкурише 20 девојака, она климну главом: то личи на истину. Формално гледано, девојчице прелазе у пети разред по програму средње школе, али то је у ствари специјална школа. Разлика је у томе што се овде „дубље“ проучавају сви предмети, а не само неки од њих (тј. не првенствено језици или математика, физика или биологија), и тако све до 10. разреда када се већ може бирати професија.

Фотографија: Олга Иванова
Фотографија: Олга Иванова
Фотографија: Олга Иванова
 
1/3
 

Ученице су потпуно заузете свакога дана у току седам година (изузев распуста). Дан почиње у 7 сати ујутро фискултуром. После обавезне наставе у којој се уче и два страна језика, свирање на клавиру, пливање и уметничко клизање, следи блок факултативне наставе: трећи страни језик, настава музике, сликарства, скулптуре, плеса (посебно је популаран ирски плес), пробе у позоришном студију, роботичка секција, снимање материјала за сопствени ТВ канал, и наравно, спорт – много спорта. У ходницима школе можете срести омладинску сумо шампионку Европе Настју Никитину из 11-Б разреда, а у манежу се можете сударити са победницом сверуске ђачке олимпијаде из физике. Неке од тих девојака су подједнако успешне у потпуно различитим дисциплинама.

Фотографија: Олга Иванова
Фотографија: Олга Иванова
Фотографија: Олга Иванова
 
1/3
 

У осам сати увече девојке се враћају „кући“, тј. у двокреветне собе ђачког дома. Пре спавања добијају пола сата слободног времена.

Фотографија: Олга Иванова
Фотографија: Олга Иванова
Фотографија: Олга Иванова
 
1/3
 

Цена слободе

Једном месечно ученице излазе у град у пратњи чланова породице или овлашћених лица (као у армији). Једном у три месеца је Имендан, тј. дан када прослављају сви они којима је у том периоду био рођендан. На Имендан се у школи организује дискотека и то се чека као највећи празник. То је редак случај када ученицама у госте долазе младићи – ученици средњих војних школа, војно-музичког училишта и училишта Министарства за ванредне ситуације.

„То је једини дан када можемо да се нашминкамо“, каже Каћа Филатова.

Маша Саматкина - ученица шестог разреда.&nbsp;\nФотографија: Олга Иванова<p>Маша Саматкина - ученица шестог разреда.&nbsp;</p>\n
Фотографија: Олга Иванова
 
1/2
 

Девојчице од 5 до 9 разреда имају још мање „грађанских“ слобода. Ученицама старијих разреда је дозвољено да стално носе мобилни телефон, док млађе добијају ту играчку само увече на један сат. Цео тај сат оне троше на разговор са родитељима.

„Јесте ли већ видели нашег петла?“, пита ме, а у ствари захтева одговор дивна девојчица са великим сивим очима и модерним „жито-плетеницама“. „Испилиле су га наше девојчице на часу биологије“.

„Како испилиле?“

„Па просто: из јајета!“

Каћа Филатова из 10 &bdquo;А&ldquo; и тај петао.\nФотографија: Олга Иванова<p>Каћа Филатова из 10 &bdquo;А&ldquo; и тај петао.</p>\n
 
1/1
 

Стасја Старожук је шести разред. Војно лице у њеној породици је мама. Она је телефониста вода везе у севернокавкаском граду Невиномиску, који се налази 1.500 км јужно од руске престонице. Девојчица је уписала ову школу пре годину и по дана.

Стасја и неколико њених другарица из разреда су обукле исте светло-плаве перјане јакне и организовале нам „екскурзију“ кроз школу. Тамо негде, у дубини енглеског парка живи петао кога су другарице „испилиле“ на часу биологије. Таисија, наравно, иде са нама – она води рачуна и о деци, али и о гостима. Ми немамо ништа против: јасно је да Министарство одбране мора имати и војне тајне.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.