Многе руске технологије у војној сфери нису доступне Америци.
Лев Федосејев/ТАССПолитика одвраћања подразумева да у случају нуклеарног напада буде нанет и узвратни ударац, што искључује могућност да једна страна победи у глобалној конфронтацији са применом атомског оружја. Амерички војни врх се строго придржава тезе да је „стварање атомског оружја допринело да после 1945. године буде искључена могућност глобалних конфликата“. Међутим, далеко пре окончања Хладног рата арсенал главних чланица „нуклеарног клуба“ толико је увећан да би у случају нуклеарног рата дошао у питање и опстанак човечанства. И поред тога, Москва, Вашингтон и Пекинг развијају и модернизују своје нуклеарне потенцијале, и то образлажу, између осталог, развојем система противракетне одбране, због којег може бити потребно више ракета за гарантовано уништавање непријатеља.
У овом тренутку Русија у извесној мери заостаје за САД по броју нуклеарних бојевих глава и ракета-носача. Са друге стране, многе руске технологије у војној сфери нису доступне Америци.
По мишљењу пензионисаног пуковника Виктора Кузњецова, управо је жеља да се постигне максимална ефикасност руске нуклеарне тријаде недавно побудила Кремљ да планира обнављање пројеката „нуклеарних возова“, тј. железничких борбених система маскираних у обичне теретне композиције. Кина и Америка немају ништа слично. За разлику од ракета које се лансирају из укопаних шахти, и чије место пре или касније постаје познато војним обавештајним службама потенцијалних непријатеља, железнички борбени систем „Баргузин“ практично је неухватљив и веома је покретан.
Илустрација: ТАСС
Поред тога, у Руској Федерацији су, када је реч о нуклеарном одвраћању, далеко актуелније ракетне подморнице него стационарни лансери на копну. Подморнице увек могу да угрозе густо насељене обале потенцијалног непријатеља где је концентрисан значајан део становништва и индустријских објеката, а минимално време долетања крстарећих и балистичких ракета практично онемогућава њихово пресретање. Са друге стране, поједина индустријска подручја континенталне Русије су, за разлику од САД, готово нерањива јер ракете лансиране са подморница тешко могу стићи до њих. Због тога је Американцима и потребно да имају базе свуда око земаља које могу бити потенцијални непријатељи, или да имају могућност масовног лансирања балистичких ракета које би искључиле пресретање и обарање већине њих.
По речима ивора „Руске речи“ у Стратешким ракетним трупама, Русија је, за разлику од САД, изабрала пут развоја нових војних технологија којима ће обезбедити ефикасно нуклеарно одвраћање. Тај пут може омогућити Москви да избегне нови круг скупе трке у наоружавању. Руски војни врх највише пажње посвећује мобилности нуклеарног оружја и развоју подводне флоте, што ће руској армији омогућити да нанесе узвратни ударац у свим околностима.
Међутим, Виктор Кузњецов сматра да највећу претњу међународној безбедности не представља увећање нуклеарног потенцијала САД и РФ само по себи, него нови приступ Беле куће овом проблему. Још је Обамина администрација разматрала стратегију „ограниченог нуклеарног рата“ и реализацију иницијатива појединих америчких „јастреба“ везаних за примену нуклеарних бојевих глава мале снаге у борбеним дејствима на Блиском истоку. Такав потез би могао изазвати ланчану реакцију.Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу