Председник Русије Владимир Путин је петнаести пут био на годишњој „директној линији” са народом, тј. одговарао је на питања грађана из целе Русије. За четири часа је размотрио многе теме, а међу њима и Сирију, Украјину, САД, путеве на Бајкалу, будућност фабрика, индустријализацију Арктика, корупцију, односе са опозицијом, економију и „руски траг” на америчким изборима.
Председник је поново наступио у улози човека који, рекло би се, једини стварно решава проблеме, и то проблеме свих врста: од међународних односа до угљене прашине, од депоније близу Москве до пукотина у зидовима. Како је истакао Павел Саљин, директор Центра за политиколошка истраживања Финансијског универзитета при Влади РФ, принцип „ручног управљања” земљом и даље је доминантан. „Власт зна да становништво очекује да се обрати пажња на социјално-економска питања, на низак животни стандард, лоше путеве и обећани новац кога још увек нема. Није, међутим, речено којим мерама ћемо достићи те позитивне измене. Из ’директне линије’ се може извести закључак да постоји само један начин на који човек може побољшати свој положај: треба да сачека годину дана и да на следећој ’директној линији’ покуша да постави питање председнику”, сматра Салин.
Заиста је било много жалби на оронуле станове и безизлазну финансијску ситуацију, иако је везу са народом председник почео речима „криза је превазиђена”. Са друге стране, можда се највећа очекивања од „линије” нису састојала у томе. Постоји вероватноћа да је ово последња Путинова „директна линија”, јер ће 2018. године у Русији бити одржани председнички избори, а планови шефа државе још увек нису познати јавности.
Извор: AP
Путин није много причао о међународним проблемима, а оно што је рекао може се лако свести на један постулат: „Ако желите да се дружимо, ми смо спремни. Ако не желите – не морате, ми можемо да сачекамо”. То је прагматичан приступ, сматра политички технолог Дмитриј Орлов, генерални директор Агенције за политичке и економске комуникације: „Ми смо заинтересовани за максимално повољне односе са свим земљама. Наравно, под одређеним условима. Међутим, када је реч о дипломатији, Русија неће трчати испред свих осталих, нити ће било коме стварати суперкомфорне услове. Ако је нашим партнерима потребно, почињемо са преговорима. Ако није, онда то значи да између осталог и ситуација са санкцијама може бити конзервирана на неодређено време. Путин је добро рекао да санкције не представљају опасност по националне интересе”.
Тачно је да у Америци постоји русофобија, и да тим поводом америчке медије обузима хистерија, али све је то резултат политичке борбе, сматра Кремљ. „Према томе, да није било Крима измислили би нешто друго за одвраћање Русије”, рекао је Путин.
Додуше, ту шеф Руске Федерације није рекао ништа ново, само је поновио став који је раније у више наврата изнео. Европи je пожелео срећу у односима са украјинским „регрутима”, а по питању Сирије је био доследан, рекавши да је циљ оружаних снага РФ решавање конфликта у региону, одакле Русија засада не намерава да оде, него ће се само преместити у своје базе у Сирији уколико сиријска армија ојача.
Извор: AP
На жалбе грађана председник је више пута одговорио да је „Федерација (Руска) издвојила новац”, само је питање где је тај новац завршио. Зато је он предложио да се питање постави губернаторима или јавном тужилаштву. Неко је подсетио председника на његове речи „своје људе не остављамо на цедилу” и питао га да ли се то односи и на функционере корупционаше. „Ја њих не третирам као своје људе”, одговорио је Путин.
У питању да ли је Путин спреман да разговара са опозицијом одразила се тема масовних митинга против корупције који су пре неки дан окончани привођењем демонстраната због кршења закона и покретањем против њих кривичних и прекршајних поступака. „Спреман сам да разговарам са свима којима је заиста циљ побољшање животног стандарда грађана и решавање проблема, а не коришћење садашњих потешкоћа ради политичке каријере и сопствене саморекламе, тј. ради стицања користи захваљујући тим потешкоћама”, рекао је шеф Руске Федерације.
Општи утисак после „директне линије” је да се Русија данас налази у стању политичке турбуленције, мисли Орлов. Он сматра да је председник могао дејствовати у два правца када је реч о протестима: могао је детаљно да коментарише истакнуте захтеве и да одговара на њих, или да покаже како приоритет има већина становништва са својим стварним проблемима, а не учесници протеста. Председник је изабрао другу варијанту, што по Орловљевом мишљењу делује прилично „упадљиво и умесно у контексту тих турбуленција”.
Током „директне линије” није постало јасно намерава ли Путин да се кандидује за други мандат, или већ има наследника. Он је сам прочитао из својих бележака питање: „Кога планирате да оставите после свог мандата?”, а затим је одговорио: „Прво, ја још увек радим. Друго, о томе треба да одлучују сами бирачи. Ја ћу рећи која варијанта је по мени најбоља, нећу то скривати, али само бирачи могу донети одлуку”.
Уосталом, ништа друго није ни требало очекивати пре јесени, сматра Саљин, јер је Путин јасно ставио до знања да је засада рано за почетак кампање. „Али он је очигледно формулисао највећи изазов који стоји пред новим председником”, каже Орлов. Дословце је то овако речено: „Обезбедити раст прихода и ослободити се сиромаштва и барака”.
Истина, појединци су у Путиновим одговорима ипак видели сигнале да се он спрема за нови мандат.
Владимир Путин ретко прича о својој породици, али је овога пута рекао да је недавно добио унука. У листу „Коммерсант” је већ изнета претпоставка да тема „деда Путин” може освежити имиџ руског председника уочи избора 2018. године. „Ако се тема ’деде Путина’ добро презентује, она му може обезбедити нове симпатије бирачког тела”, сматра поменути лист.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
