Куликовска битка: Ватрено крштење нове руске нације

Била је то прва велика победа над Монголима за 150 година. Она је била пресудна за даљи развој руске националне свести. За Русе је Битка на Куликовом пољу 1380. године исто што и Битка код Патаја за Французе или Битка за Британију за Британце. Ово је први текст у серији чланака портала Russia Beyond о великим биткама руског народа и њиховом значају за историју Русије.

„Куликовска битка“ Сергеј Приселкин, 1980. / Global Look Press„Куликовска битка“ Сергеј Приселкин, 1980. / Global Look Press

„Руси су ишли на Куликово поље као житељи различитих кнежевина, а вратили су се као уједињени руски народ”, писао је познати руски историчар 20. века Лав Гумиљов.

Две генерације без страха

Руси са различитих територија Русије су 1380. године под командом московског кнеза Дмитрија победили војску монголског кана Мамаја. Он је био моћан војсковођа и претендент на трон Златне хорде – огромне државе коју су Монголи створили у 13. веку. Монголски владари су 150 година имали власт над руским кнежевинама, које су им плаћале данак и имале ограничени суверенитет.

Средином 13. века су Монголи извршили бруталну инвазију на Русију и опустошили је. Међутим, како је приметио руски историчар Василиј Кључевски, сећање на тај терор је потпуно избледело до 1380. године, јер су у међувремену две генерације стасале у миру, и нису доживеле језиве најезде Монгола.

„Кнез Дмитриј Донски“ П.Митјашин / Јуриј Кавер/Global Look Press„Кнез Дмитриј Донски“ П.Митјашин / Јуриј Кавер/Global Look Press

„Тријумф над Азијом”

Као и у случају многих других догађаја из дубоке прошлости, постоји извесна резервисаност и када је реч о Куликовској бици. Многи историчари још увек дискутују шта се заправо тамо догодило и какав је значај та битка заиста имала. Доминантно тумачење гласи да се Русија на Куликовом пољу први пут за 150 година борила против монголских завојевача и да је тиме покренут процес националног ослобођења.

Историчар Сергеј Соловјов верује да је та битка имала још већи значај. Он каже да је то био „знак тријумфа Европе над Азијом” и пореди овај окршај са епском Битком на Каталаунским пољима, када су Римљани и Визиготи 451. године победили Атилу и његове Хуне.

Постоји и мишљење да кнез Дмитриј није имао намеру да доводи у питање монголску власт над руским кнежевинама. „Његов главни циљ није био збацивање јарма, како се то традиционално схвата (што и није било постигнуто, будући да је Русија наредних 100 година још увек била под јармом Хорде).

„Он је намеравао да титулу великог кнеза, коју је имао кнез владимирски (и која је граду Владимиру обезбедила статус главне руске кнежевине), трајно пренесе у Москву”, тврди историчар Антон Горски. Пре него што је Дмитриј постао кнез Хорда је одлучивала о томе која ће кнежевина бити главна у Русији. Дмитриј се борио са Мамајем јер овај није хтео да додели поменуту титулу московском кнезу. Захваљујући Дмитријевој победи ова титула је постала наследна привилегија будућих московских кнезова, тако да је Московска кнежевина постала главни ентитет на руској територији.

„Куликовска битка“ Михаил Авилов, 1943. / Global Look Press„Куликовска битка“ Михаил Авилов, 1943. / Global Look Press

Како је Дмитриј однео победу?

Историчари воде расправе и о тачном месту на коме се одиграла битка, и о начину на који се одиграла. Општеприхваћено мишљење је да је кнез Дмитриј надмудрио непријатеља на Куликовом пољу, онемогућивши Мамајевим савезницима – литванском кнезу Јагаилу и рјазањском кнезу Олегу – да уједине снаге са Монголима. Тако се Дмитриј суочио само са Мамајевом војском када је прешао Дон.

Уследио је жесток окршај, у коме су учествовале десетине хиљада војника са обе стране. Монголима је помогла ђеновска пешадија са Крима, тако да је Мамај успешно пробио руске редове на левом крилу и дао се у напад на основну масу руских трупа у позадини. Чим су Монголи помислили да су већ на прагу историјске победе, покренут је резервни пук (који је Дмитриј унапред припремио). Изненађена Мамајева војска је почела да се повлачи у паници. Дмитриј се и сам борио у првим редовима, носећи оклоп једног свог дворанина. У част ове победе је назван Донски.

„Дмитриј Донски након Куликовске битке“, минијатура из XVII века / Global Look Press„Дмитриј Донски након Куликовске битке“, минијатура из XVII века / Global Look Press

Москва и судбина Русије

Према Лаву Гумиљову, Куликовска битка је била више од борбе за територију. Била је то заштита културе и традиције. Руски историчар каже да је Мамај био оваплоћење опасности од ислама (Монголи) и католицизма (Ђеновљани и Литванци).

Победа на Куликовом пољу је обезбедила Русији темељ за уједињење у наредним вековима. Битка је изменила Русију. „Захваљујући јунаштву и пожртвовању Москва је устала против Хорде и њених савезника”, написао је Гумиљов, додавши да је окршај променио начин размишљања у народу. Људи су почели сами себе да доживљавају као ентитет који се зове Русија.

Сто година касније, 1480. године, Дмитријев потомак Иван III, коме се приписује стварање централизоване руске државе, ставио је тачку на монголску доминацију. Како наводе хронике, он је то учинио сећајући се Куликовске битке.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.