Путин у филму Оливера Стоуна: Шта смо сазнали из првог дела?

Владимир Путин и Оливер Стоун.

Владимир Путин и Оливер Стоун.

SHOWTIME/YouTube
У првом делу филма председник Русије испричао је америчком редитељу како је одрастао у послератном СССР-у, о чему је размишљао када се спремао да замени Бориса Јељцина и зашто су односи Русије и САД толико сложени.

„Ми импровизујемо. Овде нема правила”, каже Оливер Стоун у првим сценама филма „Интервјуи са Путином” („The Putin Interviews”), одмах после титлова са матрјошкама и српом и чекићем. Филм у коме познати амерички редитељ, аутор више од 25 документарних и играних филмова, разговара са руским председником о политици и животу сниман је дуже од годину дана – од децембра 2015. до фебруара 2017. године, тако да су Оливер Стоун и Владимир Путин имали времена да поразговарају на многе теме.

Први део четворочасовног филма је приказан 12. јуна на америчком ТВ каналу Showtime. Укратко наводимо најзанимљивије детаље. Шта смо ново сазнали о руском лидеру?

Џудо и КГБ

Филм почиње разговором о Путиновој младости. Путин је био син механичара и учесника Великог отаџбинског рата, али, како сам признаје, није био послушно дете. Одрастао је на улици. На њега су веома снажно утицали тренинзи џудоа: „Захваљујући томе је мој живот почео да се мења набоље”. Ова борилачка вештина га је научила да буде флексибилан и спреман да направи неки уступак ради коначне победе.

Путин је испричао Стоуну како је још у младости желео да ради у КГБ-у и како је уписао Правни факултет на Лењинградском универзитету управо да би био примљен у обавештајну службу.

Распад СССР-а и сурове деведесете

Путин је детаљно објаснио Стоуну своју чувену изјаву да је распад СССР-а највећа геополитичка катастрофа 20. века. Совјетски систем јесте лоше функционисао, каже руски председник, и промене су биле неопходне, али су грешке у реформама имале ужасне последице. „Разорен је систем социјалне заштите, потпуно су заустављени читави сектори економије, фактички је уништен систем здравства”, набраја Путин. Поред тога, по његовим речима, 25 милиона Руса се неочекивано нашло у иностранству, а земља је била на ивици грађанског рата.

Путин је дошао у Москву 1996. године (почетком 1990-их је био помоћник градоначелника Санкт Петербурга), а неколико месеци касније постављен је на чело Федералне службе безбедности (ФСБ), да би га 1999. године Борис Јељцин (први председник Русије) изабрао за премијера и „наследника”. „Ја не знам зашто је Јељцин изабрао мене”, каже Путин, и додаје да није одмах прихватио функцију премијера, а када је прихватио дуго није био сигуран да се Јељцин можда неће предомислити. Путин каже да се највише бринуо за своју децу и размишљао „где да их сакрије” ако нешто крене наопако и ако му живот буде у опасности.

О Јељцину Путин говори са поштовањем, и прича како се Борис Николајевич никада није плашио да преузме одговорност, што је била једна од његових добрих особина. Стоун је убацио потпитање о проблемима првог председника са алкохолом. Путин је на то одговорио: „Да се не лажемо, било је и тога”.

Неповерење према САД и НАТО-у

Током једне од последњих посета председника САД Била Клинтона Русији на самом почетку Путиновог мандата нови руски председник је у полушали рекао да би Русија можда могла да уђе у НАТО. „Клинтон је одговорио: ’Може, ја немам ништа против’, а цела америчка делегација се унервозила”, прича Путин. Он је уверен да САД диктирају НАТО-у своју вољу и зато не би допустиле да Русија као држава са независним ставовима уђе у алијансу.

У разговору са Стоуном Путин је поновио оно што је већ много пута рекао: несугласице између Русије и Запада су, по његовом мишљењу, условљене тиме што Америка као водећа земља западног света не жели да развија дијалог са Русијом. Путин је уверен да САД доживљавају себе као једину велику светску силу, а последица је империјалистички начин размишљања и агресивна спољна политика. „То ствара сметње и проблеме”, сматра руски државник.

Према Путиновом мишљењу, рат у Чеченији је упечатљив пример ситуације у којој су САД упркос сопственој реторици дејствовале против Русије. Руски председник сматра да су тада одређени кругови у Вашингтону подржавали чеченске сепаратисте, и то не само политички, него и финансијски. Путин каже да има доказе те подршке и да их је својевремено предочио председнику Џорџу Бушу Млађем.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“