Русија нема шта да супротстави америчком „инструменту геноцида“ у Сирији

HIMARIS на војним вежбама на Филипинима 2016.

HIMARIS на војним вежбама на Филипинима 2016.

Getty Images
Системи HIMARS (High Mobility Artillery Rocket Systems), које су Сједињене Државе разместиле у сиријском граду Ал-Танфу, прете сиријској војсци. Русија их не може неутралисати без драматичне ескалације сукоба. Размештање ракета, међутим, не утиче на динамику офанзиве на Раку коју спроводе снаге које се боре против „Исламске државе“, а којима подршку пружају и САД и Русија.

Једини начин на који би Русија могла да неутралише америчке системе HIMARS је да их „све уништи још док се припремају за лансирање“, рекао је руски војни стручњак Дмитриј Литовкин за „Руску реч“.

Технички гледано, други начин и не постоји. „Ракете овог система су ненавођене: ако буду лансиране, стићи ће на своје одредиште“, рекао је Литовкин. „Нема смисла покушавати оборити ове ракете противракетним одбрамбеним системима, јер ракете HIMARS су у поређењу са њима веома јефтине“, рекао је стручњак.

Међутим, не изгледа као да војска окупљена у јужном делу Сирије поткопава интересе Русије у Раки, кључном граду америчке и руске војне кампање у земљи.

„Инструмент геноцида“

Систем HIMARS може да досегне циљ удаљен на највише 300 километара, што Раку и околно подручје оставља ван његовог домета. Дакле, главни циљ САД-а је успостављање једнострано проглашене „зоне деескалације“ на том подручју како би спречио Иран да опремљује сиријску војску.

„Размештањем система HIMARS САД шаљу јасан сигнал Москви и Дамаску да неће дозволити да сиријско-ирачко-јорданску границу контролишу провладине сиријске и иранске снаге“, рекао је за „Руску реч“ Алексеј Хлебњиков, стручњак за Блиски исток Руског савета за међународне послове. Он каже да је мало вероватно да размештање ових ракетних система има икакве везе са планираном офанзивом на Раку.

„САД покушавају да спрече провладине сиријске снаге да заузму стратешки град Ал-Танф и пут који повезује Дамаск, Багдад и Техеран. Иначе би Иран директно могао слати оружје и друге залихе сиријској војсци. Зато су Сједињене Државе одлучиле да овде успоставе сопствену 'зону деескалације'“, сматра Хлебњиков.

Иако се чини да HIMARS не утиче на подручје у близини стратешког града Рака који је под опсадом милитаната „Исламске државе“, америчке ракете критично ограничавају могућности сиријске војске пошто блокирају јужни део земље.

„HIMARS може да спали хектаре и хектаре земље. Не само да може да уништи живу силу противника, већ може и да посеје широко подручје противпешадијским и противтенковским минама. То је јефтин и ефикасан 'инструмент тоталног геноцида'“, рекао је Литовкин.

Офанзива на Раку

Ипак, упркос очитом неслагању између Москве и Вашингтона око тога како би се овај рат требао водити, стручњаци не искључују могућност сарадње између снага које ослобађају Раку од милитаната „Исламске државе“.

Постоји могућност да ће „сиријска војска и снаге Сиријске демократске снаге поделити зоне одговорности и свака са своје стране ослободити Раку од Исламске државе“, рекао је Хлебњиков, наглашавајући како ће то „сигурно смањити број жртава током офанзиве“ и пружити „добар пример за будуће операције против Исламске државе“.

Међутим, не може се искључити сценарио по којем би се владина сиријска војска и Сиријска демократска војска такмичиле за утицај у Раки када град напокон буде ослобођен.

„Улога Русије и САД је овде кључна. Ако се Москва и Вашингтон договоре о координацији током офанзиве на Раку, то ће се пренети и на однос између сиријске војске и Сиријских демократских снага. Ако то не учине, ескалација између снага које подржавају Русија и САД постаће вероватнија“, рекао је Хлебњиков.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.