Катар против Саудијске Арабије: Како ће реаговати Русија?

Катар је директно оптужен за пружање подршке тероризму.

Катар је директно оптужен за пружање подршке тероризму.

Reuters
Петог јуна је шест држава изненада прекинуло односе са Катаром. У питању је покушај да се ова земља изолује од арапског света. Руски експерти сматрају да Русија не треба да стане ни на једну страну у овом конфликту, јер Москва има прилично сложене односе како са Катаром, тако и са његовим противницима.

Петог јуна је цео свет обратио пажњу на Катар, малу арапску државу на обали Персијског залива (површина 11.586 километара квадратних, 2,4 милиона становника). Тада су Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, Египат, Јемен и Малдиви, као и привремена влада Либије, прекинули све односе са Дохом.

Катар је директно оптужен за пружање подршке тероризму („Исламској држави”, Ал Каиди и „Муслиманској браћи”) и за дестабилизацију блискоисточног региона. Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Бахреин су свим држављанима Катара дали две недеље да напусте земљу. Министарство спољних послова Катара је саопштило да „жали” због потеза држава које су прекинуле односе.

Ирански фактор

Напад на мали, али богати Катар (треће место у свету по резервама природног гаса) повезан је са заоштравањем конфронтације између Саудијске Арабије и Ирана, сматра арабиста Григориј Косач, професор Катедре за савремени Исток Руског државног универзитета хуманистичких наука (РГГУ). Саудијци сматрају да је Техеран највеће зло на Блиском истоку и теже да створе савез арапских земаља који би се супротставио иранској претњи.

Експерт истиче да је Катар у тој ситуацији водио независну политику, и због тога је сада „на тапету”. „Саудијска престоница је осудила недавне изјаве емира Тамима, владара Катара, да је Иран важна регионална сила и да треба узимати у обзир његову улогу”, рекао је Григориј Косач за „Руску реч”.

Званична Доха је касније саопштила да се ради о дезинформацији, али то није умањило гнев Саудијаца, утолико пре што Катар заиста сарађује са Ираном, како истиче Антон Мардасов, руководилац одељења за истраживања блискоисточних конфликата Института за иновациони развој. Сарађује, између осталог и у Сирији, где се две земље договарају о размени заробљеника између шиита и сунита.

Одређену улогу је одиграла и посета Доналда Трампа Ријаду 24. маја, када је председник САД у потпуности подржао Саудијску Арабију, изјавивши да Иран представља највећу опасност по Блиски исток. „Та посета је свакако осоколила саудијску елиту и улила јој нове наде”, објашњава Косач. Због тога су убрзо после посете Саудијци одлучили да казне непокорни емират.

Емир Тамим, владар Катара. Илустрација:  ReutersЕмир Тамим, владар Катара. Илустрација: Reuters

Проблематични односи са Москвом

Односи Москве са Дохом нису нимало једноставни. У Дохи су агенти руских специјалних служби 2004. године убили Зелимхана Јандарбијева, једног од лидера чеченских сепаратиста који се скривао у Катару. Власти Катара су тада осудиле два руска специјална агента на доживотну робију, али је после дугих преговора Русија успела да издејствује њихово ослобађање и повратак кући.

У новембру 2011. године избио је нови скандал, када су цариници на аеродрому Дохе испребијали руског амбасадора Владимира Титоренка. Медији су тај случај повезивали са конфронтацијом Русије и Катара у Сирији, где Москва подржава легитимну власт, а Доха опозицију. После овог догађаја Русија је спустила дипломатске односе са Катаром на нижи ниво.

Поред разилажења око Сирије Русија и Катар су конкуренција и на тржишту природног гаса. Постоји претпоставка да је рат у Сирији избио зато што је Асад као савезник Русије блокирао идеју о изградњи гасовода који би преко Сирије спајао Катар и Европу.

Већина експерата, међутим, не подржава ту теорију. Један од њих је Михаил Крутихин, стручњак за тржиште нафте и гаса. У чланку објављеном у часопису Forbes он објашњава да се економски гледано Катару не исплати да гради цевовод у Европу преко Сирије. „Сви пројекти везани за доставу катарског гаса у Европу копненим путем скупљи су од испоруке течног гаса по мору”, пише Крутихин.

Доха. Илустрација: ReutersДоха. Илустрација: Reuters

Не подржавати никога

Колико год да су сложени односи између Москве и Дохе, ни Саудијска Арабија као главни противник Катара није ништа боља према Русији. „Русија и иначе има сложене односе са заливским земљама”, каже Антон Мардасов. „Ми сада покушавамо да побољшамо те односе”. У таквим околностима, сматра он, нема сврхе да Русија стаје на било чију страну у конфликту који се ње не тиче.

Григориј Косач износи исти став. По његовом мишљењу, за Москву је у овом конфликту најважније да он не изазове озбиљне осцилације на тржишту фосилног горива, а према свему осталом је она равнодушна. „Русија неће имати никакве користи ако подржи једну од завађених страна”, изјавио је Косач за „Руску реч”. „По мом мишљењу, најразумније је бити потпуно неутралан, уз званичну реторику у смислу ’људи, није лепо што се свађате’”.

И Русија заиста засада управо тако поступа. Портпарол председника РФ Дмитриј Песков је изјавио да Русија не намерава да се меша у унутрашње послове заливских земаља и изразио наду да ће се ситуација решити мирним путем. Он није желео да прокоментарише оптужбе упућене Катару за пружање подршке тероризму.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.