Руски држављани у америчком заточеништву

Љубов Јарошенко са портретом свог сина током конференције за штампу 2016. године у Москви.

Љубов Јарошенко са портретом свог сина током конференције за штампу 2016. године у Москви.

Артјом Геодакјан/ТАСС
Грађанин Русије Константин Јарошенко, осуђен у САД на 20 година робије, поново је привукао пажњу објављивањем опроштајног писма које је написао својој недавно преминулој мајци. Москва тврди да су америчке власти киднаповале Јарошенка и да је судски процес исполитизиран. Поред овог случаја, у САД су одржана бар још два судска процеса са великим одјеком у јавности у којима су осуђени држављани Русије и због којих је Москва оптужила Вашингтон за киднаповање људи и прогоне грађана Руске Федерације из политичких побуда.

Сви грађани Русије који су осуђени у поменутим судским процесима били су киднаповани у трећим земљама од стране америчких специјалних служби и изручени Америци. Сва тројица су осуђени на вишегодишње затворске казне.

Јарошенко и „4 тоне кокаина“

Медији су објавили дирљиво Јарошенково писмо упућено мајци која је преминула 11. маја. Он у писму жали што га заточеништво спречава да се опрости од ње и захваљује јој на подршци.

Америчке специјалне службе су киднаповале Јарошенка у Либерији 2010. године. Медији саопштавају да је у том тренутку Јарошенко мислио да се они шале. Након неколико дана је испоручен Америци, а годину дана касније амерички суд га је окривио за трговину наркотицима.

Кључни доказ против руског пилота били су разговори са Јарошенком које су снимили припадници америчке Управе за борбу против наркотика, који су му се лажно представили. У тим разговорима је, наводно, грађанин Русије пристао да из Колумбије превезе у Либерију 4 тоне кокаина. Та дрога је касније требало да стигне до Сједињених Америчких Држава.

Константин Јарошенко. Илустрација: ТАСС Константин Јарошенко. Илустрација: ТАСС

Јарошенко је покушао да инсистира на преиспитивању судске одлуке. Такође се трудио да издејствује прелазак у руски затвор на основу међународних конвенција. Међутим, његови покушаји нису уродили плодом.

Руско министарство спољних послова је у више наврата окарактерисало пресуду изречену Јарошенку као необјективну и исполитизирану. Када је 2015. године амерички суд одбио да преиспита пресуду изречену руском пилоту, представник Министарства спољних послова Русије Константин Долгов рекао је да је то „још један чин политизације овог случаја“. По речима руског дипломате, ситуација са руским пилотом је била „крајње исполитизирана“ од самог почетка, тј. од његовог „апсолутно нелегитимног киднаповања“ у афричкој земљи.

Јарошенко није признао кривицу. После пресуде се жалио да су га после киднаповања мучили у „тајном америчком затвору у Либерији“, и да му нису пружили лекарску помоћ у затвору. Јарошенко сматра да је акција против њега везана за други познати процес у САД, тј. за суђење Виктору Буту. Америчке власти су по Јарошенковим речима хтеле од њега да добију информације које компромитују Бута.

Казна без злочина

Грађанин Русије Виктор Бут, коме су амерички медији дали надимак „трговац смрћу“, ухапшен је 2008. године, две године пре Јарошенка. И њега су киднаповали агенти већ поменуте америчке Управе за борбу против наркотика. Јарошенкова мајка је тврдила да су у случају Виктора Бута дејствовали исти људи као и у случају њеног сина. Бут је 2012. године осуђен на 25 година америчког затвора.

Виктор Бут. Илустрација:  ReutersВиктор Бут. Илустрација: Reuters

Два поменута случаја имају много заједничког. Оба пута су грађани Русије киднаповани на територији трећих земаља (Бут је киднапован на Тајланду), а затим су изручени Сједињеним Америчким Државама. И Бут је, као и Јарошенко, осуђен на основу разговора које су припадници америчких специјалних служби снимили након што су инсценирали незаконити посао. У Бутовом случају су се представили као колумбијски устаници, који су наводно хтели од њега да купе преносне зенитно-ракетне системе. Ни у Јарошенковом ни у Бутовом случају није било самог прекршаја, није било испоруке кокаина и оружја. „То је као научно-фантастични филм где се људима суди због некаквих будућих прекршаја. Ја сам на суду окривљен углавном због онога што сам имао на уму! Никакве доказе нису имали. Никакав прекршај није учињен. Они су на суду имали само подметнутог агента“, изјавио је Бут у недавном интервјуу за RT.

Шира Шејндлин, која је изрекла пресуду Виктору Буту, по одласку у пензију је ту своју пресуду окарактерисала као „претерану и неадекватну“. По њеним речима, Бут је био бизнисмен који је некада трговао оружјем али је раскрстио са тим. Сам Бут је увек тврдио да се бавио авионским транспортом, а не трговином оружјем.

Као и у случају са Јарошенком, руско Министарство спољних послова критикује судски процес против Бута негирајући правичност и непристрасност америчког правосуђа. „У суштини, суд је дејствовао у складу са некаквом политичком наруџбином“, саопштено је у руском Министарству спољних послова.

Син посланика осуђен на 27 година затвора

Трећи случај који се тиче хапшења руског држављанина у иностранству и каснијег суђења у САД везан је за Романа Селезњова, сина руског посланика. Он је ухапшен на Малдивима 2014. године, а затим су га агенти америчких специјалних служби спровели на острво Гуам, одакле је упућен у Сијетл.

Амерички званичници пролазе поред штанда са фотографијама Романа Селезњова. Илустрација: APАмерички званичници пролазе поред штанда са фотографијама Романа Селезњова. Илустрација: AP

У априлу ове године Селезњов је пресудом поротника осуђен на 27 година робије. Амерички суд га је прогласио кривим за крађу података са банковних картица и нанету штету у вредности од 170 милиона долара. Селезњов је призно своју кривицу после одлуке поротника и пре изрицања коначне пресуде, замоливши опроштај за учињено дело.

Селезњовљев адвокат је изјавио да за сајбер-криминал раније никада није изрицана тако строга пресуда. Сам Селезњов је одлуку суда доживео као смртну пресуду, с обзиром на здравствене проблеме које има. Наиме, он је 2011. године озбиљно повређен у терористичком нападу у Маракешу.

Министарство спољних послова Русије окарактерисало је Селезњовљево хапшење као нелегитимну отмицу. Његов отац, посланик Државне думе, уверен је да је пресуда мотивисана политичким побудама.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.