Најпознатије мисије чувеног генерала КГБ-а Јурија Дроздова

Јуриј Дроздов.

Јуриј Дроздов.

Спољна обавештајна служба РФ.
Легендарни генерал КГБ-а, којег су увелико ценили и савезници и супарници СССР-а, учествовао је у неким од најважнијих совјетских мисија у иностранству и надгледао је велику мрежу шпијуна широм света.

Генерал Јуриј Дроздов, мајсторски шпијун који је био задужен за велику мрежу агената КГБ-а у иностранству током хладног рата, умро је у Москви 21. јуна. Имао је 91 годину.

Дроздов, од којег су страховали и истовремено га јако поштовали и московски савезници и супарници, имао је каријеру дугу готово четири деценије.

Након што је завршио Војни институт страних језика 1956. године, придружио се обавештајној служби. Његов први задатак био је у Источној Немачкој, где је учествовао у неколико важних мисија, блиско сарађивао са тајном полицијом Штази.

У КГБ-у је Дроздов био одговоран за оперативни рад са такозваном јединицом „илегалаца“, која се састојала од шпијуна који су живели и радили у иностранству под лажним именима и биографијама.

То се сматрало једним од најзахтевнијих и најважнијих задатака спољне обавјештајне службе КГБ-а.

Размена Абел - Пауерс

Најпознатија мисија Дроздова била је размена совјетског обавештајца Рудолфа Абела за америчког пилота Френсиса Гарија Пауерса.

Рудолф Абел (право име Вилијам Аугуст Фишер) је радио као шпијун за Москву у САД-у од 1948. године, а ухапшен је 1957. године.

Одбио је сарадњу са америчким властима и осуђен је на 30 година затвора. СССР је активно покушавао да га ослободи.

Абел се из затвора дописивао са тајним сарадницима совјетске обавештајне службе. Најважнији од њих је био његов „рођак“ Јуриј Дроздов.

Москва и Вашингтон су коначно одлучили да ће Абела заменити за Пауерса, који је заробљен 1960. године, док је летео над совјетском територијом у шпијунском авиону U-2 који су срушиле совјетске противваздушне снаге.

Размена је одржана 1962. године на Глиникском мосту, још познатом као „Мосту шпијуна“, на граници између Источне и Западне Немачке.

Операција Олуја-333

1979. године су совјетске власти одлучиле да уклоне авганистанског председника Хафизулаха Амина, због његове повезаности са САД. 

Операција је поверена КГБ-у и специјалним јединицама совјетске војске. Дроздов је одиграо велику улогу у нападу на Аминов дворац.

Напад је изведен 27. децембра 1979. Оперативци СССР су заробили председника Амина, већи део чувара дворца је убијено, око 150 је заробљено. Истог дана је објављено да је Амин умро. Касније се Дроздов у својим мемоарима присетио шта му је совјетски вођа Јуриј Андропов рекао у телефонском разговору непосредно пре операције: „Ми ово не желимо, али морамо.“

Убрзо након овог је избио десетогодишњи авганистанско-совјетски рат.

Рођење КГБ-овог Спецназа

Инспирисан успешним нападом на Аминов дворац, Андропов је затражио да се оснује елитна јединица специјалних снага КГБ-а. Дроздов је подржао идеју и 1981. је основана група „Вимпел“.

Специјалност ове групе су биле акције у иностранству. Била је задужена за дубоко продирање на туђу територију, тајне акције, заштиту совјетских амбасада и активацију шпијунских ћелија у случају рата.

Дроздов је постао и ментор и вођа ове нове елитне силе.

Поштовање од стране супарника

Дроздова су увелико ценили непријатељи СССР-а. Западни медији су га звали „легендарним шпијуном“, док је енглески писац и бивши шпијун Фредерик Форсит рекао да је Дроздов био један од најзначајнијих руских шпијуна.

Учествовао је у неколико специјалних операција, али већина информација о његовим мисијама је и даље поверљива. Међутим, познато је да је Дроздов био на тајним шпијунским мисијама у Кини од 1964. до 1968. и у САД од 1975. до 1979.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.