Да ли се ствара ново Османско царство и како ће Русија реаговати?

Реџеп Тајип Ердоган и Емина Ердоган.

Реџеп Тајип Ердоган и Емина Ердоган.

Reuters
У Турској је 16. априла одржан референдум о амандманима на устав. За амандмане је гласало 51,4% турских грађана, што значи да ће доћи до кардиналних прмена у начину управљања земљом: Турска више неће бити парламентарна република као до сада, председничка овлашћења се знатно проширују, а функција премијера ће бити укинута. Чланак је објављен 27. априла у нашем штампаном издању „Р Магазин“ који излази као додатак „Недељника“.

Онај део турског друштва који је гласао за амандмане доживљава прелазак на председнички облик управљања државом као логичан ток у развоју земље. Они сматрају да Турска може бити јака само ако има јаког председника. Други део турског друштва, који је гласао против амандмана (48,6%), сматра да Турска на овај начин скреће са европског пута у своме развоју и да ће прелазак на председнички облик управљања, на шира председничка овлашћења и ауторитарни режим проузроковати нове репресије против опозиције.

Реакција Русије

Русија је пажљиво пратила турски референдум. Готово сви листови, онлајн-издања и ТВ канали су посветили одређену пажњу овом догађају. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је први званичник који је прокоментарисао резултат референдума. Одговарајући на питања новинара Песков је изјавио да Русија доживљава турски референдум искључиво као унутрашњу ствар Турске. „Ми сматрамо да треба поштовати вољу турског народа“, рекао је Песков.

Председник Русије Владимир Путин је 18. априла увече честитао турском колеги „успешно одржавање референдума о уношењу измена у устав Турске“, каже се у саопштењу на сајту Кремља.

Ердоганове присталице након референдума. Илустрација: ReutersЕрдоганове присталице након референдума. Илустрација: Reuters

Турском лидеру је честитао и шеф Либерално-демократске странке, популарни политичар Владимир Жириновски, који је по образовању турколог и често кометарише руско-турске односе. Он је Ердогану упутио телеграм са честитком у којој је изразио наду да ће се руско-турски односи постепено побољшавати. Две земље треба да граде односе у правцу „север-југ“, нагласио је Жириновски, и тако ће побољшање односа које је почело у јесен 2016. године бити настављено и у наредној деценији.

Константин Косачов, председник Комитета Савета Федерације за међународна питања, на својој страници на Фејсбуку такође је прокоментарисао резултат референдума. По његовом мишљењу, „Ердоган тежи да појача личну власт и по свему судећи је одустао од евроинтеграције“. Косачов није написао ништа о евентуалним последицама које би овај референдум могао имати по руско-турске односе.

Несугласице у билатералним односима

У односима између Москве и Анкаре постоји низ несугласица везаних за политичка питања. То је и криза у Сирији, где и поред сарадње двеју страна у оквиру мировног процеса решавања кризе у Астани и сталног контакта спољнополитичких и војних ресора ипак постоје несугласице по питању сиријских Курда и Асадове власти. Турска је против било каквог учешћа Курда у преговорима везаним за решавање кризе у Сирији. Русија, напротив, подржава Курде и инсистира на њиховом учешћу у преговарачком процесу. Што се тиче Асада, до недавног напада хемијским оружјем у провинцији Идлиб Анкара се придржавала ублажене реторике везане за Асада и није инсистирала на његовом хитном одласку са власти. Међутим, после инцидента у Идлибу Турска поново говори о потреби да Асад оде.

Политичке несугласице утичу на економске односе двеју земаља. Москва још увек није укинула део санкција које је увела Анкари када је Турска оборила руски авион у новембру 2015. године. Под забраном су турски краставци и парадајз, а за грађане Турске и даље важи једнострани визни режим. Са друге стране, Турска је од 15. марта увела високу царину за руске пољопривредне производе – пшеницу, кукуруз, сунцокретово уље и уљане погаче (нуспроизводе у процесу цеђења уља из уљарица). Према извештају који су припремили експерти Руске академије за народу привреду и државну администрацију (РАНХиГС), Института за економску политику „Гајдар“ и Сверуске академије за спољну трговину, процењује се да Русија у 2017. години може изгубити 1,3 -1,5 милијарди долара због ограничења испоруке жита, биљног уља и других пољопривредних производа у Турску.

Протести против резултата референдума. Илустрација: ReutersПротести против резултата референдума. Илустрација: Reuters

Експерти сматрају да резултат референдума неће битније утицати на односе између Русије и Турске, док ће несугласице и даље остати актуелне. „Власт у Турској се не мења. Нова овлашћења добија тек следећи председник, а он ће бити изабран на изборима који су званично заказани за новембар 2019. године. Далеко важнији фактори су сиријска криза и брзо зближавање ставова Турске и САД према Башару Асаду. Затегнутост у руско-турским односима ће се по свему судећи развијати у одређеним амплитудама, тј. у кризним периодима ће да расте, а између њих ће се економија опорављати“, прокоментарисао је за „Руску реч“ резултат турског референдума Иљшат Сајетов, експерт за Турску и научни сарадник Центра за проучавање Блиског и Средњег истока на Институту за оријенталне студије Руске академије наука.

Леонид Слуцки, председник Комитета државне думе за међународна питања, сматра да резултат референдума у Турској неће утицати на односе са Русијом. „Односи са Турском нису једноставни, али су недвосмислено партнерски и у економској и у политичкој равни. Нема никаквог основа да се у контексту одржаног референдума сумња у њихове перспективе“, цитира Слуцког његова информативна служба.

Илустрација: ReutersИлустрација: Reuters

Како је гласала турска дијаспора у Русији?

У Русији је у гласању на референдуму о амандманима на турски устав узело учешће нешто више од 3.000 грађана Турске. Од тога су 833 гласа дата изменама устава (26%), док је 2.368 људи гласало против (74%). Тај однос гласова „за“ и „против“ се знатно разликује од резултата гласања држављана Турске који живе у Европи. За измену устава је у Холандији гласало 71%, у Белгији 75%, у Аустрији 73%, у Немачкој 63% и у Француској 65% Турака.

Ефе Танај, турски правник и политиколог који живи у Москви, сматра да је разлика у односу гласова држављана Турске у Европи и Русији везана за образовни фактор. „Бивши министар енергетике Турске такође сматра да је кључни фактор био образовање. По његовом мишљењу, мања је вероватноћа да ће образовани људи гласати за владајућу странку и уставне измене које њу подржавају. Сви велики градови Турске где живи више образованих становника гласали су против амандмана. Разлика у резултату гласања у Европи, са једне стране, и Русији и САД са друге, везана је за то што у Русији и САД живе углавном турски држављани са високим образовањем. Образовани људи схватају какав ризик у себи носи нови систем који је предложен на референдуму“.

Гласао сам „ЗА“Окан Илдиз, студент, Москва„Ја сам гласао за измене устава. Председнички облик управљања земљом значи да се власт концентрише у једном центру. Тако се отклањају стални проблеми као што су компликације приликом формирања коалиционих влада, што је својствено парламентарном систему. Све ће то бити чврста основа за снажну економију и стабилност у Турској, као што је у Русији. Референдум ће такође дати право турској омладини да узме активније учешће у политичком животу земље“.

Гласао сам „ПРОТИВ“Мехмед Ајдин, бизнисмен, Санкт Петербург (име је промењено на молбу интервјуисаног лица)„Гласао сам против измена у уставу јер сам против концентрације власти у рукама једног човека. Против сам укидања функције премијера и слабљења парламента. Резултат референдума је веома снажан ударац за турску демократију. Он показује колико је наше друштво поларизовано и подељено. Нама не треба јак председник за један део друштва. Нама треба председник који ће бити лидер читавог друштва“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.