Анкета: Мање од 50 посто Руса очекује нуклеарни рат

Getty Images
За Русе који су прошли кроз Хладни рат мисао о сукобу између земаља које поседују нуклеарно оружје није необична, али истраживање јавног мњења открива да већина Руса не очекује да ће се нуклеарни рат догодити.

Мање од половине Руса који су недавно учествовали у анкети коју је спровео Сверуски центар за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ) верује да ће у блиској будућности избити нуклеарни рат.

41 посто испитаника нема ништа против тога да се државама дозволи да слободно развијају нуклеарно оружје и да им се не намећу никакве рестриктивне мере.

Истовремено, 38 посто испитаника сматра да би земље које развијају нуклеарно оружје морале да буду изолиране од светске заједнице како би се спречила трка у наоружању.

У телефонској анкети за истраживање ВЦИОМ-а, спроведеној 10. и 11. маја 2017. године, учествовало је 1200 испитаника.

Позитиван тренд

Резултати таквих истраживања пре три године били су приметно другачији. Истраживање Фонда за јавно мњење у јулу 2014, усред кризе у Украјини и трвења између Русије и НАТО-а, показало је да 64 посто Руса верује да се свет суочава с претњом нуклеарног рата.

Више од половине испитаника је навело да највећа претња од коришћења нуклеарног оружја долази из САД (52 посто), док је Северну Кореју навело само њих 12 посто.

Истраживање истог фонда крајем 2016. је показало да четвртина Руса не верује у могућност коришћења нуклеарног оружја у случају рата између Русије и НАТО-а.

78 посто Руса је рекло да не верује да би Русија прва „притисла црвено дугме“ у случају рата против НАТО држава.

Опасност од нуклеарног разарања

Русима је близак концепт нуклеарне сигурности. Током Хладног рата свет је био на рубу могућег нуклеарног сукоба, а Совјетски Савез био је кључни играч.

Кубанска ракетна криза 1961. је кулминација сукоба између суперсила. Нуклеарни рат је тада избегнут захваљујући заједничким напорима руководства двеју земаља и чињенице да су Никита Хрушчов и Џон Ф. Кенеди били спремни за дијалог.

Крај Хладног рата, који је уследио након распада Совјетског Савеза 1991. године, није уклонио могућност нуклеарног сукоба.

Мало погоршање односа 1990-их година омогућило је снажан сукоб између Русије и НАТО-а 2000-их, који је достигао врхунац у украјинској кризи.

Данас Сједињене Државе и Русија имају највеће арсенале нуклеарног оружја, односно око 8000 и 7300 нуклеарних бојевих глава.

Поред нуклеарног сукоба са Западом, Руси имају све разлоге да буду опрезни и у вези потенцијалног нуклеарног сукоба између Пакистана и Индије.

Према анкети ВЦИОМ-а, већина Руса не сматра да Пакистан и Индија могу бити права претња по своју земљу. Али, без обзира на то што обе земље имају релативно мали број нуклеарних бојевих глава (око 100 по земљи), последице нуклераног сукоба између њих би се осетиле у целом свету.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“