Да ли је почео „Хладни рат 2.0“?

"Фразе и ... базе", карикатура Виктора Говоркова, 1952.

"Фразе и ... базе", карикатура Виктора Говоркова, 1952.

Getty Images
Највећа сличност између некадашњег Хладног рата и данашње ситуације у свету је у томе што акутна геополитичка заоштравања прерастају у локалне конфликте. Ако Русија и земље Запада желе успешно да реше те конфликте, мораће да се одрекну правила која су важила у Хладном рату. Чланак је објављен 27. априла у нашем штампаном издању „Р Магазин“ који излази као додатак „Недељника“.

„Реторика политичара и високих официра постаје све ратоборнија, а војне доктрине се све оштрије формулишу... Може се констатовати да су присутне све карактеристике Хладног рата“.

Последњи лидер СССР-а Михаил Горбачов је у више наврата већ упозоравао да почиње нови Хладни рат, а недавно је то поново учинио. „У одређеном тренутку фраза ’почиње Хладни рат’ почела је да звучи као фраза ’Вукови! Вукови!’ из познате дечије приче“, пише политиколог Фјодор Лукјанов о безбројним паралелама које се данас повлаче са Хладним ратом, али се уједно ограђује и каже: „Сада је, међутим, председник СССР-а ипак у праву“.

Реторика представника Русије и САД заиста је далеко мање уздржана, а лидери говоре о међусобном губитку поверења. Експерти, додуше, заиста примећују да постоје паралеле које никога не радују, али многи тврде да је садашња ситуација далеко нестабилнија него у доба Хладног рата.

Недостаје идеолошка конфронтација

Највећа сличност старог Хладног рата са ситуацијом у којој се данас налазимо састоји се у заоштравању геополитичке ситуације у свету, и у томе што напетост у различитим деловима света прераста у конфликте. То се пре свега односи на Сирију и на Украјину.

Међутим, чак и у ситуацији када између Русије и САД расте неповерење, одсуство идеолошке конфронтације спречава експерте да озбиљно говоре о почетку новог Хладног рата.

„Разлика је у томе што су тада два света била изолована један од другога, док сада ми […] у великој мери имамо исте погледе на свет“, каже за „Руску реч“ Марк Галеоти, старији сарадник Прашког института за међународне односе.

По мишљењу овог експерта, данас нема говора о почетку новог Хладног рата, и поред његових многобројних наговештаја који се преурањено могу протумачити као весници нове глобалне конфронтације.

Па ипак, то није једина разлика између данашњег периода и онога што су Руси и Американци доживели у другој половини 20. века. „Русија и САД су још увек највеће нуклеарне силе на свету, али улога војне силе је током протекле три деценије потиснута у други план“, рекао је за „Руску реч“ Борис Стремљин, професор међународних односа који се бави периодом Хладног рата.

„Укупна моћ двеју страна сада се више не може поредити, али је још важније то што у савременом систему међународних односа има много актера које већ ни САД ни Русија не могу ефикасно да дисциплинују“, каже Стремљин.

Другим речима, Русија и САД не могу ефикасно да решавају међународне проблеме у билатералном формату, без укључивања других актера који имају глобални или регионални утицај. Епоха одлука које су доношене у директним руско-америчким преговорима завршила се распадом Совјетског Савеза, а ефикасно решавање кризних ситуација данас захтева ангажовање све већег броја заинтересованих страна. По мишљењу експерата, та особеност је данас важан фактор непредвидивости и ризика који наводи људе да се и нехотице осврћу на период Хладног рата као на својеврсни оријентир.

Повратак у будућност

„Иронија ситуације је у томе што се Запад вратио коришћењу стереотипа из периода Хладног рата како би приказао Русију као опасност, али је сама концепција Хладног рата палијативни инструмент за проналажење ослонца у свету који је далеко компликованији и тежи за схватање“, изјавио је за „Руску реч“ Антон Федјашин, директор Института за руску културу и историју на Америчком универзитету у Вашингтону.

У данашњем свету, где су сви људи без изузетка у опасности од тероризма, „биполарни свет Хладног рата делује као период релативне стабилности, где је непријатељ био препознатљив и приступачан преко дипломатских канала“, каже Федјашин. „Данашњи конфликти су далеко мање ограничени у погледу потенцијала за даљу ескалацију“.

И поред агресивне реторике у доба Хладног рата, САД и СССР су се слагали када је реч о томе како треба заједнички управљати светом, сматра Борис Стремљин. „Данас је главни узрок обнављања конфликта [између САД и Русије] тај што нико не зна како се може даље управљати светом, и то изазива тензију“.

У овој ситуацији је крајње актуелно питање хоће ли данашњим лидерима на Западу и у Русији бити потребан неки еквивалент Карипске кризе за изграђивање новог система одвраћања од кризних ситуација, а можда чак и система који подразумева сарадњу, истиче Лукјанов. Међутим, док научници говоре о потреби за сарадњом, политичари, по свему судећи, и даље играју своју игру која би се могла назвати „Хладни рат 2.0“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.