Моји познаници из Србије који живе у Москви кажу да је руска престоница град контраста. О лепотама и чарима „Трећег Рима” смо много писали. Дошло је време да кажемо нешто и о непријатним моментима.
Извор: Јевгениј Бијатов/РИА Новости
„Мене нервира што овде чак и до продавнице мора да се иде 10-15 минута”, каже Милица Савић, која већ три године живи и ради у Москви. Ја јој кажем да још има и среће, јер до посла путује мање од пола сата, што је у Москви реткост. Многи путују на посао сат времена, па и дуже. Они који су навикли на живот у граду где је све релативно близу и надомак руке морају у Москви да се навикавају на нове услове и да другачије планирају своје време.
Наташа Павичевић је први пут била у Москви 2008. године, а сада овде живи већ две године. И она каже да величина Москве представља сметњу у њеном свакодневном животу.
„Живјела сам раније у градовима попут Њујорка и Лондона и нигдје се не губи толико времена у превозу као у Москви. А поготову је то узнемирујуће ако долазиш из Србије или Црне Горе гдје си сматрао да је пола сата много. А у Москви само 15 минута треба да издвојим док пређем улицу...”, каже Наташа. „Са друге стране су те раздаљине фасцинантне, јер тек онда схваташ колики је то град и колико је све велико. Захваљујући томе схваташ колико је Русија велика”.
У Русији људи често нешто чекају у редовима. Извор: Алексеј Даничев/РИА Новости
У Москви (па и у целој Русији) много времена се троши и на некакво чекање и стајање у редовима. Сви грађани Русије су навикли да за било какву потврду морају славладати читав „полигон са административним препрекама” (додуше, у последње време се у Москви примећују позитивне промене у тој сфери).
„У Русији се стално нешто чека: или чекаш у продавници, или у банци, или чекаш некога да дође са паузе... И то је све у реду. Нико се не буни и сви мирно чекају”, каже Наташа Павичевић. „Код нас је то другачије: чекаш 15 минута и жалићеш се читав дан свима колико си се измучио, а да не причамо колико ћеш се тек жалити ономе кога си чекао. Ми се одмах бунимо и не можемо да чекамо јер сматрамо да је то губљење времена. Ваљда су Руси стрпљивији од Балканаца”.
Поред тога, Наташа истиче да је непоштовање реда једна од најиритантнијих ствари. „Сви хоће први да буду и без пардона иду преко реда и прескачу људе који су до тада, рецимо, пола сата чекали...” Свако ко је бар једном био у руском дому здравља вероватно је видео људе који покушавају да уђу у ординацију преко реда са речима „само да питам” или „само на секунду, да ми ставе потпис”.
Извор: Артјом Коротајев/ТАСС
Ја сам се једном у Београду уверила да Срби не воле чекање. Ујутру сам кренула на факултет у препуном аутобусу, а на Славији је био неки застој. Поред мене је стајао мушкарац са слушалицама. Рекло би се да је био добро расположен и спокојан. После десет минута застоја тај уљудни грађанин нагло скиде слушалице, окрену се у правцу возача и гласно опсова и њега и његову породицу.
Срби не воле застоје и гужву у саобраћају, а баш то их чека у Москви, и то у неупоредиво већим размерама. То је велики стрес за ненавикнуте људе. Па и они који већ годинама живе у Москви још увек доживљавају градски превоз као велики проблем. Један од њих је и Предраг Рајковић.
„Сваки дан у Москви ме нервира све више ствари. Али, мислим да добар део објашњења лежи у годинама и носталгији. На првом месту ми сметају гужве у саобраћају и вечита бука”, прича Предраг.
У Москви на сваком ћошку има свакојаких ресторана и кафе-барова, али нема оних пекара на које су се Срби навикли.
Извор: Јевгенија Новоженина/РИА Новости
„Ако у Москви хоћеш да презалогајиш на брзину, на пример кроасан или земичку, мораш да платиш много више него што то исто кошта у београдској пекари”, каже Милица Савић.
Наравно, у главном граду Русије постоје кафе-барови у којима се нуди и пециво, али се они разликују од српских пекара и по ценама и по асортиману.
Милица се жали и на то што у Москви нема киоска као што је београдски „Мој киоск”. У Москви постоје киосци где се продају новине, али их нема толико много као у српским градовима и асортиман робе и услуга им је мањи.
Странци често кажу да Руси у почетку изгледају као да су недружељубиви и сурови (ходају улицом обореног погледа и без осмеха). Руси су и иначе суздржани, а услед сталне ужурбаности у великом граду могу постати и незаинтересовани за људе око себе.
Извор: Алексеј Малгавко/РИА Новости
„У Москви људи не обраћају пажњу једни на друге. Човека замало удари ауто и нико на улици не реагује – то није њихов проблем”, жали се Наташа Павичевић. Са друге стране, она истиче да су Московљани врло љубазни и желе да помогну када им се неко на улици обрати за помоћ, на пример, ако пита како да дође на одређену адресу.
Странци лакше привуку пажњу Московљана и добију помоћ од њих него грађани Русије, сматра Наташа. Интересовање које Руси показују према странцима, по Наташином мишљењу, понекад превазилази разумне границе.
„Код Руса ме генерално нервира то што се увијек много диве странцима, поготово оним са Запада. Што западније од Русије неко живи то га више кују у звијезде”, каже она. „На примјер, дође неко ко у животу није видио даље од свог села и своје баште и први пут са 25 година негде путује, али је рецимо из Француске. Руси га одмах доживљавају као више биће, иако су можда и образованији и елоквентнији и више прошли у животу. То сам примијетила код својих колега са факса, али и код неких старијих људи”.
И Српкиња Мила Раденовић, која живи и ради у Москви, из личног искуства зна да Руси имају посебан однос према странцима.
„Милион пута сам чула приче како су Московљани груби према странцима и негостољубиви. Ја сам имала скроз супротно искуство: кад год ми је требала помоћ, излазили су ми у сусрет”, прича она.
Срби истичу да онај ко живи и ради у Москви мора да буде енергичан и увек на опрезу. Тачно је да у Москви има лопова, али их нема више него у било ком другом граду.
Извор: Legion Media
А што се тиче пословних односа, Срби у Москви се могу суочити са тиме да руске колеге не признају своју кривицу чак и ако су нешто урадили погрешно, сматра Милица Савић.
„Поједини Руси не желе да прихвате ваше исправне примедбе и уместо тога они вама стављају некакву примедбу. Они се руководе принципом ’напад је најбоља одбрана’”, каже Милица.
Износећи своја запажања о негативним појавама у московској свакодневници поједини наши саговорници су признали да им је о томе теже да говоре него о предностима живота у главном граду Русије, којих је свакако више. Наравно, утисци појединаца не морају обавезно бити одраз стварног стања ствари, али ће вам они можда помоћи да се боље припремите за путовање у Москву.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
